Nakon letnjih avantura i putešestvija, usledilo je par dana blage monotonije, s toga mi je trebalo nešto da se malo razmrdam i dam sebi dodatnog elana za pisanje, kako za matični Uncut Reality fanzin tako i za nastavak ovog specijala. Srećom, nakupilo se mnogo materijala za slušanje, lokalni poštar je imao pune ruke posla donoseći mi ogromne pošiljke sa novim pločama, diskovima i kasetama. Dovoljno da se razmrdam. A nema ništa bolje i toplije od izvornih formata na hifi opremi.
Elem, da krenemo… U ovom i narednom broju fokus ću prebaciti na Makedoniju, Grčku i Mađarsku. Makedonija – da se zaokruži Ex-Yu region, a Grčka i Mađarska zbog mog čestog boravka i posete tim zemljama i direktnog učestvovanja u njihovim underground DIY zajednicama.
U Makedoniji dugi niz godina underground plamen nesumnjivo održava izdavačka delatnost Fuck Yoga (records, label, distro) koja nudi raznoliku listu izdanja, od noisecore do crust, punk, powerviolence i mutantskih metal stvari. Na etiketi su bendovi iz same Makedonije, Japana, Amerike, Finske itd. Većina izdanja pruža vrhunsko uživanje tokom slušanja, posebno bih preporučio onima koji nisu opterećeni nekim žanrovskim podelama. Lično bih izdvojio makedonske Goli deca i Transhunter koji su više puta nastupali u Srbiji (u Novom Sadu i Beogradu). Oba benda su na neki način indirektni omaž Swansu, tu mislim na ranu fazu. Ko zna Swans, jasno mu je o čemu pričam. Sporo, teško i deprimirajuće. Uživo su oba benda još efektnija zbog svojevrsnog performansa. Uz standardne instrumente, članovi koriste i brusilicu, šipke, radijator… Da, da, dobro ste pročitali. Freak show! Od bendova van Makedonije, Fuck Yoga je odradila diskografiju kultnog američkog powerviolence benda Despise You na disku, tu su i bendovi iz Srbije – Dažd i Atentat na sluh, japanski noisecore veterani New World (pre toga im je ime jednostavno bilo World). Istakao bih i reizdanja kranje opskurnih bendova iz Južne Amerike – Ataque de Sonido i Herpes. Obe ploče su originalno objavljene krajem osamdesetih i ova reizdanja su bila pun pogodak. Pre-sirova i haotična izdanja, pomalo i mračna, uz koje je moguće uživati samo ako im se zaista posvetite. Nije za svakog.
U Grčkoj ima pregršt grindcore, crust, d-beat i noisecore bendova, s toga ću se potruditi da isfiltriram njihovu scenu i pomenem meni najjače bendove i izdanja. Ne radi se o manjku kvaliteta, već bi mi trebalo nekoliko stranica da recenziram detaljno sve što nam Grčka nudi. Da počnemo sa Jagernaut, koji su takođe svirali u Novom Sadu, u okviru festivala Optimalinija Kaos Panonia koji smo organizovali 2016. Stvarno razbijaju, kako uživo tako i studijski. Grindcore sa malo modernijim, svežijim zvukom u balansu sa nasleđem one old school škole. Zatim Raw Noise Apes, koji su isto tako nastupali. Ovaj prekaljeni trio, dugo prisutan na sceni, prosto razbija iako na momente deluje kao da je u pitanju nešto što ste do sada čuli. Ekipa igra na sigurno, svira ono što najviše voli, uticaje ne krije i to je to. Pravo u meso, bez milosti. Imaju demo kasetu, nekoliko split 7” ploča, jednu full 10“ ploču i nedavno objavljen LP. O split vinilu sa mađarskim SxOxTxE ću nešto više pisati u narednom broju. Noma je relativno nov bend. Žestok, prebrz, zarazan. Nemojte očekivati ispoliranu produkciju, sve je snimljeno iz duše i onako kako treba grindcore da zvuči. Imaju već nekoliko izdanja iza sebe, kako na kasetama tako i pločama. Od 2008. pa do neke 2012. bio je aktivan i Go Filth Go. Ako ste ljubitelj dobrog, tradicionalnog, primitivnog, i nadasve iskrenog crust / d-beat zvuka, nabavite izdanja ovog benda. Dislose fazon na još ekstremniji način! Melanocetus Murrayi je možda i najekstremniji od svih trenutno pomenutih grčkih bendova. Minimalistički pristup svojstven ovakvoj kombinaciji harsh noise i noisecore zvuka. Imao sam prilike da ih vidim uživo u okviru sjajnog Grindmare festivala koji se održao u Solunu 2017. godine. Vilica trne, zubi otpadaju. Atinski Παροξυσμός, ili ti Paroksysmos je još jedan u nizu sjajnih bendova. Raznolik muzički sadržaj, sa finim balansom bržeg i nešto sporijeg tempa, praktično grindcore izmešan sa crust i thrash metal uticajima. Preslušavao sam ih sto puta i ne mogu da dosade. Jedva čekam novi album, mislim da su završili miks i mastering dok ovo pišem.
Od izdavačkih kuća vredni pomena su Septic Aroma of Reeking Stench specijalizovana za najekstremnije zvukove a jasno vam je i po nazivu o čemu je reč. Tu su još Scull Crasher Records, Centipede Records, Noise Attack, Autistic Society System Filth Records itd. Extreme Earslaughter je još jedna zanimljiva izdavačka kuća, istakao bih diskografije kultnih grkčkih bendova Industrial Suicide i Άρνηση (Arnisi). Radi se o grindcore bendovima s kraja osamdesetih. Jedan od članova Industrial Suicide bio je i u Sound Pollution. Sound Pollution / Rotting Christ split iz 1989. godine je postavio osnovne ideale grindcore i noise core pravca. Sound Pollution i Industrial Suicide su ostali dosledni svom jednodimenzionalnom, sirovom, jeftino snimljenom zvuku, dok je s druge strane Rotting Christ muzički evoluirao i otišao u neke druge (black metal) vode. Inače, anegdotu vezano za omot te pomenute kultne split ploče vam može ispričati poznata novosadska faca Gale (Zoran Galić). Svojevremeno je Gale i sarađivao i družio se sa pomenutim Grcima grajnderima. Za one koje zanima Sound Pollution, F.O.A.D. iz Italije sprema diskografsku ploču za jesen 2019.
Ovde bih podvukao “crtu” za sada. Ostao sam dužan da napišem još u prethodnom broju: ako nekog zanimaju izdanja i bendovi koje sam pomenuo u ovim mojim kolumnama, slobodno mi se obratite, dosta toga imam na svojoj distribuciji ili vam mogu nabaviti bez problema. U sledećem broju fanzina biće više reči o mađarskoj sceni…
Kolumna objavljena u “Out Of The Darkness” #7, 10/2019
