Jebem ti život, šta ovde napisati… Još uvek mi deluje nestvarno i nerealno da smo gledali Cro Mags. Cimali smo se par dana, hoćemo li busom, pa nas nije bilo dovoljno, pa kombijem ili sa par kola… Na kraju smo se odlučili za voz što se ispostavilo kao najjevtinija i najsigurnija kombinacija. Sa Đoletom, koji nam se priključio na svirci bilo nas je 13 iz Novog Sada plus desetorica Beograđana.
Vrlo brzo stvorila se gužva. Ušli smo u klub koji je fenomenalan, sa binom možda i većom nego što je potrebno. Napunilo se baš dobro, a to je nekih 400 ljudi. Oko osmice kreću prvi Mađari pa i drugi, koji su imali dva vokala. Oba benda – bezveze. Sledeći su svirali Only Attitude Counts iz Austrije, ali mi ni oni nisu privukli pažnju. Njih petorica, namontirani, žestoki, slični Agnostic Frontu, ali još više metalizirani. Konačno, In My Eyes podrgevaju atmosferu dobrano. To je bend koji postoji svega par godina, ali su već isterali dva izdanja za Revelation. Ime im je prema pesmi Minor Threat. Klasičan old school straight edge, pesme kratke, jasne, direkt u glavu, pravi nabadački hardcore. Svaka čast za nastup.
I onda, tačno u jedanaest kreće sa razglasa intro iz Paklene pomorandže, bend je na bini, i odmah, direkt u glavu – „We Gotta Know“. Au, sunce ti jebem! Za neverovati, kakav pakao. U masi ludnica, a oni cepaju hit za hitom i to samo prva dva albuma plus White Devil. Odsviraše i par novih pesmama, sa bisom sve zajedno petnaestak komada – idealno! Neki crni bubnjar i meni nepoznati drugi gitarista – obojica razvaljuju. Harley je kralj, koliko samo energije ima u njegovom nastupu. Bukvalno kida bas, sa kojim je nekoliko puta skakao u masu na leđa. Vokal mu je sjajan. Na pola nastupa, predaje svoj instrument liku iz In My Eyes a on peva dve stvari na rukama fanova: „Hardtimes“ – da izludiš i „World Peace + Show You No Mercy“ – majstorski!
„Mafunction“, „Dont Tread On Me“, „Street Justice“, „Signs Of The Times“, „Death Camps“, „The Only One“, „Down But Not Out“ – ređaju se hitovi kao na traci. Uz ovo bile su i tri nove pesme plus tri od White Devil i nakon sat i petnaest minuta kraj. Uh, da je moglo da traje celu noć, ali taman, jer bi se verovatno svi poubijali međusobno da je bilo duže. Šta reći, srce puno, preteran gig! Naša mala banda premorena od skakanja odgegala se do štajge. Cro Mags – heroji zauvek!
