Još jedna decenija je za nama, bar muzički posmatrano. Za mene je to period u kom sam prošao kroz najburnije godine života, a u sklopu toga sam konstantno gradio svoj muzički ukus i upoznavao nove bendove, izvođače, žanrove… Ipak, muzika bendova sa regionalne pank scene je najviše vremena provela u mojim ušima, te je pred vama moj (krajnje subjektivan, ali verujem i koristan) osvrt na tu scenu u poslednjoj deceniji. Princip je sledeći: najviše jedan album po izvođaču, najboljih pet su izdvojeni i uz njih ide malo opširnija priča, a ostali su poređani abecednim redosledom uz kratak komentar.
Fakofbolan – „…ako ne možeš napraviti sam, bar pokvari drugome…“ (2013, PDV)
Društveno angažovani tekstovi idealni za horsko pevanje.
Shoplifters – „Believe“(2016, Waterslide Records)
Pršti od emocija i prelepih melodija.
ESC Life – „Born to Be Mild“ (2018, PDV / Last Exit Music / Ill In The Head / Bartolini Records)
Raznolikost žanrova sjajno ukomponovana u celinu.
Lazarath – „Fall of Lazarath“ (2015, SKC Novi Sad)
Brzo i energično uz sjajan i unikatan vokal.
Kurve – „Kurve“ (2019, Dirty Old Label / Dostava zvuka)
Rokenrol sa pank energijom i tekstovi koji pogađaju ravno u srce.
Kriva istina –„Manifest pobune“ (2018, samostalno)
Najangažovaniji bend i najangažovaniji album protekle decenije.
Фонија – „Мојот Пекол“ (2013, Направи Заедно / Sixtynine Records / Dhpak47 / Giljotina)
Pank je prelep na makedonskom jeziku, a ovo je najbolji makedonski album.
Pičke vrište – „Nedovršena priča“ (2014, samostalno)
Najiskreniji album koji sam ikada slušao.
Doghouse – „Never Cry Wolf“ (2017, Morning Wood Records)
Sjajan, a prošao nekako nezapaženo.
One Step Away – „Ni grama srama“ (2016, samostalno)
Konstantno u petoj brzini i bez dlake na jeziku.
Novembar – „Novembar (2019, samostalno)
Prepoznatljiv zvuk Novembra i jak autorski pečat gostiju na svakoj od pesama daju ovo izuzetno izdanje.
Loš primjer – „Slikovnica“ (2015, samostalno)
Svesni smo šta se oko nas dešava, ali ne mrdamo prstom povodom toga… samo se vrtimo u krug.
Mašinko – „Svugdje je doma, ali lijepo je najljepše“ (2014, Dirty Old Empire)
Spoznajte život prosečnog tridesetogodišnjaka danas kroz 15 pesama.
Fast Response – „Welcome to Corruptia“ (2014, samostalno)
Brzo, agresivno i direktno.
The Bayonets – „Well Connected“ (2014, Mad Butcher Records, split with The Dipsomaniacs)
Ređa se hit za hitom, bilo da je tekst na engleskom ili srpskom.
Proleće – „Žene odlaze u svemir“ (2013, SKC Novi Sad)
Miks hardkora i poezije u svom najboljem ruhu.
Treba pomenuti i:
Goblini – „Crno na belo“ (2010, SKC Novi Sad)
Sjajan novi početak benda, nažalost ubrzo je priča otišla u drugom smeru.
Me As Well – „Shipwrecks & Melodies“ (2018, samostalno)
Najbolje EP izdanje protekle decenije.
Overflow – „Words“/„Dim“ / „From My Lips“
Nije zvanično izdanje,ali je lepa vest za kraj decenije – legende iz Koprivnice ponovo na sceni.
- Sukob interesa – „Ćorsokak“ (2011, SKC Novi Sad)
Bend koji je tokom proteklih 10 godina objavio više albuma nego što je imao svirki, a ovaj je isporučio najviše uvrnutih i izuzetno inteligentnih stihova i zanimljivih muzičkih rešenja.
- Dosta – „Ne razumijem“ (2010, samostalno)
Ja bih ovom albumu, a i bendu, dodao i titulu najpotcenjenijeg, iako mislim da su bili slušani i voljeni na svom lokalnom nivou. Ko voli energičnu svirku i želi da čuje surovu istinu, ovo izdanje ne sme preskočiti!
- Fiskalni račun – „Naša stvar“ (2019, SKC Novi Sad)
Fiskalni račun je verovatno bend koji je najviše obeležio pank scenu Vojvodine tokom protekle decenije. Započeli su je mladi i zeleni, konstantno bili aktivni, i koncertno i studijski, tokom svih 10 godina, da bi je završili ovim albumom na kojem je svaka pesma himna i sjajan povod za šutku i oduzimanje mikrofona bendu tokom njihovih svirki.
- Debeli precjednik – „Bruto Slavo / VBK“ (2012, Moonlee Records)
LP i EP upakovani u jedno izdanje, savršeno funkcionišu i kao celina i kada se posmatraju odvojeno. Pregršt hitova, sjajnih stihova i iskrenih poruka koji su bendu otvoril vrata ka mejnstrimu, no utisak je da je njimasasvim fino u andergraundu.
1.Pasi – „Reci mi da li te boli“ (2011, samostalno)
Remek-delo! Ne postoje druge reči kojim bih opisao poslednje studijsko izdanje Riječana. Od prve do poslednje sekunde nema lošeg momenta, tekstovi svakako padaju u prvi plan, ali muzička pozadina i izvedba su takođe bez premca. Album koji i dalje redovno slušam i ne verujem da će se to ikada promeniti, a ako nekim čudom doživim da jednog dana sastavljam listu najboljih albuma XXI veka, verovatno će se i tada ovo izdanje naći na čelu liste.
Kolumna objavljena u Out of the darkness #8, 10/2020
