Na novosadskoj punk sceni odavno dominiraju anglofili. Ovde se pevanje benda na maternjem jeziku ne smatra egzotikom, već preprekom. No, nekolicina sjajnih bendova koji su se pojavili poslednjih godina probili su tu barijeru. Jedan od njih je La Inquisicion iz Barselone, koji pažnju na sebe skreće prvim EP-jem objavljenim 2016. godine. Ipak, njihov album prvenac, „LVX“, definitivno ih je velikim slovima označio na mapi današnje evropske punk scene. Reč je izvrsnom izdanju, u kom je osećaj melanholije upakovan u kipteću energiju koja ostavlja bez daha! I na to dodajte poetski pristup pisanju tekstova, i biće vam jasno da dobijate bend koji se ne uklapa u šablone. Nakon toga su objavili još jedan odličan LP i i čini se da ne planiraju da se zaustave. Igrom slučaja, tj. zahvaljujući svojoj devojci Jeleni, gitarista Aleks se jednog kišnog martovskog ponedeljka našao u našoj omiljenoj kafani, „Crni ovan“. Momentalno je prepoznat od strane jednog gosta, te smo zahvaljujući Jeleni lako dogovorili ovaj intervju, kojim je započelo lepo višednevno druženje.
(Miljan)
Iako La Inquisicion trenutno važe za jedan od najaktivnijih bendova evropske Oi/punk scene, ima ljudi kojima niste toliko poznati, pa nam daj osnovne informacije o bendu.
Aleks: Dobar dan (na čistom srpkom -op. aut.)! Mi smo bend La Inquisicion i dolazimo iz Barselone. Nastali smo 2015. ili 2016. godine. Nismo ni sami sigurni (smeh). Ustvari, prve snimke smo napravili 2015. godine, a objavili smo ih na EP-ju naredne godine. 2016. smo objavili i EP „Verdadare Fe“. Ta dva EP-ja su kasnije objavljena na jednom izdanju, pod nazivom „Guera Total“. Što se tiče dugosvirajućih albuma, 2018. izašao je naš prvi LP, „LVX“, a dve godine kasnije i drugi po redu, pod nazivom „Tenevrae“. Odsvirali smo i gomilu koncerata. Naravno, najviše u Španiji, ali imali smo i dosta nastupa po Evropi. Tu izdvajam turneju od jedanaest koncerata sa Bad Co. Project i Lion’s Law.
Koliko mi je poznato, pre La Inquisicion svirali ste u mnogim bendovima.
Aleks: Svi naši članovi su svirali u bendu Secret Army, ali kao što si rekao, ima tu dosta bendova. Ja sam počeo u hardcore bendu Seeds of Hate, koji sam osnovao sa starim drugarima u našem mestu, Olesi De Montserat, smeštenom blizu Barselone. Nakon toga pokrenuo sam metalizirani hardcore bend One Life One Sentence. Više sam se kretao u tim žanrovima, dok nisam prešao u Secret Army. Aleks, basista, je ranije svirao u Oi! bendu Upset, a Vili, bubnjar, u poznatom bendu Ultimo Asalto, u čijoj sam i ja poslednjoj postavio bio, kada su se okupili pre nekoliko godina. Ovo je samo deo bendova kroz koji smo prošli.
Od svih tih bendova, deluje mi da je Secret Army bio najznačajniji za formiranje La Inquisicion-a.
Aleks: Secret Army je pokrenut 2004. godine. Naš pevač, Ruben, svirao je gitaru i pevao. Prvog bubnjara je nakon nekog vremena zamenio Vili. Ipak, najznačajnija promena u Secret Army-ju dešava se kada iz benda izlaze stari članovi, basista Injaki i gitarista Edu. Tada u bend ulaze dva Aleksa: jedan na basu, a drugi, odnosno ja, na gitari. U toj postavi snimili smo poslednji album pod nazivom “Ravaged”. Dakle, ispostaviće se da je to bilo finalno poglavlje benda koji je postigao dosta toga: objavljena su četiri albuma i nekoliko singlova, svirali smo sa našim omiljenim bendovima, imali više evropskih turneja… Međutim, u jednom momentu primećujemo da ostajemo bez motivacije i da nam treba promena u pristupu. Tako dolazi do toga da tadašnji članovi Secret Army-ja pokreću novi bend. La Inquisicion je, faktički, nastao iz raspada Secret Army-ja.
I pored istih članova, ima bitnih razlika između Secret Army-ja i La Inquisicion, zar ne?
Aleks: Definitivno. Najpre, muzika Secret Army je mnogo melodičnija. Ponegde je čak više i rock nego punk, tako da smo se sa La Inquisicion vratili bazičnijem punk zvuku. Naravno, još važnija promena je jezik, tj. to da su sada tekstovi na španskom, a ne na engleskom. Čak i u vreme Secret Army-ja imali smo pokušaje pevanja na španskom, na jednom EP-ju. Već na početku rada La Inquisicion-a odlučili smo da u potpunosti pevamo na španskom.
Spomenuo si bendove u kojima ste bili pre La Inquisicion, i uglavnom se radi o punk zvuku. Međutim, vaš pevač Ruben je poznata faca na ska sceni.
Aleks: Da, on je mnogima i dalje poznatiji kao pevač Malarians-a, poznatog madridskog ska benda. On im se pridružio kao tinejdžer, u prvoj polovini 90-ih, ostavši u bendu do raspada, 2000-e godine. Bio je u još nekim bendovima koji bi trebalo da su poznati ska i reggae publici, poput Peeping Toms, Las Calaveras, Ruben Lopez & Diatones itd. On je veliki poznavalac jamajčanskih muzičkih stilova, kao što su ska, reggae, rocksteady ili dub, i ta scena ga i danas inspiriše.
Kako god, La inquisicion ne zvuči tako veselo (smeh)… Definitivno vam je jedna od karakteristika mračna atmosfera, bilo da se radi o omotima, muzici, tekstovima ili spotovima. Uklapate se u klišee Oi!/streetpunk scene. Ko je zaslužan za to?
Aleks: To je Rubenov koncept u koji smo se mi ostali odlično uklopili. Dobro si primetio, oseti se sumorna atmosfera. I po omotima i po tekstovima može se primetiti da Ruben inspiraciju nalazi u nekim istorijskim temama, naročito vezanim za religiju srednjeg veka. Naravno, u tekstovima ima dosta i ličnih tema. Kao što sam rekao, Ruben piše većinu tekstova, dok muziku pravimo basista i ja. Basista je čak i napisao nekoliko tekstova, ali za njih je uglavnom zadužen Ruben. Svesni smo da nas ta mračna estetika i apokaliptična atmosfera izdvaja od gomile bendova ovog muzičkog stila. Mislim da je za to bitno i to što inspiraciju crpimo iz različitih muzičkih pravaca: Ruben je dosta okrenut reggae-u, Vili i basista Aleks uglavnom slušaju Oi!, punk i rock’n’roll, a ja sam odrastao na hardcore-u i metalu. Još na početku smo odlučili da ne želimo da bend bude proizvod koji ćemo servirati određenom profilu publike, već da mu damo lični pečat. I izgleda da se to ljudima sviđa. Mislim da zbog toga privlačimo raznovrsnu publiku.
U pesmi „Rosa de mort“ pevate da je Barselona „leš na obali mora“. I pored toga, mislim da je u pitanju jako zanimljiv grad sa autentičnom i jako slojevitom punk scenom.
Aleks: Da, nekad smo nezadovoljni našim gradom (smeh), ali ipak mislim da je Barselona lepo mesto za život. Imamo raznovrsnu i živu scenu, ali nažalost, pandemija je ostavila trag. Puno je klubova koji nisu mogli da opstanu usled uvedenih mera. Znam da su u nekim zemljama, poput Nemačke, za vreme lockdown-a mesta za koncerte dobijala pomoć države, ali kod nas to nije bio slučaj. Tako da i dalje imamo gomilu bendova raznih stilova, od Oi, punka, hardcore-a do metala i RNR-a, ali su se mogućnosti za organizovanje koncerata znatno smanjile. Takođe, nekad mi se čini da je teško ispratiti sve koncerte i informacije, jer se toliko toga dešava. Kao da fali još ljudi da bi to sve bilo propraćeno kako treba.
Ako se nekad zadesite ovde, preporučujem vam da posetite klup „Estraperlo“ koji se nalazi u Badaloni. U njemu često sviramo i , praktično, to nam je druga kuća (smeh). Većina bendova na turneji svira baš tu i koncertna ponuda je uvek zanimljiva. Što se tiče bendova u Barseloni i okolini, naš bratski bend Crim je postao prepoznatljivo ime. Veoma su poznati kod nas, a dobro im ide i u inostranstvu. Takođe, preporučio bih vam drugi bend nekih njihovih članova, Gundown, koji sviraju odličan melodični punk-rock. Od žešćeg, hardcore zvuka, omiljeni su mi Eight Ounces i Anal Hard.
Kad kažeš da fali publike u Barseloni, zanima me koji je njen starosni sastav. Da li ima novih generacija?
Aleks: Bude i mlađih ljudi na koncertima, ali u Barseloni preovlađuju stariji. Vrlo često sam među najmlađima na koncertu (smeh). A na primer, u Baskiji je skroz drugačije! Tamo gomila mladih dolazi na svirke, često su i direktno uključeni u scenu. Ali oni su specifični. Punk i Oi! kao da su deo njihove kulture (smeh). Tako je još od 80-ih i vremena Kortatu-a, a sad imaju bendove poput Kaleku Urdangak i Rotten XIII koji privlače dosta ljudi. I mislim da se tamo više neguje tipičan punk zvuk, za razliku od Barselone gde je često zastupljen hardcore.
Da, njihova scena je sjajna. No, još jedna stvar me zanima u vezi Barselone. Vidim da je izdavačka kuća HFMN jako bitna za vašu scenu.
Aleks: HFMN, iliti Hardcore For My Nose, predvodi veteran scene i naš prijatelj, David. HFMN je prošle godine obeležio dvadeset godina postojanja. Pod tim imenom su, najpre, radili veliki broj lokalnih hardcore/punk koncerata. Vremenom je HFMN izrastao u izdavačku kuću i koncertnu agenciju. U naše krajeve dovode neke od najvećih bendova. Objavljuju albume i organizuju turneje za bendove poput Baboon Show iz Švedske, Lion’s Law iz Francuske i Talco iz Italije. Davida znamo dugo, a konkretnije sarađujemo od našeg prvog albuma, „LVX“, koji je on objavio. On je čovek koji je najviše pomogao našem bendu.
Mere vezane za koronu su olabavljene, bar u većem delu Evrope. Kako vam se čini, hoćete li konačno moći da krenete sa ozbiljnijim planovima što se tiče koncerata i objavljivanja novih izdanja?
Aleks: Ovo je bio težak period, mada smo se trudili da ne budemo lenji. Objavili smo jednu pesmu za kompilaciju povodom pomenutog obeležavanja rođendana HFMN-a i održali smo neke odlične koncerte po Španiji. Kako god da se stvari budu odvijale, znamo da ćemo novi EP snimati tokom maja i juna. Sastojaće se od četiri pesme, inspirisane različitim godišnjim dobima. Nešto kao konceptualno izdanje (smeh). Što se koncerata tiče, mislim da se evropska turneja planira za oktobar ili novembar. Pre toga ćemo svirati neke kocerte i festivale u Španiji.
Pretpostavljam da će biti i nastupa po evropskim festivalima tokom leta.
Aleks: Nisam siguran. Tj. za sada ništa nije potvrđeno. Nekad mi se čini da je teško upasti u line up-e tih festivala, jer kao da su mesta rezervisana za izvođače koji redovno nastupaju na njima (smeh). A i draže su nam klupske svirke.
Možda i u nekom klubu u Novom Sadu?
Aleks: Radimo na tome i jako bih voleo da do toga dođe! Ovde sam prvi put, uživam u privatnoj poseti porodici i prijateljima moje izabranice Jelene. Primećujem da imate zanimljivu scenu i zaista bih voleo da dođem i sa La Inquisicion. Hvala na podršci!
Intervju je originalno objavljen u 12. izdanju fanzina Out of The Darkness u maju 2022. godine.
