Oduvek sam mislio da ću prvi put ćaće gledati nakon što sam na svirku došao sa punim kombijem drugara, posle zaustavljanja saobraćaja i opšte tuče sa policijom. Šalim se naravno, svi znamo da Descendents nisu takav bend. Oni su mnogo više od toga! Odavno nisam brže kupio kartu za cert, ne hajući kako i s kim ću zapucati da lutam po dvoru i plašim gospodu. Na kraju ispade da ću putovati sam, te tako imati vremena da razmislim o godinama prošlim, budućim i ulozi Descendentsa u svim životnim usponima i padovima.
Da sve ne bude tako crno pobrinuo se Ćato, i sa još troje drugara iz NS uveličao ovaj skup. Pre headlinera su svirali domaći Dee Cracks i izraelski Not on Tour, ali stvarno nije bilo šanse da ispoštujemo. Zlonamerni će pomisliti da smo se odali najnižim porivima, a mi znamo da smo se klackali čitav dan, te dok smo otišli do smeštaja i vratili se (i jebi ga, popili čitava dva piva) – ne vredi. Opet nisam overio dvorište Arene za svirku kao što sam se nadao. Čaršija kaže da je prodato samo 900+ karata, te je bilo isplativije da se znojimo unutra. Mesto nabijeno pankerčićima, bile su pune i stepenice i galerija. Ćato ljudina je kulturno razgrćao masu, sve dok nismo prišli dovoljno blizu da me poneko od klinaca može i, ne daj bože, malo gurnuti dok sam u ekstazi.
Priredba počinje samo koji minut posle vremena predviđenog satnicom. Prva stvar ’’Everything Sucks’’. Milo u svojoj ’’ušinula me krsta’’ pozi, Bill sa svojim grimasama, sa kojima nisi načisto doživljava li čovek upravo napad. Druga odmah ’’Hope’’. Da sam tad umro – umro bih srećan! Treća ’’Rotting Out’’, ma milina. Egerton mačka k’o i uvek, kez od uha do uha, ima energije za sve nas u publici. Alvarez pustio neku bradicu pa izgleda starije, ali ne mari, prebire prstima po basu, pevuši bekove, sve 5. Ređaju se himne: ’’Clean Sheets’’, ,,Myage’’, ,,Silly Girl’’… Bečlijama posvećuju ’’Wienerschnitzel’’. Tokom celog certa isfurali su novi album sa jedno 5, 6 pesama, a mene su uboli sa ,,Without Love’’, ,,Smile’’ (pokrali Shopliftere za naziv) i ,,Spineless and Scarlet Red’’. Otpičiše himnu benda i vozdra. Pogledam na sat, kad tamo zamalo sat vremena nastupa. Međutim, ne lezi vraže, dobismo dva bisa. Na prvom, na moje (i svačije) neizmerno zadovoljstvo ,,Bikeage’’. Milo bis završava na pojačalu pevajući već pomenuti ’’Smile’’ sa rajom. Kraj drugog bisa, a uopšte i svirke – najbolji mogući. Kad je Karl krenuo na basu uvod za ,,Catalina’’, rekoh nema dalje, a nažalost nije ni bilo. Sve u svemu, skoro sat i po žurke. Naravno da je svako od ekipe imao svoje favorite koje nije čuo/la to veče, ali šta ćeš. Da smo ih gledali u svakoj deceniji bar po jednom, to bi bio pos’o.
Šeki
