Tragedy sam provalio pre nekih osam godina, ne sećam se kako, ali ono što znam je da je to bila ljubav na prvi pogled ili prvo slušanje i od tada aktivno pratim njihov rad, gde su, šta su, koji su im bili prethodni projekti i da li imaju neke nove… Do prvog vinila iz 2000 dolazim na svirci Downfall Of Gaia u CK13, što zanči dosta kasnije… Ali nikako mi se nije namestilo da ih uhvatim live… Najbliže su bili u Sloveniji, što je meni kao socko studentu tada ipak bio prevelik poduhvat a posebno izdatak. Preko drugara koji su išli preko na svirke i festivale uspeo sam da nabavim još jedan njihov vinil („Vengence“ iz 2002) koji je takođe u vreme kad sam ga kupio bio već dobrano stari album… kasnije sam uhvatio i „Nerve Damage“ na Fluff-u kada sam pravio društvo i bio šofer ekipi iz SMG… „Darker Days Ahead“ mi je redovno klizio kroz ruke jer mi je uvek bio preskup…
Nedavno na netu provalim plakat za Bloodshed Festival na kom sviraju brutalni bendovi, između ostalih i Tragedy… Preko kojekakvih pacovskih kanala Bošković i ja skapiramo da će ipak raditi tour po Evropi. Pokušali smo čak da ih cimamo da dođu i do nas ali im je bilo „predaleko“ da se spuštaju… Kada je sevnuo plakat za Berlin 11.9. odlučim da uzmem godišnji tada i sa devojkom zapalim na svirku. Čim sam bukirao letove, iscimao sam Pagana iz „sigurne kuće za balkance“ da mi pazari karte za gig. Posle nekog vremena izleti na netu i plakat za Peštu… Hm, jeste bliže i lakše za otići, ali ja sam već uveliko radio na akciji odlaska u Berlin koji je i onako bolja opcija, neuporedivo atraktivnija, sa svim svojim dešavanjima i mestima koja poseduje… Kako se datum polaska na put bližio tako je u meni raslo uzbuđenje kao pred Božić ili Kirbaj. Pošto je let bio iz Pešte otišli smo dan ranije i tamo overili svirku „Food Not Bombs“ na kojoj je nastupio i brutalni power violence bend PFA, potom ska bend Bad Habit, odličan post pank Gipsy SS, i ojčina Boiler. Kada smo stigli u Berlin tamo smo se skontali sa poznatom ekipom sa kojom smo overili odličnu svirku u klubu Internet Explorer. Svirao je Negative iz Norveške kao i jedan od bendova koji će par dana kasnije biti predgrupa Tragedy-u (lokalci Urin). Te večeri nastupili su i Neon Lies iz Zagreba koji su imali odličan nastup i bili savršeno prihvaćeni od strane publike.
Da zanemarimo sve brojne turističke atrakcije Berlina, savršenu klopu i radnje sa vinilima, stiže utorak i ono zbog čega smo prvenstveno i došli – Tragedy! Stižemo do kluba nekih desetak minuta pre početka benda Urin. Odlazim direkt za merch pult na kojem Yannick prodaje majice i ploče. Uzmem ono što mi je falilo da popunim kolekciju. Naravno, isprozivao sam ga zato što nisu hteli da se spuste do Srbije uprkos tome što overavaju Zagreb, Peštu i Ljubljanu… Kažem mu da sam zbog njih birao godišnji odmor u Berlinu. Veselo se nasmejao i pitao me da li sam bio na koncertu u Beogradu 2001. na šta sam mu odgovorio da sam tada imao 10 godina, nisam znao ni gde je levo a ne za Tragedy.
Počinje Urin. Prostor kluba So36 prilično se napunio. Oni prže svoj set od 20ak minuta bez pauza između pesama. Veoma interesantan punk d’beat crust post HC… ne znam ni u šta bih to što oni sviraju svrstao… Riba na gitari cepa i ne pomera se, bubnjar vošti bubanj dok je basista taj koji vodi glavnu priču u bendu, naravno pored pevačice koja sve to lepo nakiti sa svojim vokalom na reverbu i delayu… Masa poprilično statična. Po meni odlično odpeglan set. Ko god ima priliku obavezno neka overi ovaj bend.
Posle njih nastupa Life Fucker, chaos punk band takođe iz Nemačke, koji me nije posebno oduševio. Klasičan tupa tupa momenat na bubnju, jednostavni rifovi i deranje… Pevač se igrao sa vatrom, palio činele i dezodorans… Tokom njihove svirke pristojno se napunio prostor a masa lagano razdrmala.
Posle kratke pauze na binu izlazi Tragedy. Nakon uvodne mikrofonije od nekih minut i potpunog mraka sa tek tek malo plavog svetla kreće prvi udarac i pesma „Point Of No Return“. U klubu je u tom momentu atmosfera bila kao da je eksplodirala bomba… Poletelo je sve u vazduh. So36 dupke pun. Masa kreće da se gura, skače, penje se na binu… Pravi koncert koji je ispunio sva moja očekivanja. Odsvirali su sa svakog svog izdanja po nešto (uključujući splitove i EP) sve ukupno 14 pesama, sabijenih u nekih 40-ak minuta. Nije bilo priče između pesama već samo direkt u glavu. Nakon završenog seta oni silaze sa bine, masa se dernja, hoće još, iako mrzim biseve, ostajem da ispratim sve do kraja i vidim da li će se bend vratiti nazad. Izlaze ponovo na binu i prže još jednu stvar, zahvaljuju se sa: ’’thank you we were Tragedy!’’ Kasnije čujem da je koncert bio rasprodat. Od lokalaca koji su ih gledali više puta čujem da nisu bili baš oduševljeni, odnosno da Tragedy nisu ispunili njihova očekivanja. Koncert je prema njihovom mišljenju bio prekratak, a i zvuk im je bio loš… Po meni čista desetka, od zvuka, preko njihovog nastupa, do atmosfere. Bukvalno bilo je to veče za pamćenje.
by Zurke
