Ball Of Destruction #6
Ovaj broj izašao je prošle godine u avgustu i dolazi sa malim zakašnjenjem jer je u oktobru 2021. godine izašla i sedmica. Fanzin otvara uvodna reč i plejlista hardcore pesama koje je urednik slušao ali sa osvrtom i par rečenica o svakoj, što mi je super. Par intervjua posvećenih Euro hc sceni sa Yannick Gronlund (Reflex, Spark, Exposure), Worst Doubt i Ghetto Gospel ali i osvrt na NYC legende i stari intervju sa Murphy’s Law iz 1999. godine. Tu je i par strana lutanja po certovima i festivalima leta gospodnjeg 2004. godine, par osvrta na izdanja kao i fanzine. Ubačen je i A5 momenat Ball Of Destruction 4.5 sa intervjuom benda Disengage koji je trebalo da završi u zinu Open Your Eyes i intervju sa Judge iz 1989. Sasvim pristojno i zanimljivo hardcorepunk štivo iz Belgije.
(Šolja)
Crowd Pleaser # 2, A4, 24 strane
Na startu da razjasnimo da za izlazak na svetlost dana drugog broja Crowd Pleaser-a (decembar 2021) nema neke velike filozofije, osim možda one o babi Đekni (Radosav je u Šavniku, a Mišo postao cimer u Minkenu), a to i sam autor, prekaljeni Felix, naglašava već u uvodnim rečenicama – „Sve je jednostavno i plitko (a zapravo duboko) kao Plitka poezija“. Štampano je 66 kopija, od kojih je meni zapala 62. što je crvenom hemijskom evidentirano na poslednjoj stranici gde se uz „Kupon za hleb od 600 grama“ ujedno nalazi i mail adresa madschnauzer@yahoo.com gde možete podeliti svoje utiske o ovom štivu, ali se i raspitati o interesantnim izdanjima sa MS etikete.
Prelistavajući stranice CP koji me i dizajnom a i sadržajem neodoljivo podseća na neka slična diy izdanja iz devedesetih, iskreno sam se obradovao finom broju kolumni i autorskih tekstova. Tu je „Sve što ste želeli da znate o diy hc/punk sceni a niste imali hrabrosti da pitate…“, kolumne o nekadašnjoj Jugoslaviji i to bez uobičajene i sveprisutne licemerne nostalgije, potom o antifašizmu, o balkanskim stadionskim, perpetum nacionalizmima i konačnom plej-ofu između ovdašnjiih traktor država uz „objektivnu“ arbitražu SAD, NATO i EU…
Opširan tekst o domaćim pank/hc festivalima napisao je Gajo, ne u formi klasičnih, veš-mašina izveštaja, već iz ličnog, intimnog ugla. Tu je i njegov osvrt na Black Flag, odnosno na kompilaciju “Wasted… Again!” objavljene na SST Recordsu još 1987. godine. Uživao sam čitajući (pokušavajući da potisnem one Rollinsove idiotluke na Nacionalnoj geografiji o oružju), ali ni Gajo ipak nije uspeo da razreši dilemu o ovoj kompliaciji BF bez nekoliko, po meni, veoma značajnih pesama poput „Rise Above“!? Što se muzičkog dela tiče, tu je dobro i vešto odrađen intervju sa zagrebačkim Nailed In, a poslednje stranice posvećene su katalonskoj ekipi Discos Pinya (tekst nije preveden sa engleskog ?!?) i njihovoj izdavačkoj/distro manufakturi čija inspirativna poruka za kraj razgovora – „Dont leave your drinks over the merch table!“ ujedno i zatvara fanzin. Pa, neka je u zdravlje do sledeće prilike, kad god to bude!
(Ćiro)
Edge Day Special: DIY Conspiracy Vol. X, kompilacijska kaseta + fanzin, A5, 80 strana
DIY Conspiracy je balkanski onlajn pank/HC zine koji je prisutan na netu jače od 15 godina. Jubilej četiri decenije od kako je Ian MacKaye napisao a njegov bend Minor Threat objavio pesmu “Straight Edge” ova veoma aktivna strejterska ekipa iz Bugarske obeležila je objavljivanjem jubilarne desete kasetne kompilacije u pratnji štampanog fanzina na 80 strana. Minimalistički dizajn, tačnije prelom, je nešto što mi sasvim ima smisla, ali su mu zato jebali kevu sa fontom u rangu onih iz uputstva u bilo kojoj kutiji lekova.
Ruka mi je prekratka koliko su slova sitna. Oči mi ispale. Unutra je nekoliko zanimljivih intervjua sa bendovima kao što su R.A.M.B.O, XcauterizeX, Dregs, Power Alone, Tomar Control, potom sa Gabrielom Kuhnom autorom par knjiga sXe tematike, zatim sa Kelly Leonard koja vodi webzine xsisterhoodx iz Konektikata, pa sa mladim Evanom iz OC/HC fanzina Voice of Strength. Tu su i tri teksta, takođe strejterske tematike, koji su prethodno već objavljivani na sajtu i na kraju se nalazi preporuka urednika šta bi trebalo slušati a šta od fanzina čitati i podržati. Nema recenzija niti nekih drugih sadržaja. Kasetu sam obrnuo pet puta dok sam se izborio sa fontom. Na njoj se nalaze aktuelni sXe bendovi, njih 16 iz deset zemalja (od Rusije, Ukrajine i Mađarske, preko Turske i Meksika do Britanije, Amerike i Italije) od kojih za 90 posto nikad pre nisam čuo. U svakom slučaju, zanimljiv projekat koji je objavljen u 100 primeraka (paket: fanzin+kaseta). Koga zanima neka se direktno obrati ekipi diyconspiracy.net.
(Zgro)
General Speech #10, A4, 44 strane
Uzeo sam fanzin na blef, ali bukvalno. Video naslovnu koja mi je super, dizajn koji je skroz old school ali za bendove pojma nisam imao, tj za većinu prvi put čujem, Cena sa poštarinom je dobro udaranje po ušima, ali ajd… daj! Stiže fanzin i nakon uvoda odmah oduševljenje. Nemam pojma ko je lik, ali mu je opservacija panka jako zanimljiva. S jedne strane dobro gađa rigidne matore likove kojima je sve u pank umrlo sa njihovim punoletstvom a sa druge strane gadja i ultra PC likove. To je to!
Intervjui? Domaći zadatak, ako nije radio on, a jeste veliku većinu, onda je neko drugi ko takodje zna znanje. Naime, intervjui nisu dugački, a samim tim i naporni, ali je svaki intro dokaz da autor istog zna šta piše i koga intervjuiše. Koji god da čitaš, odmah imaš želju da iskopaš bend na netu i čuješ o čemu se radi. Zastupljeni su Private Jesus Detector iz Belgije, Ignorantes iz Čilea, Corporate Whores čija se diskografija pojavila na italijanskom FOAD recordsu, Paintbox i XA Record iz Japana i intervju sa matorim bendom iz Bristola koji su napravili Vice Squad članovi sa par drugara koje su vodili na turneje. I svaki intervju je odlično odradjen. Ono što je meni skrenulo pažnju je text o The Damned.
Naime, autor fanzina je izdvojio 20 pesama benda koje nisu izašle na albumu, nego samo kao singlovi, maxi singlovi, šta li već. I tu se vidi ono što i naglašava, da mu je The Damned najbolji bend svih vremena. Majstorija, lik bukvalno zna kad koji čan benda ide u WC i koju boju gaća nosi. S tim što bar meni to ne izaziva dozu podsmeha nego divljenje, jer The Damned sa još par imena jeste najbolji punk bend ikada. Još jedan segment koji je odličan je intervju sa fotografom čija je fotka završila kao omot albuma “Short Sharp Shock” benda Chaos UK. David Hoffman kaže sledeće: ” I loved the energy and shared the anti establishment ethos but there was no direction to it. That energy was just wasted and all that remained was a general, aimless agression. “Lets burn it all down and start again” – it’s not going to make better for anyone. My work was looking at deeper social issues and I couldn’t see punk as a force for social change”.
(Nemanja)
Hrvatski punk i novi val 1976-1978, Vinko Barić (Edicija Sonic Rider)
Iako je već prvo izdanje pokrilo većinu poznatih i manje poznatih novovalnih bendova iz Hrvatske, Barićeva knjižurina “Hrvatski punk i novi val 1976-1987” doživjela je svoje prošireno i dopunjeno drugo izdanje. Enciklopedijskih razmjera, na gotovo 400 stranica, sa 203 biografije bendova, preko 800 fotografija, krcata plakatima, flyerima i ostalim memorabilijama tog vremena, sa iscrpnim službenim, neslužbenim i demo diskografijama, ovo je najopsežnija i najznačajnija knjiga koja se pojavila na ovu temu. U odnosu na prijašnje knjige koje su se bavile domaćim novim valom i obrađivale samo najpoznatije bendove poput Azre, Parafa, Prljavog kazališta i ostalih uobičajenih klasika, Barić je iskopao valjda svaki bend s područja SR Hrvatske koji se našao pod novovalnim kišobranom, pokrivajući tako punk, new wave, post punk, power pop, goth/dark, neorockabilly, mod revival, synth pop, new romantics, hardcore i alter pop žanrove, proučavajući njihove formativne godine i najranija izdanja. Knjiga je podjeljena na nekoliko poglavlja; Početci domaćeg punka 1976-78, Diskografska afirmacija novog vala 1979-80, Najproduktivnije razdoblje 1981-83, Odumiranje i kraj novog vala 1984-87, uz poglavlja o gradskim i regionalnim scenama od Zagreba, Rijeke i Pule do Koprivnice, Nove Gradiške i Knina, ali i ostalim aspektima scene poput cenzure i represije, omladinske i rock štampe, nezavisnog izdavaštva, studija i producenata, pa sve do klubova, festivala, stripova i skandala.
Bez suhoparnih akademskih filozofiranja, pisana jednostavnim jezikom, s osnovnim podacima i kraćim razvojnim putevima bendovima – logično, veći i važniji su dobili više prostora – knjiga pokazuje sveobuhvatnost fenomena novog vala na području tadašnje Jugoslavije na najpošteniji mogući način, podjednako uključujući Psihomodo pop, Xeniu, Grč, SKOL ili Trobecove krušne peći uz danas zaboravljene Pax Mongolica, Stabilizaciju, Autoput, Paradox ili Grog. Iako se čitatelj vjerojatno neće složiti sa svakim Barićevim komentarom i ocjenom bendova i njihovih izdanja, bolje knjige o hrvatskom punku i novom valu nismo imali, a sumnjam da će ijedna buduća moći nadmašiti ovo kapitalno djelo. Jedini, uvjetno rečeno, nedostatak knjige je što nema i pripadajući nosač zvuka koji bi čitatelju dodatno približio bendove iz knjige na način kako je to imala “Novosadska punk verzija”, ali poznavajući Barićeve arheološke sklonosti po ovakvim temama, nije ni to isključeno u doglednoj budućnosti. Držimo fige.
Samizdat, ako nema u obližnjoj knjižari, probajte na vinko.baric@gmail.com
(Florijan)
In Effect – hardcore fanzine anthology, book, 720 strana (Shining Life)
Bilo je to vreme radovanja malim stvarima. Krajem 1994. godine u „We Bite“ katalogu među gomilom ploča, diskova i majica mogli su se poručiti i fanzini. U jednom slanju para na slepo, u koverti, na propratnom papiriću, „porudžbenici“, na prvom mestu upisao sam: „In Effect fanzine“ – broj 4, koji je izašao te jeseni. Nepunih mesec dana kasnije pošiljka je stigla. Unutra je bilo sve sa spiska sem stavke pod rednim brojem jedan, a na ručno ispisanom računu u dnu, pod p.s, pisalo je kratko: „In effect zine – sold out“. Prošla su sigurno još dva meseca, možda i jače, dok mi nije stigla naredna pošiljka i u njoj kontakt adresa urednika fanzina, Krisa Vejna iz Njujorka. „Najpametnije je da se direktno obratiš njemu jer nama u Nemačku stigne manji kontigent, 90 posto je unapred rezervisanih primeraka a ostatak plane u dva dana“, rekao mi je čovek iz „We Bite“-a. Nisam imao dolare, tutnuo sam u koverat 10 maraka (nisam znao ni da li je to dovoljno za fanzin i poštarinu) i zamolio Krisa da mi pošalje „četvorku“.
Stigao sam s mora a na stolu me je čekala hrpa poštiljki pristiglih u toku mog dvonedeljnog odsustva. U jednoj pucketavoj koverti bila su i dva primerka fanzina „In Effect“, ali ne onaj koji sam naručio jer ga ni sam urednik više nije imao na lageru već naredna dva, petica i šestica, odnosno zimski i prolećni broj. U paketu je bilo i nekoliko različitih nalepnica čak i par fotki sa koncerata tada aktuelnih nyXhc bendova. Petica je bila na 20-tak strana, šestica na desetak više… JEBOTE kakvo oduševljenje.
Nikada me „Maximum R’n’R“, niti bilo koji drugi fanzin, nije tako pomerio kao tada „In Effect“ jer me je u njemu zanimalo bukvalno svako slovo. U ta dva broja koja su stigla u jednoj turi bili su opširni intervjui sa Sheer Terror, Yuppicide, Sick Of It All, Murphy’s Law, Killing Time, novoformiranim H2O, Subzero… rađeni uživo od strane nekoga ko ih sve lično poznaje. Gomila pikanterija, plus fotke koje nisi imao gde drugo da vidiš, izveštaji sa svirki, recenzije, vesti sa lokalne, njujorške scene i to baš tada, u vreme kada smo se masovno sekli na sve to tamo. „In Effect“ je u tom momentu bila klasična biblija sa druge planete! Nastavio sam da se dopisujem sa Krisom koji mi je slao informacije, kasete, singlice, nalepnice, fotke i kontakte malih bendova odande. U jednom broju „Tri drugara“ objavljen je i intervju s njim. Narednih pet brojeva stizali su mi kako je koji izlazio i svaki je bio deblji od prethodnog. Broj 11 koji sam dobio u jesen 1998. imao je gotovo 100 strana. Potom je usledio „bombing campaign“ pa je i ono malo što smo imali otišlo u tri lepe.
Skoro lapo godine bili smo odsečeni od ostatka sveta. Tada sam izgubio kontakt sa nekoliko ljudi s kojima sam se redovno dopisivao, između ostalih i sa Krisom. Deceniju i po kasnije, kada je izašla knjiga sa svim brojevima „Tri drugara“, dunulo mi je da ukucam u google „In Effect“ i imao sam šta da vidim. Kris je od 2012. redovno radio web zine (radi ga i danas). Kao stalni dopisnik engleskog hardcore/punk magazina „Down For Life“ nastavio je da piše o dešavanjima na nyXhc sceni. Konačno, polovinom prošle godine „Shining Life“ koji je objavio nekoliko hardcore knjiga, dnevnika sa turneja i zbirki fanzina (između ostalih i „Hardware“ odnosno foto book sa oproštajne turneje Bolda 1989) izbacio je u jednim koricama svih 12 brojeva „In Effect“-a i sve to na 720 strana po ceni od 35 dolara plus ptt. Ladno zauzima lapo police. Od kako mi je knjiga stigla, stoji mi pored kreveta, pa svako drugo jutro zalomim prstom nasumično… listam, čituckam, oduševljavam se iznova nekim stvarima koje sam zaboravio i vraćam u neko vreme kada mi je sve to mnogo značilo. Pred svaki novi broj u knjizi Kris je ispričao do detalja kako je nastao koji intervju, gde je koji broj kopirao, štampao, kako je vršio distribuciju, koji je bio tiraž (dvanaestica je štampana u deset soma komada) i brojne druge zanimljivosti. Uglavnom, ako vam je njujorška hardcore scena u periodu 1988-1998. značila bar upola kao meni ova „cigla“ jednostavno se mora naći i na vašoj polici.
(Zgro)
No Fuss #1, A4, 64 strane
Radi se o fanzinu iz Beča koji je na engleskom jeziku. Kako sve radi jedan čovek – kapa dole za trud. Urađen u stilu stare škole, štampan ali verovatno sa željom da se dobije “copy-paste” fotokopirano utisak. Da je predinternetsko vreme ovo bi bilo suvo blago. Ovako, bez želje da budem maliciozan, ništa spektakularno. Nekako mi deluje kao informator koji hajpuje uglavnom Oi! bendove koji su u ovom trenutku aktuelni, pitanja nekako suvoparna i predvidljiva, nedopustivo malo recenzija izdanja, nema izveštaja ni kolumni. Za nas sa dioptrijom, da ne kažem ćorave, problematični pojedini fontovi. Jedan od razloga što sam pazario je i taj što se u fanzinu nalazi razgovor sa našim bendom Nagon i jako mi je drago zbog toga. Tu su između ostalog razgovor sa Viktorom iz Lion’s Law, da ne na brajam druge bendove u kojima radi, sa Cuir, Squelette, Beton Arme, Violent Way, i gomilom sličnih bendova i izdavačkih kuća. Suma sumarum, još jednom plus za trud, a ja ću verovatno pazariti i drugi broj, ako bude izašao, u nadi da će biti bolji, ineresantniji i pregledniji. U svakom slučaju podrška.
(Đole)
Rage #1
Još jedan zine nastao u doba Kovilj-19 virusa (2020) i još jedan koji dolazi iz Belgije. Iza njega stoje 90’s hardcore XVX veterani Bjorn i Geert koji su od ranije poznati fanzinaškoj sceni. Primećuje se ovde njihova nostalgija ka 90’s hardcore etikom i akcentom na poruci kroz razne fotke bendova iz tog doba i naglašenim delovima iz pesama. Ima ovde i par super intervjua sa belgijskim Mind War, Weight i One Step Closer. Ovaj poslednji bend obavezno overite ako ste ljubitelj Turning Point-a koji se ovde muzički susreo sa Have Heart-om. Tu je i par recenzija albuma, fanzina i super kolumna “Droppin knowledge”, gde petnaestak ljudi iz raznih bendova i izdavačkih kuća pričaju o svom prvom susretu sa hardcore scenom i koncertima u maksimum 3 rečenice. U fanzinu su i show reviews koncerata iz 90-ih (Integrity, Iceman i Burn). Grafički super odrađenih 20-ak strana da liči na cut & paste, A4 formata b&w sa par listova u boji.
(Šolja)
Rage #2
Drugi broj ovog belgijskog hardcore fanzina izašao je prošle godine i ne odskače previše od onoga što sam napisao za prvi. Sada su tu malo bolje i bogatije recenzije fanzina i izdanja, osvrt na neke stare 90’s njuške Rene Natzel (Iceman), odlični intervjui sa xxx bendom Spark sa Control Records čiji su promo tape sa dve pesme poslali svima koji su kupili prvih 100 kopija ovog broja. Tu je i nešto stariji intervju sa Iron Age ali i intervju sa jednim od najboljih hardcore bendova danas Mindforce. Takođe, opet je prisutna kolumna “Droppin knowlegde” koja se ovog puta bavi nepravedno zapostavljenim izdanjima, dok su ispitanici članovi bendova Justice, Sick of it All, Have Heart, One Step Closer, Worst Doubt, odnosno Collapse Records i Ball of Destruction zine. Ovaj put na nekih 30 strana, A4 formata, b&w sa vizuelnim osloncem na cut and paste tehniku. Fanzin u koji je uloženo dosta truda, vredan je vašeg vremena.
(Šolja)
Razorblades And Aspirin #13, A4, 80 strana
Prošli broj sam ispreskakao a na ovome, mislio sam, neću se dugo zadržati ali na kraju je ipak ispalo da sam ga dobra četiri dana po malo konzumirao i uspešno sažvakao. Održati kontinuitet u ovim brzim vremenima je veliki uspeh. Svaka čast na tome. Ovaj fanzin je već stekao reputaciju i kad je vreme izlaska novog broja priča dosta odjekne. Sadržaj fanzina je standardan za današnja vreme. Akcenat je na velikoj fotografiji i ne toliko teksta. Recimo da je odnos 60:40, što mi opet nekako ide u korak sa današnjicom kad se manje čita/piše a više zvera u slike. Nastavlja se tradicija intervjuisanja fotografa i ponovo se svima postavljaju ista pitanja.
Prosek tome vade ostali intervjui. Jerrry iz Poison Idea na čak 8 stranica priča o odrastanju kao i o svojim knjigama koje su nedavno izašle. Drugi intervju vredan pomena je onaj sa autorom filma “Dope, Hookers and Pavement” koji se bavi istorijom hardcore/punka u Detroitu. Da ne otkrivam detalje, rećiću samo da je intervju radio Dan O’Mahoney (No For An Answer, 411.), a ko prati njegov podcast znaće da je u pitanju razgovor vredan čitanja. Treći intervju koji mi je skrenuo pažnju je ionaj sa osobom koja se bavi arhiviranjem svega što ima veze sa punk subkulturom na jugu SAD. Ostali intervju su dobri, pogotovu mi je nedoumica bio bend sa naslovne stranice. Zulu je noviji sastav koji je preko okeana dosta uradio, a reč je o nekakvoj čudnoj mešavini svega i svačega gde dominira power violence. Članovi benda su tamnoputi i sve se vrti oko položaja te populacije u Americi, koja je sve samo ne i zavidna. Tu su još i intervjui sa Exile iz Umee, Restraining Order i izdavačem „Extinction Burst“ iz Kalifornije. Recenzije su klasika, slabe i neubedljive. Suma sumarum, ako izuzmemo njih ovo je sasvim dobar broj!
(Nemanja)
The Scene That Would Not Die – 20 Years of Post Millennial Punk In The UK, book, 638 strana (Earthisland Publishing)
Uh, jebem ti, u sedam dana stiglo mi je 1350 stranica HC/punk literature… Prvo „In Effect“ a odmah za njom i ovo čudo. Ako sam dobro prebrojao „The Scene That Would Not Die“ je šesta Glasperova knjiga u poslednje (nepune) dve decenije. „Burning Britain“, „Trapped in a Scene“ i „Armed With Anger“ obrađivale su bendove po periodima, regijama i žanrovima. Prva je detaljno predstavila britansku punk scenu u periodu 1980-84, druga je obradila UK/HC od 1985. do 1989. „Armed With Anger“ je govorila o dešavanjima na Ostrvu tokom 90-ih godina. Osim te tri knjige, koje sam kupovao kako je koja izlazila, Ian Glasper je obradio i istoriju anarho panka kao i britanskog treš metala. Poslednji njegov uradak o britanskoj pank sceni u 21. veku objavljen je u sred pandemije, tokom proleća prošle godine. Dok je ovo „hladno oružje“ (format, dimenzije i težina cigle) stiglo do mene prošlo je sigurno pola godine. Glasper je i ovog puta išao po ustaljenom modelu. Kontaktirao je članove 111 bendova, obavio s njima razgovore i poslagao ih u knjizi po abecedi.
Svaki bend predstavljen je minimum jednom fotkom (brojne su u koloru), nekim plakatićem, flajerom, omotom, a osim intervjua navedena je i diskografija. Iako sam tokom godina odlazeći u Blekpul pogledao brojne nastupe anonimnih, manje poznatih i nadolazećih UK bendova malo me je iznenadilo što se u ovoj knjizi nalazi čak 50 posto onih za koje nikad nisam ni čuo. S uživanjem sam iščitao razgovore sa Atterkop, Brassick, Crashed Out, Criminal Mind, Dead Objectives, Filaments, Grand Collapse, In Evil Hour, Jaded Eyes, Left For Dead, Moral Dilemma, Pizzatramp, Rat Cage, Runnin’ Riot, Sickpig, Violent Arrest, Wonk Unit… Nastavljam dalje, s manje poznatim imenima. Cena knjige je svega 15 funti (svega spram količine materijala, broja strana i kolornih fotki) i sigurno će vam poslužiti kao sjajan pregled aktuelne pank scene u Ujedinjenom kraljevstvu. Uz nju, sleduje vam i dupli CD sa 59 pesama isto toliko bendova koji se nalaze u knjizi. Sve u svemu, vredi!
(Zgro)
Voice Of Strength #4
U pitanju je Orange County based zine koji je izašao sa zakašnjenjem jer je rađen još 2020. Radi ga vegan straight edge omladinac Evan (19 godina) sa svojih par prijatelja od kojih neki i nisu u HC fazonu, što je dobro u rubrikama kao što su “Regular people react to hardcore” i “Young person showcase”. Ubacio je par super intervjua sa Initiate, Drain, Speed, Power Alone, postere svih tih bendova, listu najboljih hardcore, non-hc izdanja i par stripova i filmova. Sve ovo super izgleda i spakovano je na A5 full color formatu. Omladinac ima već 4 benda i ovaj zine. Koji je tvoj izgovor?
(Šolja)
