Guitar Gangsters
Guitar Gangsters je u poslednjih deceniju i po ne tako retko navraćao u ove krajeve. U tri navrata je bio u Novom Sadu. Svirao je i u Beogradu i Bačkoj Topoli, a sada prvi put i u Somboru, što je ujedno i jedini gig na prostorima ex-YU od ukupno 17 koliko ih se našlo na plakatu za prolećnu evropsku turneju. Bend koji je krajem 80-ih osnovan u Londonu, od strane braće Ley, Petea (pevač i gitarista) i Phila (basista), svira pitak, himničan punk-rock po recepturi Buzzcocksa i The Boysa dok bi im na pojedinim melodijama mogli pozavideti i Sparreri. Za njih se prvi put čulo kada su ih Fingersi poveli na turneju 1989. a tada im je izašao i odličan debi album „Prohibition“ za Link Records. Guitar Gangsters je redovan učesnik i festivala u Blekpulu, obično nastupa na najmanjoj bini gde se napravi sjajan štimung. Jednostavno, Gangsteri su pravi mali klupski bend za prisnu atmosferu koji uprkos tome što imaju dvocifreni broj, mahom odličnih, izdanja, nikada nisu napravili neki veći uspeh.
Uglavnom, ne pamtim kada sam bio u Somboru na nekom koncertu, pa je to bio i razlog više da se krene na put koji u kilometrima nije dug ali je to jedno od onih „bogu iza nogu“ mesta do kojih se oteliš dok ne stigneš. Retke su prilike na drumu kada možeš nagaziti na gas i voziti iznad 50km/h. Ispada da zakeram, ali stvarno, tri sata smo proveli u putu tamo i nazad i isto toliko u samom klubu. Kada smo kretali iz Novog Sada, od Zurketa je stigla informacija: „ne žurite, bend mora peške preko granice a mi se sad snalazimo za binsku opremu“. Srećom pa je granični prelaz blizu te je ekipa skoknula po njih jer ovi nisu uspeli iz EU ući u Srbiju kombijem s opremom iz ne znam kog razloga. Neka papirologija, nema šta drugo. Kada smo stigli na adresu Liffteri su završavali tonsku probu. Inače, mesto gde je održana svirka je kafe, bilijar klub i kuglana, tri u jedan, sve pod istim krovom. Bend je smešten između dve kuglaške staze, na 10cm visokom podijumu, iza je razvučeno platno a osvetljenje je bilo kao da smo se krili od nekog. Mrak 90 posto. Ali dobro, zvuk je bio sasvim dobar i sve ostalo je štimalo.
Shoplifters kreće oko pola 11 i svira standardan set od nekih 35 minuta. Uglavnom stvari sa nove ploče plus nekoliko starih hitova. Koliko je Guitar Gangsters nezasluženo underrated tamo, još je više nezasluženo Shoplifters u zapećku ovde. Stvarno ne znam šta treba da se desi pa da veći broj ljudi klikne i skonta kakav sjajan bend propušta u zenitu forme. Ali dobro, valjda to tako mora. Ja sam uživao u njihovim majstorijama, kao i svaki prethodni put, a nadam se i ostali prisutni. Nakon ne baš kratkog changeovera, kreće glavni bend večeri zbog kojeg je došlo nas 70-ak. Osim 15-ak ljudi iz Novog Sada bila su po jedna kola iz Beograda i Subotice dok su ostatak činili lokalci. Šteta je što u Somboru i okolini nema bar jedan mlađi pank bend koji bi otvorio ovo veče i povukao sa sobom ekipu, ali dobro, nema vajde od kukanja.
Svirka kreće sa Turn the Table, pesmom sa prvog albuma. Inače, prvi put Guitar Gangsters gledam kao kvartet. Ubacivanjem još jednog gitariste zvuk je još puniji i lepši. Bend je opasno uigran, brine se o svakom detalju, nema previše improvizacije. Svi su kompletno u crnom, malo-malo pa sva tri vrata od gitara sevnu u isto vreme u vis, ili se podigne prst leve ruke, odnosno sva trojica iskorače istom nogom. Pete izgleda mlađe nego kada sam ga gledao poslednji put. Pesme se nižu u setovima od po tri, četiri a nakon svakog ide kraći predah za gutljaj piva i pozdravnu ili najavnu reč. Odsvirali su u 50-ak minuta između ostalih i: Class of 76, I Used To Be Cool, Safety Pin, Shut Up & Get Me a Drink... ukupno nekih 16-17 komada u redovnom delu koji je završen horskim „na-na-na-na-naaa Undefeated“, a potom i još dva hita sa prvog albuma na bis That’s When the Razor Cuts i Nothing to Shout About. Pošteno.
Oko keca smo se ispozdravljali sa svima i zadovoljni krenuli nazad… Upad je bio svega 700 dinara (za maloletne 400). Šteta samo što nije bilo bar tridesetak ljudi više, mada nisam siguran ni da bi se u Novom Sadu ili Beogradu skupila veća brojka, i što se publika opustila tek na poslednjih par pesama. U svakom slučaju, lep izlet uz čestitke organizatorima za sam poduhvat.
Text: Zgro; fotke: Lea Bodor
