Crowd Pleaser #1, winter 2016, spring 2017
Verovali ili ne, pojavio se još jedan novi fanzin. Aleluja! Koliko ova vest raduje, istovremeno se anulira jer je autor veteran pank/fanzinaške scene. Umesto da fanzine pokreću „neki novi klinci“, ostalo je na prvoborcima da održavaju pank scenu živom. Ah avaj tak’a nam je sudbina, šta ćemo što fanzini više nisu popularan format. Elem, Felix (The Truth) je još krajem ’90ih godina prošlog veka počeo svoju fanzinašku karijeru, a onda ju je nastavio pokretanjem „Last Breath-a“ sa još nizom likova sa ex-jugoslovenske scene. Ako ste prespavali sredinu 2000-ih, LB je bio jedan vrlo zanimljiv projekat jer je imao nameru da postane nešto poput eksjugoslovenskog, ako ne i balkanskog „Maximum rocknrolla“. Ali u toj želji da se postigne kvalitet i da se pankerima udovolji ekipa je izgorela. Nakon hiatusa od zamalo 10 godina, eto Felixa ponovo u fanzinaškom svetu sa novim projektom. Fanzin je pisan na engleskom jeziku, što je pametan potez jer se pank tržište na ovim prostorima toliko smanjilo da verovatno ne bi prodao/razdelio više od 50-ak komada, a ovako dobija mogućnost da se proširi i na ostale delove sveta. To i ne bi bilo toliko loše jer se ovde ima šta pročitati. Verovatno je prethodno iskustvo doprinelo da Felix ne napravi uobičajenu početničku grešku poznatu pod nazivom „prvi broj fanzina“, pa je umesto klasičnih intervjua (ko je pomislio na KBO!), kolumni i (ponekad besmislenih) recenzija, ovde možete pročitati svega dva intervjua sa bendovima: italijanskim Class i hrvatskim Ugly Fucks, kratak prikaz jugoslovenskih filmova koje morate pogledati, različita autorova razmišljanja koja teraju na promišljanje i razgovor, prikaz švajcarske pank scene i analognu instagram stranicu, čiji je autor mladi i perspektivni fotograf iz Hrvatske, Pavle Kocanjer. Kolumne se uglavnom bave geopolitičkim odnosima, decanifikacijom, a ima i ponešto ličnih/personalnih razglabanja. Ovakav odabir tema neodoljivo podseća na političke fanzine iz ’90-ih godina, a ukoliko se uzme u obzir i dizajn, odrađen u „seci i lepi“ tehnici, onda će vas još više asocirati na stara dobra vremena. Sve u svemu, ne puno materijala, ali u slučaju Crowd Pleaser-a to nije mana, jer umesto kvantiteta, dobijate jako kvalitetan fanzin. Doduše, kako se kaže u uvodu, ukoliko niste ljubitelj besnih hardcorepunk bendova, cut & paste dizajna, različitih teorija zavera, otvorenog dijaloga i kinematografije onda ne pokušavajte da nabavite ovaj fanzin. Za sve one koji su se pronašli u ovom opisu, tastature u ruke u naručite svoj primerak na sledeću email adresu (pošto ga nećete naći ni na kojoj poznatoj društvenoj mreži): madschnauzer@yahoo.com
P.s. Felix je pokrenuo “Mad Schnauzer Records” sa namerom da pomaže balkanskim (ex-jugoslovenskim) bendovima oko izdanja. Prvo u nizu je split izdanje Eaglehaslanded/Left To Starve, pa se možete raspitati za svoju kopiju ovog sjajnog parčeta vinila.
(Punk Professor)
Down For Life #4, novembar 2017, A4, 100 str.
Je l ima neko ko je upleten u hardcore a da još nije provalio Down For Life? OK, ajd’ ukratko ću… Ekipa okupljena oko magazina Big Cheese prvo je počela da radi sjajni Vive Le Rock (tema najnovijeg broja je Cock Sparrer), tu je i Louder Than War a od prošle godine počeo je da izlazi Down For Life, kako ga sami reklamiraju „heavy heavy son of Big Cheese“. U njemu se nalazi bukvalno sve što me zanima, nijednu stranu ne preskočim. Klasična fanzinčina upakovana u moderno dizajniran kolorni magazin. Da postoji Tri drugara danas, ovako bi izgledao. Gomila vesti, redovna rubrika Chrisa iz In Effect-a o stanju na NY/HC sceni, more recenzija, izveštaja sa svirki, dobrih tekstova, intervjua, fotki… Tema ovog broja je Bad Brains, ali su tu i odlični intervjui sa No Warning, Integrity, Propagandhi, Quicksand, Hatebreed… artikli o Warzone, potom Tony Rettmanovoj knjizi „Straight Edge“, kao i predstavljanje „manjih“ bendova poput: Insist, Arms Race, Gulit Trip… Sledeći broj će tek u aprilu naredne godine tako da 5 funti po broju, odnosno desetka godišnje nije neki novac. Ovo je definitivno magazin koji se čuva.
(Zgro)
Heathwave Magazine #4, spring/summer 2017
Heatwave je fanzin/magazin iz Londona koji izlazi par puta godišnje i pokriva garažni, pop i synth zvuk.
Saradnici su raštrkani svuda, pa ovde imate ljude koji se javljaju sa člancima i pričama o sceni u Madridu, južnoj Americi, USA, Australiji. Od intervjuisanih bendova tu su Generacion Suicida, The Briefs, Jacuzzi Boys, King Gizzard and the Lizard Wizard i dosta infosa novih bendova. Nije loš magazin uopšte samo je problem što je meni 80% stvari potpuno nepoznato. Najzanimljivije je kako se priča finansira. Magazin je besplatan ali se redovno u Londonu i Amsterdamu održavaju benefit svirke kojima na kojima se skuplja novac za štampu. Na nekim događajima sviraju i malo poznatiji bendovi. Definitivno fanzin sa materijalom za koji bih voleo da je prisutan i u u ovom fanzinu. Novi broj upravo izlazi.
(Nemanja)
Maximum Rock’n’roll #412 septembar 2017, A4, 96 str.
Napokon sam se dočepao Maximum RnR-a. Stvar je u tome da sam ga viđao na gigovima ali po ceni od po čak 6 eura i uvek sam bio u fazonu “nema šanse” da dam te novce, i onda ga nađem u Lajpcigu za 4,5 i kao “daj”. Al’ sam uštedeo! Prekookeansko slanje ih je unakazilo. Sve je utanjilo. Sećam se kad sam ga nabavljao od distributera bio je sigurno obimniji, sada je broj stranica manji. Maximum je često bio na tapetu zbog svoje oštre politike ali isto tako i fanzin koji je kreirao hype oko određenih bendova/labela. Ipak neke stvari se ne menjaju a to je da je ovo i dalje sjajno štivo koje se održalo preko 35 godina. Tu su i dalje Felix Von Havoc, AL Quint… Felix piše ne baš svakog meseca ali Al je redovan. Definitivno to su osobe u čiji ukus ne treba sumnjati, dok je Felix uz to pravi „role model“ kako se vodi evo već dve decenije label koji je i nekada i sada objavljivao samo dobre stvari. Ovde imamo intervjue od solidnih do dosta dobrih: Elix-R, Sacrificio, Alice Bag, Rhany Torres Of The Lost Boys… fotke sa „Nothing Nice To Say Festa“ iz Berlina… skoro pa su pokriveni svi meridijani. Još jedna stavka koja ovaj fanzin krasi, a to je da su uvek zainteresovani da objave stvari koje su van USA i Evrope. Samo se treba javiti i pokazati interesovanje. Do kraja klasika – recenzije, možda dosta šture, ali jbg mesečna no profit publikacija ima i svoje mane. Maximum je i dalje fanzin koji je jednostavno najbolji u tome što radi.
(Nemanja)
Maximum Rock’n’Roll #413 , oktobar 2017, A4, 104 str.
Svako zadržavanje na Maximum RnR-u znači par dana ne podizanja glave. Tako je bilo i ovde. Ovo je prvi broj sa novom koordinatorkom, Joan. U poslednjih 10 godina je deset, ako ne i više, ljudi bilo na ovoj poziciji. Nakon uvodne kolumne u kojoj objašnjava šta je zatekla i šta su joj obaveze ide kolumna o štetnosti Hepatitisa C i koliko se života u USA svake godine ugasi zbog ovog virusa. Sjajno napisana. Pored nje neizostavni Al Quint i još tri kolumne meni potpunih neznanaca ali su sasvim solidne. Od intervjua tu su: Neon, Los Impuestos, Macho Boys, Fury te intervju sa dvema curama koje se bave Si-Fi filmovima. Vrlo šarenoliko! Dosta recenzija knjiga, filmova, fanzina i izdanja i više nego uočljiva reklama „625 Productions“ koji i dalje najavljuje prvi singl Lets Grow-a, nakon 15 godina od izlaska. Pametno investiranje u marketing, nema šta.
(Nemanja)
Nova šund literatura #1 i #2, A5, 50tak str.
Jedna od svirki u „maloj Fabrici“, javlja mi se stariji lik, kao da sam ga nekad negde video… Upoznajemo se, a on mi oduševljeno pokazuje fotku u knjizi Novosadska punk verzija na kojoj je ekipa u Linei krajem 80ih sa raširenom HCNS zastavom, njih sedam, osam drugara i jedan nepoznati momak među njima… „ja sam Anđelko, taj nepoznati sa slike“. Konačno rešismo misteriju. Čovek je iz Bačke Palanke, ima 50tak godina, Gagin (Vrisak generacije) je burazer od strica, redovno je dolazio u Novi Sad na svirke u vreme Linee, Mašinca, Žute kuće… odjednom evo ga i u Fabrici, DC-u, Suburbiji, Crnoj ovci… Nisam uspeo da se ispričam pošteno s njim jer sam svaki put bio zauzet oko organizacije svirki, ali mi u dva sledeća navrata Anđelko dade fanzine u ruke koje je sam uradio u vrlo kratkom vremenskom roku… Prva dva broja njegove Nove šund literature, otkucana su na pisaćoj mašini velikim slovima, unutra su njegove priče o aktuelnim događajima uz konstante fleš bekove iz prošlosti… suvi pankeraj… sve je ukrašeno naravno njegovim crtežima. U prvom broju saznao sam da je BGK one davne 80 i neke stigao i u Bačku Palanku, ali da koncert nije održan jer je prodato bilo pet ulaznica… Da vam ne prepričavam detalje, pišite mu, biće srećan da se upozna sa vama i pokloni vam fanzin. Njegov kontakt je: Anđelko Jandrić, Gavrila Principa 14, 21.400 Bačka Palanka, 0631706439
(Zgro)
Reaction #10, summer 2017, A4, 52 str.
Komšije Mađari peglaju punom parom. Deseti broj odilčnog HC fanzina Reaction izašao je uoči Fluffa na kojem je prvi tiraž planuo. S obzirom da je ekipa koja ga radi usko povezana sa Rebuild bandom otud u ovom broju originalne engleske verzije intervjua iz prethodnog broja OOTD sa Fury i Red Dons. Meni je najviše pažnje privukao svakako razgovor sa Danielom Fangom, amerskim Ćatom, bubnjarem nekoliko fantastičnih bendova (Mindset, Turnstile, Angel Dust, Praise…). Tu su još i Bluesbreaker, Become As One, Spirit Crisher… Odlična štampa, velike, sjajne fotke…
(Zgro)
