Dishumanity je hardkor pank bend iz Kragujevca, nastao 2009. Iza sebe imaju album i nekoliko singlova odnosno splitova. Odsvirali su veliki broj svirki od kojih treba pomenuti nastupe na festivalima Monteparadiso i Krastival, te gigove sa Wormrotom, Archagathusom, Skitsystemom…
Bend Dishumanity postoji osam godina ali bih te zamolio za kratko predstavljanje široj publici, ko, šta, kako, zašto, kada?
Vuk: Postojimo od 2009. godine, ovo ljudima verovatno i nije toliko poznato ali prvo se nismo zvali “Dishumanity” već “Empty Pockets”. Ne bih da se koristim izlizanim pričama ali moram napomenuti da je bend preživeo svašta nešto, od menjanja basiste, jednog pa drugog, do toga da sam iz prve postave ostao samo ja u bendu. Bilo je dosta dobrih svirki, predobrog druženja ali se nije istrajalo sa starom ekipom. Danas smo u bendu ja, Marko (bass) i Đole (gitara) i sve funkcioniše fenomenalno. Jednostavno skupili su se ljudi koji to žive, kontaju ideju i vole, što je najvažnije.
Kada bi ste nekom ko vas nikad nije slušao trebali da objasnite kako zvučite šta bi ste mu rekli?
Vuk: Najprostije rečeno, sviramo metalizirani hardcore punk sa besnim vokalom i dosta mračnim šmekom.
Može li malo preciznija informacija o dosadašnjim izdanjima?
Vuk: Imamo jedan album iza sebe – “Radijacija”, takođe imamo i dva EP-a – “We’re Making Doomsday Noise”, koji je trebalo da bude split sa Diktaturom Systema, i “Dark Side”. Tu je i singl “Psihoza” kao i dva splita sa bendovima Disease iz Makedonije i Sintax iz Indonezije, inače jako dobri bendovi, preporučio bih svakome da ih posluša.
Kragujevac je od uvek bio masnim slovima ubeležen na HC/punk mapi na ovim prostorima. Kakva je situacija u gradu danas? Ko je aktivan, ima li omladine na koncertima, novih bendova?
Vuk: Znaš kako, kada bih ti rekao da nema bendova, slagao bih te, isto tako bih te slagao, kada bih ti rekao da sam zadovoljan “scenom”. Ima bendova, naravno, uvek ću prvo da napomenem KBO!, čika Vuja je neuništiv, mlađi je od svih nas. Tu su i Emetica, Thimble, Metež, Intox, Downtrodden, Motorcharge i još puno bendova koji se cimaju, rade, prave svirke itd. Naš najveći problem je što nemamo prostora za svirke, nemamo mesto gde će neko prihvatiti da bude njihovo piće, naš ulaz. Sve je stranački, svako grabi, politička aždaja se osim u plejseve, uvukla i u ljude.
Prilikom gostovanja u kragujevačkom SKC-u upoznali smo se sa ljudima koji su nas izuzetno srdačno dočekali ali nismo stekli utisak da su previše raspoloženi da se bave lokalnom underground scenom. Ispravi me ako grešim… Kakva je saradnja kragujevačkih bendova sa njima i generalno kakva je situacija sa svirkama u njihovom klubu Kutija šibica?
Vuk: Da, nisi pogrešio što se tiče srdačnosti i gostoljubivosti, Gile je i dobar lik skroz, ja sam radio svirke u Šibici u periodu od 2009. do 2012. i mogu ti reći da nam je dosta puta izašao u susret, da bend koji svira (pogotovu ako je strani bend u pitanju) dobije puno veći procenat kinte sa ulaza nego što je predviđeno. Što se tiče same Kutije šibica danas, kao i administracije kragujevačkog SKC-a, nemam reči hvale, uopšte, jer taj prostor više i ne postoji za svirke, tamo se rade književne večeri, projekcije filmova, eventualno neko iznajmi prostor da proslavi rođendan. Sada se svirke rade u Art kafeu, to je sa druge strane, baš tamo, gde ste vi gostovali ali tu nema mesta hardcore punk svirkama. Aktuelna direktorka nas je čak odbila i za jednu humanitarnu svirku pre nekoliko godina sa obrazloženjem “Mnogo ste bučni”, “Neću da mi prljate” i tako dalje. Napomenuću samo da se u isto vreme održavaju isto toliko “bučne” svirke koje su verovatno njima dosta “čistije” haha. Duga priča, ne možeš ništa da uradiš, ko god je na nekoj poziciji, ponaša se kao da mu je to dedovina.
Ti sviraš i sa bendom Vox Populi. Sviraš li još negde? Možeš li napraviti paralelu između Vox Populi i Dishumanity, koje su sličnosti odnosno razlike?
Vuk: Sviram takođe i sa Otvorenim prelomom. Ekipa iz Sente i Vrbasa, super momci, super drugari! Nemaju previše dodirnih tačaka Populi i Dishumanity jer pre svega (ovo je otvorena prozivka Rudaru haha), Dishumanity stalno radi, ne bismo mogli da pravimo abnormalne pauze s probama, ili u stvaranju i tako tim stvarima. Muzički Dishumanity je drugačiji, takođe i po pitanju ideje ali meni to ne smeta da stvaram i sa Populijem jer su to zaista kvalitetni i dobri ljudi!
Koje su ti najdraže ploče koje imaš u kolekciji i možeš li nabrojati par nekih naslova koje si otkrio u poslednje vreme a koji su te pomerili iz mesta?
Auh, ubo si me u slabu tačku. Nemam neku ogromnu kolekciju ploča baš zbog nedostatka kinte ali imam kvaliteta. Nekoliko najdrazih su: UBR – Corpus Delicti (Prvi press iz ’84), Loutish – Total Devastation, Crucifix – Dehumanization, Dezerter – Underground Out Of Poland, Children Of Technology – Its Time To Face The Doomsday, Infezione – Oppressione Quotidiana i naravno Amebix – The Power Remains. Što se tiče novijih stvari, Slovenija me je oduševila bendovima Djornata i Pakt, opasna dva benda, menjaju život, totalno! Pomenuo bih i Heretic Rites iz Ratkova koji su me zaista otkinuli muzikom, obavezno poslušati i skontati o čemu se radi!
