Poslednje večeri Rebellion festivala u Blackpoolu uspeli smo da navatamo Blag Dahliu (pravo ime Paul Cafaro), legendarnog spiritus-movensa još legendarnijih The Dwarvesa i porazgovaramo sa njim pre njihovog nastupa na bini Casbah kluba, gde su kasnije pred punom salom apsolutno rasturili! Kao doživotni fan, pokušao sam da saznam malo više o malo manje poznatoj strani ovog megatalentovanog lika. Da pored kokaina, jebanja i Satane, porazgovaramo o nekim „ozbiljnim“ temama i iskreno sam se iznenadio odličnim prijemom.
Razgovarao: Daško
OOTD: Šta kažeš na ovaj classic rock scenario gde stojimo kod zadnjih vrata velikog kluba i ja tražim intervju?
Blag: Da. Ima taj davno prošli 70s vajb. Slatko je, valjda. Naravno da sam se nadao da će me u bekstejdževima čekati napaljene klinke ali… Mator sam i ja već. I ovo je lepo.
Kako se predstavljaš ovih dana? Najpoznatiji si kao Blag Dahlia, frontmen zloglasnih The Dwarves…
B: Može Blag Dahlia, može Blag The Ripper. Blag Friday je isto kul. Najnovije je Blag History Month gde mladi treba da se upoznaju sa mojom veličinom najveće rock legende svih vremena, koja je dugo skrivana i prećutkivana.
A šta si najviše ovih dana?
B: Nekada sam mislio da su pevač i pokretač Dwarvesa, producent, autor i izvođač country ili laganih pop pesama, lik koji pozajmljuje glas likovima u crtaćima ili pisac – različite osobe. Sad mi je već jasno da nisu i da su svi zajedno ja. Ja moram da radim to sve i da tako vrludam i šaram i to sve ide iz istog izopačenog uma. I prosto je neverovatno, a na to sam pomalo i ponosan na jedan idiotski način, kako ja ni u čemu od toga nisam stekao bogatstvo niti sam išta od toga dovršio. Jasno mi je da to mora tako i godi mi kad ljudi pomisle: Wow! Pa on namerno sve sjebe!
Mislim da je jasan tvoj koncept…
B: Jednoj maloj manjini jeste. Nemaju ljudi vremena da se udubljuju. Imaš ti i imam ja kada se radi o nečemu što mene jako zanima ali većina, ako su uopšte i upoznati sa bilo čim od moga rada su u fazonu: Ili Kako vam je brutalna nova ploča (Dwarves) ili One prelepe, nežne pesme na Candy Now! ti neverovatni, mazni ženski vokali…
… Kako li je uspeo da to niko ne čuje?
B: Nisam ja trgovac, jebiga. Taj deo posla mi je potpuno stran a i ostali kreativci kojima sam okružen su slični. Nije se pojavio taj jedan Jako sposoban menadžer ili ta jedna jako dobra i velika izdavačka kuća koja će me ubaciti u ligu zarađivanja bezobraznog novca. Ne žalim se, ja živim sasvim OK i radim ono što volim i želim. Tamo negde do kraja 1990ih sam imao i neke iluzije da ću jednog dana biti zaista bogat od ovog svega. Nije se desilo. Još. Ali ni ne mora, ako bude i ovako do kraja, biće to život bolji i zabavniji od ooooogromne većine ljudskih života u istoriji. Ja ovo MORAM da radim. To je to. Svaka od tih mojih ludosti, i regularne prljave i perverzne pank ploče i kantri aliasi i lagani popić – sve je to moralo iz mene. Pank-rok je uvek pomalo elitistički i svi mi, koji nismo postali milioneri od svoje muzike, nalazimo neko zadovoljstvo u svojoj kultnosti.
Nisi ni počeo sve ovo da bi bio bogat i slavan, na kraju krajeva.
B: Tako je! Ja sam vođen time da napravim nešto iza čega stojim i za šta i pred sudom mogu da dokažem da je kul! A sve ovo je jedno putovanje. To je život. Mislim, moj život. Ja sam vremenom došao do znanja i veština da mogu da se muzički izrazim kako želim. Sa druge strane, daleko sam od gotovog. Upoznao sam zaista neverovatne ljude u svakom smislu. Od klošara koji su samo klošari, klošara koji su umetnici i ekscentrici pa do pravih holivudskih zvezda i likova sa naslovnih strana Rolling Stonea. Što se tiče uspeha u muzici, komercijalnog pogotovo, poznajem dosta njih koji su uspešniji od mene ali samo na papiru. Imali su ugovore sa velikim kućama ali je lova otišla na razne tour-menadžere, publiciste i ostale pijavice. Nisu to iskoristili da snime ploču kakvu žele ili da sviraju kako i gde žele. Ja jesam. 100%. Ja imam preko 50 godina i kurac mi je redovno pušen i to na osnovu mojih umetničkih dostignuća!
Koji je recept za proizvodnju Dwarves albuma? Ja sam lično uvek voleo vaše pop momente ali ploče su vam uvek miks toga i krljačine…
B: Nije uvek bilo isto. Recimo, poslednjih nekoliko albuma se manje-više ujednačio proces. Doveli smo ga do tehničkog savršenstva i to tako što pustim ostale da prvo postave temelje i zvučnu sliku albuma a ja onda to uravnotežim. I da, ja sam taj koji to vuče na pop stranu. Nick Oliveri (Rex Everything), He Who Cannot Be Named i Fresh Prince Of Darkness znaju kako sve da nadrkaju i bukvalno ih pustim da to i urade pa ja malo tu negde zašećerim, negde dodam još neki bezobrazluk i rezultat je potpuno savršena punk ploča kakvu očekujete od najvećeg rock’n’roll benda svih vremena. Mora da ima sve! Hardcore punk brzinu, uvek neko opičeno eksperimentalno sranje koje je samo meni jasno, a često ni meni, i mora da ima deo koji se može odzviždati i pevati ispod tuša. Ja sam genije i u pravu si, svet bi trebalo to da uvidi!
Kako ti se sviđa ovaj festival? Niste prvi put na Rebellionu?
B: Svirali smo na verzijama Rebelliona na evropskom kontinentalnom delu nekoliko puta. Ovo je jednostavno punk rock svetska smotra. Ovde dođeš da upadneš u neku vrstu pankerske zečije rupe. Malopre sam bio na velikoj bini da pevam sa CJ Ramoneom vokale u „KKK took my baby away“ i to je sjajano. Ramones će zauvek biti zlatni standard i pop i punk muzike. Večeras sviramo u isto vreme kad i The Damned na drugoj bini i to je jedina stvar koja mi ovde nije savršeno legla…
Ja sam odlučio da svoje vreme i pažnju večeras poklonim vama a The Damned su mi jedan od tri omiljena benda u životu!
B: E, nadam se da će i još puno njih tako da odluči. Ja sam The Damned fan i bio bih u njihovoj publici da nisam tad na svojoj bini.
Iskreno, ne znam da li da se nadam da vaš set bude jedan od onih gde izađete i pravite haos 15-20 minuta, razjebete sve i odete? Pa da stignem na Damned…
B: Hehe! Ne. Neće biti tako. Večeras ozbiljan, profi, full set sa pesmama koje ilustruju našu bogatu karijeru! Naloženi smo da temeljno pržimo. Ali naravno da haosa mora biti.
Šta sledeće radiš? Ima li nešto što još nisi a osećaš da, kako si rekao, mora iz tebe?
B: Upravo radim na soul materijalu. Završavam rad na pesmama. Radim sa mojim prijateljem Andyem Carpenterom iz Južne Kalifornije a sve će pevati Lisa iz The Bellrays a ona je genijalna. Ne znamo još da li ćemo izadavati album ili ćemo te pesme nameniti korišćenju u filmovima, serijama, televiziji. Znam samo da sam jako zadovoljan time kako to zvuči i jako sam uzbuđen u vezi toga. Inače smo na Dwarves „Take Back The Night“ svetskoj turneji i predstoji nam odlazak na mesta gde pre nismo bili. Voleo bih da nastupamo po istočnoj Evropi. Da odemo u Srbiju, Bugarsku i Rusiju. To bih baš voleo. Čuli smo da tamo imamo opičene fanove. U Zagrebu je bilo super, tamo bih se rado vratio uvek. Grčku smo isto tek nedavno otkrili i sad jedva čekam nazad.
Nikada nisam čuo konkretno politički stav od tebe ili benda iako se on jasno naslućuje ali vremena su takva da i očigledne stvari treba jasno reći i ponavljati
B: Vremena su potpuno blesava. Uopšte nisam mogao predvideti ovakvu budućnost kada sam bio klinac. Ovaj miks svega delovao je nemoguće tada. Govorim samo o USA jer o tome najviše mislim i mislim da to još i najbolje razumem. Imam tu sreću i ogromnu privilegiju da mogu da se izmaknem sa strane i da primam uticaje i sa strane što ogromna većina Amerikanaca ne može. Situacija je toliko zamršena i suluda da više ne znači ništa kad se legitimišeš onim tradicionalnim političkim identitetima. Oduvek sam sebe smatrao levičarem, socijalistički nastrojenim, uglavnom umetnici su takvi, ali mi je jasno da to danas nije dovoljno kad se kaže. Ovo vreme i mesto zahteva stav o svakoj stvari posebno. Pogotovo ako zaista želiš da razumeš zašto smo tu gde jesmo. Ne možeš da se zakucaš u svoj pogled na svet a ostale proglasiš za idiote i neprijatelje. Mi, koji se smatramo levičarima i progresivcima toliko smo dugo gurali u nekom potpuno iracionalnom pravcu i bavili se glupostima i zakerali na sitnice da je to omogućilo ovim potpuno zlim desnim govnarima da maltene osvoje sve! Nismo hteli da čujemo one koji ne misle kao mi. Kolektivno smo ih prozvali Odvratnima i otpisali ih a njihov bes je rastao. Recimo: Dok smo mi bili ubeđeni da samo što nismo srušili sistem granica i nacija i fantazirali o tome, desnica se konsolidovala, našla put to radničke klase i nametnula svoje ideje o nikad jačim granicama i sprovodi ih!
Kako vam se dogodio Tramp?
B: Kombinacija nekoliko sranja koje se pretvorilo u oluju sranja. Ima tu itekako i krivice „naše strane“. Ja sam rođen u porodici srednje klase, roditelji intelektualci i prirodno sam vukao na tu liberalnu stranu a onda sam odlučio da ne studiram nego da se zaposlim i odselim. Tako sam se našao u radničkoj klasi, u fabrici. Živeo sam radničkim životom da bih dosta kasnije uspeo da se domognem ovog umetničkog života. Naučio sam da ne generalizujem. Ne dozvoljavam da se radni ljudi predstavljaju kao zatucani rasisti i ne dozovoljavam da se umetnici i intelektualci predstavljaju kao pozeri. Tramp je ulovio milione jer niko drugi nije hteo ni da ih čuje. Otpisivani su kao zatucani i jednostavno im je dopizdilo i… jbg! Pucali su sebi u nogu, ranivši i sve nas. Nadam se da je iz toga izvučena pouka jer biti protiv tog ludog, lažljivog glupandera u Beloj kući više nije ni političko pitanje ali prkos je žilava stvar i ljudi se teško trgnu iz toga.
Optimista si?
B: Ne znam. Mislim da vidim šta je problem a da li će i drugi videti… Nadam se. Dosta pomaže kad znaš kako je sranje nastalo. Levica se i dalje takmiči u čistoći ideologije koja više masama ništa ne znači. Kao da im je lakše da napadnu ostatak levice i optuže ih da nisu dovoljno čisti, umesto da udare na desnicu koja je potpuno otišla u nešto što jako smrdi na pravi fašizam. Mejnstrim levica se pomerala ka centru a desnica još više u desno i tako sve zapravo ode u desno a ovi koji pokušavaju da vrate stvari na levo izgleda da baš i ne kapiraju stvarnost… Živeo sam svojih 50 i nešto godina u američkoj imperiji pa sad mogu da posmatram i kako pada. Trudim se da i dalje puno jebem i to što bolje ribe!
Intervju objavljen u “Out Of The Darkness” #7, 09/2019
