Eto prođe i Damned! Jebem ti život koliko sam se nacimao… Bukvalno, tri meseca svakodnevno razmisljaš samo o tom gigu, stotinu poziva i razmenjenih mejlova sa menadžerom, pa procedura oko uplate depozita, pa cimanje sa govnarima iz grada koji su nam u poslednji momenat zabranili koncert na Trgu i da ne nabrajam dalje sve poteškoće na koje smo nailazili…
Uglavnom, dan pred njihov dolazak, u sredu od 6 ujutru završavamo hiljadu stvari, u pola 4 trčim da stignem u Beograd na finale kupa… zvoni mi fon zove menadžer koji mi kaže da Captain Sensible neće doći sa ostatkom ekipe avionom sutra u podne, pošto su mu Italijani platili da odleti u Milano na intervju i da će on u četrvtak uveče krenuti vozom iz Venecije ka Srbiji, što znači da i njega treba neko da pokupi na stanici u Beogradu na dan giga, i da se otkaže njegova avio karta… Uglavnom, odradili smo i to… ne pitaj kako! Sve je na kraju štimalo!
Ja zapalio na aerodrom po njih… Stigoše konačno. Pevač Dave Vanian, rođen 1957, tanki brčići, safari košulja, šeširić na glavi… faca kao s kraja 19. veka ili iz Šerlok Holmsovih filmova. Izuzetno prijatan i prizeman lik. Basista Stu West je sajko, opčinjen trainspottingom, sve vreme prdi i podriguje. Bubnjar Pinch je skroz u amerskom fazonu, živi u San Dijegu već šest godina, kune se u Rancid, Dwarves, Bad Brains… od “novijih” Engleza najdraži su mu Goldblade. Inače ako uopšte postoji problem oko dovođenja Damneda onda je to bubanj koji njemu treba obezbediti, pošto majstor ne nosi ni činele, a traži Zildijan ili neku specijalnu Paiste seriju, koje su ovde teško nabavljive… Ali je na kraju sve bilo OK! Klavijatursita Monty Oximoron… koji takođe ima preko pet banki je definitvno lud! Miran, smušeno deluje, nešto se smejulji stalno, ali pogled skroz opravdava nadimak. Menadžer Chris je OK lik, i već na prvu loptu vidiš da je svo ono startno cimanje bilo gotovo nepotrebno, pošto je od silnih stavki sa rajder liste najbitnije bilo obezbediti taj jebeni bubanj, Port za Vaniana pošto njime podmazuje grlo na bini i sojino mleko za Captain Sensiblea. U ekipi je i riba koja valja merch. Fura gothic fazon i uopšte ne voli punk a u bend je ušla preko Vanianove žene, bivše basistkinje benda, s kojom je drugarica od školskih dana.
To prvo veče, odradili smo im private večeru kod BC-ija u ateljeu na tvrđavi… odvalismo ih od specijaliteta, karlovačkog vina, slovačkog kulena… nas 20 i njih 8, zaglavismo do 3 ujutru. Sutradan, na dan koncerta, sedeli smo dva-tri sata u Gusanu, u pivnici u centru grada, gde su likovi prilazili na fotkanje, zezanje, po autograme, novinari radili intervjue i slična sranja… u međuvremenu stiže i Captain Sensible, koji je najstariji u bendu i totalno je blesav, u pozitivnom smislu… preziere dim cigarete, ima krivooku devojku 20 godina mlađu… Uglavnom, Mlađa iz Ragmana i Gošić, koji su išli po njih u Beograd na stanicu, u kolima su mu diktirali spisak pesama koje bi želeli da ovi sviraju… i po tom spisku je napravljena i plej lista… koja je išla ovim redom: 1. Love Song 2. 2nd Time 3. Just Can`t Be Happy Today 4. Dozen Girls 5. 1 Of The 2 6. I Fall 7. Neat Neat Neat 8. Dr Jeckyll 9. History Of The World 10. Eloise 11. New Rose 12. Anti Pope 13. Plan 9 14. Nasty 15. She 16. Ignite 17. Smash It Up plus na bis 18. Alone Again Or 19. Blackout 20. Stretcher Case 21. Noise Noise Noise… E sad, odsvirali su i pesmu “Alone Again Or” koja uopšte nije bila na spisku. “Uh biće teško, nismo je dugo svirali”, bio je jasan Vanian kod BC-ija veče pre koncerta. Narednog dana napravljena je set lista a umesto nje, stajala je “Curtain Call”, da bi mi on nakon giga rekao da se u poslednji momenat pre izlazak na sam bis setio našeg razgovora od prethodne večeri te da je to bio jedini razlog zbog kojeg su je odsvirali! Naklon do poda!
Svirka Damneda je vrhunac punk muzike… savršentsvo! Svako može da ima dražih pesama ili bendova, ali definitivno mislim da od stare UK punk ekipe kvalitetniji bend ne postoji! Vanianov vokal je fantastičan, da ne veruješ kako čovek peva… Gig je trajao sat i 40 minuta i u 15 minuta pre ponoći fajront! Prema procenama murije bilo je između 4 i 5 soma ljudi… sound sjajan, publika odlična… Svima je na kraju draže bilo što se sve održalo u parku kod filozofskog faksa nego da je bilo u centru… bend na bini gleda u Dunav i osvetljenju Đavu, a u masi samo oni koji su stvarno došli zbog njih! Što je najvažnije od svega, sve je proteklo bez i najmanjeg incidenta, a bilo je mnogo straha da može da se dogodi njesra… jebi ga, u Novom Sadu gde su radikali u tom momentu na vlasti, na dva dana pred izbore, Damned sviraju na manifestiaciji Ritam Evrope! Baš bode oči!
Nakon giga, majstori su imali strpljenja da puna dva sata udovoljavaju željama fanova i novinara… slikanja, rukovanja, grljenja, priče, intervjui… Potrajalo je do dva sata iza ponoći, kada smo se razišli… ustvari matoriji deo benda otišao je na spavanje, a nas desetak zajedno sa Pinchom, menadžerom Chrisom i merch ribom zapalili u Graffite na dokusurivanje, gde ostadosmo još puna dva sata.
Ujutru sam ih ispratio na avion za Milano… spakovali smo im po bocu vina i svakom po kulen (ovde ne računam njih troje koji su vegetarijanci)! Oni prezadovoljni… Jebi ga, mene Captain Sensible par sati pre giga pta da li može da očekuje 500 ljudi… On zna da su PTTB prošle godine imali par soma na istoj manifestaciji, ali jebi ga, kako kaže njima i Piterima u Engleskoj dolazi potpuno drugačija publika tako da se često desi da u mestima gde PTTB gleda hiljadu ljudi na njima bude duplo manje, ili u Manchesteru gde oni sviraju pred dva soma Pitere gleda 200-tinak fanova. Dave Vanian mi na oproštaju reče da počinju snimanje novog albuma na jesen i da sledeće godine idu na turneju… te da će me obavezno kontaktirati ponovo jer planiraju Srbiju i Novi Sad! Bojim se da će to biti teško izvodljivo.
Ima zanimljivost vezana za Vaniana… neko ga je od ekipe pitao da li je istina da je živeo u crkvi pre 20-tak godina, pošto je nekada išao takav trač… na šta je ovaj odgovorio da nije, ali da je podneo papire da kupi neku ruiniranu crkvu u Lincolnu koju je hteo da preuredi u gajbu ali da nije uspeo da je dobije dozvolu pošto je ta crkva istorijiski spomenik pod zaštitom države i nije bila za prodaju!
Par reči i o pregrupama… Ragman je odsvirao lapo sata, standradno dobro, samo pred malim brojem ljudi… počeli su već u lapo 8. Definitivno su jedan od najboljih NS živih bendova… odličan garažni surf-rnr sa dosta punk štofa! Piknik je odvalio… Ovo im je bio prvi live nastup kao full bend. Bubnjar i gitarista Frish iz Pero Deformero, Nesha iz Katarze je basista, Sava sempleraš i blesavi Majkić sa majkom u ruci… baš do jaja! Odmah nakon svirke dobili su poziv da sviraju i na Exitu. Blitzkrieg… jebi ga, šta reći drugo nego majstori! Danas su snimili dve nove stvari koje će biti mega hitovi… spremaju tokom leta album, samo je sranje što ih je bubnjar Savić definitivno napustio, jer ne može da stigne da svira i sa njima zbog obaveza prema Ritmu nereda.
To bi bilo to…
Sledeće godine nema nam druge nego vijati Adictse ili Sparrere (ha-ha)!
Ajd uzdravlje
Zgro
maj 2008.
Fotografije: S.Šušnjević i Z.Palurović
