Oćeš na koncert? – upitao me je Nemanja, kada sam mu se javio da sam u Beču. Ni za jedan od bendova nisam čuo, ali zašto propustiti priliku da vidim kako izgleda punk koncert u Beču. Dogovaramo se da se nađemo u 20h ispred kluba. Kada sam stigao, već je bilo pankerske raje (ali bez domaćina koji, klasika, kasni), modernog izgleda sa puno tetovaža. Uuh majku mu, mogao sam barem da obučem crnu majicu. Da ne bih bio sumnjiv policajcu koji je tuda krstario na bajsu, sedoh u kafić pored i naručih bezakoholno pivo, da se bar tako maskiram. Eto i Nemanje, ni on se nije uklapao, ali je barem imao Attitude Adjustment majicu. Ubrzo nam se pridružila i Jelena, u privatnom životu Daškova sestra. Ona se tek nije uklapala.
Koncert je najavljen za 21h, ali je početak ipak nekih tridesetak minuta kasnio . Klub Rhiz je smešten ispod stubova nadzemne metro linije, ništa preterano veliki prostor, sastoji iz dve međusobno povezane prostorije, u prvoj je šank u drugoj bina. Ulaz 15 eur, što je inače postao i standard od kad je Venster (klub u kojem je gotovu celu deceniju svirao i kurta i murta) prestao da radi jer su nastali problemi sa administracijom i čije razrešenje nije na vidiku. Velika šteta jer je mesto neizostavna tačka na svakoj turneji svakog benda koji je dobacio do ovde. No vratimo se koncertu. Prvi su bili The Obsessions iz Beča. Basista je imao Statico majicu. Punk rock je njihovo opredeljenje. Na drugoj pesmi mi se učinilo da pevač peva na našem. Publika mirno posmatra, tu i tamo neki aplauz između pesama. Ok, oni sviraju, navežbani i melodije brzo ulaze u uši, ali mi je sve nekako jednolično, kao da sve vreme sviraju jednu istu pesmu, nema varijacija skoro nikakvih. Set od nekih 12-13 pesama, valjda više materijala i nemaju, ali dovoljno, taman koliko treba. Posle me Nemanja upoznao sa pevačem Senadom, i da nisam se prevario imaju pesme i na našem jeziku. Imaju jedan album iza sebe, pre par godina su svirali na To be punk-u i govorka se da bi se opet zaleteli do nas.
Mala pauza i kreće sledeći bend Bad Weed, takođe iz Beča. Nemanji je bilo čudno kako nije čuo za njih, a iz Beča su. Likovi su prvo, totalno smešni kao pojava, a dok sviraju klate se kao Beatleasi, dok basista čak i svira bas gitaru koja je kao ona Makartnijeva . Piče neki pop punk, ali su baš energični i meni i Jeleni su se baš dopali.
Sledeći su Suicidas, originalno španci iz Barselone, a sada valjda nastanjeni u Beču. Kao i ostala dva benda totalna su mi nepoznanica, videh posle da postoje već dugo i da imaju gomilu izdanja. Piče energičan punk rock sa ženskim vokalom, a rekao bih i da su politički obojeni. Basista je nosio majicu Only stupid bastards support genocide, prepoznatljivog Conflict Only stupid bastards help EMI dizajna. To je poprilično hrabro jer mi Nemanja kaže da je ovo prvi put od početka akcije na Bliskom istoku da se ovo vidja, uglavnom su u ovom delu Evrope svi rezervisani. Postalo mi je bez veze što na punk koncertima više niko ne iznosi neki svoj stav i mišljenje. Dobra svirka, bilo je i malo đuskanja. Oko 23:30 svirka se završila i uputismo se svi svojim kućama.
Text : Mačak
Fotke: Jan Capeet
