Sećate se onog sjajnog nastupa PTTB na Trgu slobode pre 11 godina? Uf kakav koncert. Par hiljada ljudi sa svih strana, odlična atmosfera, Piteri koji su sjajno raspoloženi i uživo zvuče kao pod konac, paljenje baklji dok je masa sa njima pevala najveće hitove. Bend sam gledao i pre i posle toga ali definitivno, bio je to jedan od koncerata koji se pamte za ceo život i koji se retko dešavaju. U Beču sam ih gledao 2008. na Rebellion festivalu, par meseci pre njihovog nastupa na prvom To Be Punku.
Poslednji put gledao sam ih pre 58 meseci, u novosadskoj Fabrici. Da sam ih se uželeo skontao sam tek par dana pred sam koncert. U međuvremenu ih nisam slušao ali oni su jedan od onih bendova čije sve pesme znam. Tvorci su nekih od najlepših pank pesama ikada. Bend koji je do sredine 90ih izbacio sve same klasike a tu je baš brdo materijala i bez lošeg momenta ili jedne loše pesme. Oni su sastav koji može lagano da krene na turneju i da svira samo određeni album. Niko se ne bi bunio. No, da se vratimo na gig u Beču koji je održan u subotu 20. oktobra.
U pretprodaji ulaznice su koštale 18 evra, ali ih plaćam na vratima 22, jer sam do dva dana pred koncert i zaboravio da se on uopšte dešava a nisam imao vremena da skoknem do grada i uzmem jeftiniju ulaznicu. Stižem u Arenu u 20:30 znajući da, iako je najavljen za pola sata ranije, koncert neće početi u minut. Tako je i bilo. Do 21h sam se motao po klubu. Piteri su bili za štandom sa dosta mršavim merchom, dva dizajna majica i poster sa turneje iz 2010.
Prvi bend je Stuhl. Pojma nisam imao ko su niti sam se interesovao da ih preslušam. Trojica likova u svojom 40im koji sviraju punk/rock. Sasvim OK to zvuči, idealni za predgrupu legendama. Gitarista i bubnjar se smenjuju na vokalu. Kasnije saznajem da je bend sastavljen od poznatih njuški sa nemačke scene. Bubnjar je bio čak i u Nazi Dogsima čiji CD imam i koji sam dosta vrteo pre 15-tak godina. Gledalo ih je nas pedesetak, od kojih je najmlađi u publici imao preko 30 godina. Pomislio sam da će koncert biti poluprazan, odnosno srednje žalostan. Nakon pola sata predgrupa završava svoj set ali se neka pripita ekipica drala i tražila bis, te se oni vraćaju na binu, sviraju još dve stvari i to je to. Usledila je pauza od dvadesetak minuta da bi tačno u 22h na scenu izašla četvorka iz Brajtona predvođena Peterom i Delom, dok je ritam sekcija novije proizvodnje. Prvi put ih gledam u ovoj postavi. Odlično su bili raspoloženi, trezni ali sa pakovanjem špricera i flašom vina kreću sa “Moped Lads” a onda se ređaju svima znani hitovi koji su na repertoaru već deceniju ako ne i više. Jeste, bezveze je da bend sa toliko hitova kontantno forsira iste stvari, alli jebi ga, odavno ih nisam gledao i ne smeta mi. “Run Like Hell”, “Jinx”, “Never Made It”, “Spirit Of Keith Moon”, “Keys To The City”… Sve zvuči kao pod konac, one sjajne gitarske deonice prosto su savršene, zvuče kao sa diska. Del je nesumnjivo jedan od najboljih punk gitarista ikada. Pravi virtuoz! Novajlije u bendu se odlično snalaze i kontam da se Peter možda odlučio za tu promenu jer je prethodna ritam sekcija bila sa njima dugi niz godina pa je došlo i do habanja materijala. Sa par preseka novim stvarima i već uigranim standardnim setom od sat vremena završavaju nastup i odlaze sa stejdža… Nekih 250 ljudi koliko je, po mojoj proceni, bilo u klubu nije se mrdnulo. Oni se vraćaju, i dalje sjajno rapoloženi i cepaju još tri stvari. “Elvis”, potom još jedna koju nisam prepoznao (verovatno neka nova?) i za sam kraj “September”. Sve u svemu, sjajan koncert i dosta dobra atmosfera. Piteri teško da mogu da razočaraju. Jedino bih voleo da sam ovo gledao pred nešto više ljudi. Ovde jeste bila solidna cifra ali sam siguran da bi na domaćem terenu (u Srbiji) bilo bar duplo više ljudi a samim tim i atmosfera bi bila mnogo bolja.
Nemanja
