Against The Odds Eleventh Hour, EP (self released)
Sagledavši hardkor scenu danas u Novom Sadu, niko ne može da ospori da je Against The Odds, uz Lazarath i War Engine, najaktivniji bend trenutno. To potvrđuje dvogodišnji vremenski period u kojem je ova ekipa odradila dve evropske turneje, bezbroj svirki na lokalnom nivou i okolini, potom album i u septembru 2017. novi EP sa 5 pesama. Ko god je preslušao njihov debi album iz 2015. neosporno će primetiti napredak i promene na novom izdanju. Koncertno i sviračko iskustvo, precizniji fokus na sam zvuk koji žele da isporuče kao i prihvaćene sugestije na račun prethodnog izdanja dakako su urodili plodom. Bend zvuči zategnutije, agresivnije, ne postoji prazan hod niti previše eksperimentisanja pošto su u manje od 10 minuta uspeli da spucaju pet pesama u kojima se ispletene melodije sa prethodnog izdanja i dalje prelivaju ali ovog puta malo drugačiji bubanj koji u ovom novom, bržem konceptu, češćim prelazima i masnijim kečinama ne daje prostora za odmor a to je recept kojem nisam uspeo da odolim. Bez ikakvog preterivanja, tekstovi su vrhunski napisani i skockani vokabularom koji verujem da mnogi na srpskom ne bi uspeli da sroče a kamoli na stranom jeziku. Još jedan veliki plus kod tekstova jesu tematike istih koje, osim poslednje, pucaju na socio-religijsko-političke teme, što bendu ovakvog kalibra daje upravo ono što su mnogi mislili da im nedostaje a to je ozbiljnost. Ovaj element takođe je momački nagruvan vokalom koji ovog puta zvuči mnogo stabilnije, staloženije, skoncentrisanije. Promene vokala tokom pesama nisu toliko drastično izražene i oni grublji growlovi svedeni su na minimum, naglašavajući tik određene delove u pesmama, bez ikakvog preterivanja, što važi i za one mekanije deonice dok ostatak stameno gazi hardkor dernjava bez ikakvih high pitchova. Da ne zaboravim da spomenem i bekvokale gitariste koji su, na svojoj ivici pucanja no ipak dovoljno snažni, odličan pečat i ukaz da slušate mladi bend koji sazreva i klija. Ništa lepše od toga. Za kraj, želim da verujem da će ovo izdanje promeniti mišljenje mnogih (da ne kažem, starijih) čija im neopravdana bojaznost nije dala mogućnost da pruže više šansi ovom bendu. Mnogi su se već predomislili te se nadam da će se taj trend nastaviti i ubuduće te da citiram deo iz pesme „From The Kids“: „Just leave your ego at the door“ i pružite ovom bendu priliku koju zaslužuje.
(Zaviša)
Aggression Pact Instant Execution, 7″ (Painkiller)
Idealan početak recenzija. Nakon ove ostale i ne morate da ne čitate. Sve je u senci ovog brutalnog izdanja. Nakon prosečnog prvog singla i sjanog demo tejpa iz prošle godine koji su nas oduvali Agresorski Pakt je na samom početku 2017. izbacio singl koji se slušao nedeljama bez prestanka i koji se zbog pisanja ove recenzije okrenuo još jedno pet puta. Bend je u stvari projekt Dana iz Boston Strangler i Peacebreakers, Marka iz Wasted Time i Mercy Killings i bubnjara Chain Ranka. Dakle, sve ono najbolje što se pojavilo u zadnjih desetak godina. Sedam stvari, od čega šest brzih i jedna sporija. Na momente je par pesama ispresecano fenomenalnim solažama, a sve ukrašava prebrutalan, vrlo besan vokal koji mi je uvek bio moćan. Šteta je što bend funkcioniše s vremena na vremena jer su članovi raštrkani između Bostona i Richmonda pa uspeju da odsviraju bukvalno desetak koncerta godišnje, možda ni toliko. Ovde ću stati. Ovako treba da zvuči hardcorepunk u 2017. Tačka!
(Nemanja)
Bahnhof Demo February 82, 7″ (No Plan Records)
Bahnhof je bend koji je postojao samo par godina od kraja 70ih do početka 80ih. Dolaze iz Milana i sem svirki, uglavnom u lokalu, ništa značajnije nisu uradili. Demo snimak iz 1982. je do sada uglavnom kružio među panksima kao kultna kaseta koja sada dostiže trocifrenu cifru. Prošle (ili pretprošle?) godine „No Plan Records“ preuzima stvar u svoje ruke i ceo demo objavljuje na singlici. Iako me prva asocijacija na Italiju navodi na Indigesti, Negazione, Crash Box, Raw Power i recimo Neorgasmo, ovaj bend je defitiivno u senci ovih imena što je posledica toga što se nisu održali. Razlog kratke egzistencije je taj da je Carlo, vokal, imao saobraćajnu nesreću i da mu je trebalo dosta vremena da se povrati. Dok su skoro svi nabrojani uglavnom bendovi klasičnog italijanskog hardcora Bahnhof je ipak mnogo više pod uticajem UK Punka kakav su recimo svirali Newtown Neurotics, i za razliku od većine italijanskih bendova iz tog vremena pevaju na Engleskom. Četiri pesme/hita koji te bukvalno teraju da ih sve vreme zviždućeš.
(Nemanja)
Betercore Youthcrust Discography, LP (Refuse Records)
Za vreme ratnog stanja, 1999, dobio sam kasetu sa singlovima Life’s Halt, What Happens Next? i Betercore stranom sinlga sa Boycotom. To je bilo moje prvo sretanje sa ovim ludacima. Betercore je ispao iz one generacije holandskih bendova poput Vitamin X (u kome je gitarista benda jedno vreme bio bubnjar) i Soberesponse ali je obavezno vukao na još bržu, po malo krast stranu. Uvek sa sjajnim tekstovima u kome su kritikovali apsolutno sve, od dress code na sceni, preko presmešnih youth crew bendova koji su tada bili u ekspanziji (a sa kojima su svirali), do sXe likova (iako su imali i strejtere u bendu) i savremenog čoveka odnosno društva u kome živimo. Na šaljiv način izražavali su svoje mišljenje i stavove i za dve brzine brže svirali od plejade bendova sa kojima su u to vreme delili binu po celoj Evropi. Sada imamo LP verziju onoga što je već objavljeno pre desetak i više godina plus nekoliko bonus pesama pa je priča potpunija. Tu je i fanzin na 16 strana sa pričama članova benda o svemu i svačemu… sve u vidu One time pressa od 500 komada. Ne znam koliko ovo danas uopšte znači klincima ali ovo je bio bend iz talasa na koji sam se upecao tako da mi je cela ova akcija super.
(Nemanja)
Bloodclot Up In Arms, CD (Metalblade)
Oduvek su me nervirali debilni stavovi dežurnih kritičara, kao John Joseph je pozer, Harley je pravi ili obrnuto Harley je seljak i nasilnik, a JJ je kul lik. Volim i „Age Of Quarrel“ i „Best Wishes“ i Both Worlds i White Devil, odnosno bezmalo sve što su ikad snimili i jedan i drugi jednostavno volim i tačka. Moram da budem iskren prvi Bloodclot pre desetak godina mi je bio onako, ni tu ni tamo. Kad je izašao ovaj novi, nisam se previše osvrtao dok mi Đole nije javio „obavezno nabavljaj!“ Tad sam poslušao naslovnu stvar koju su izbacili kao singl i poprilično otkinuo. U međuvremenu saznao sam da je John Joseph okupio sasvim drugu ekipu. Prekaljeni borac Todd Youth svira gitaru, dok bubnjar i gitarista Nick i Joey dolaze iz Queen Of The Stone Age (keve ti!) ali i iz Dwarves odnosno Danzig. Dakle, ozbiljne četiri njuške teško da su mogle da omanu. Čim se album pojavio nabavio sam disk i od tada ga neprestano vrtim. Ne sećam se da mi je skoro neki hardcore bend/album baš tako čučnuo. Besno, brzo, žestoko, baš kako i treba da zvuči HC!
(Zgro)
Brand New Science Fiction, LP (Procrastinate! Music Traitors)
Nakon nešto eksperimentalnijeg “Daisy” iz ‘09 i par singlova između, Brand New iz vedra neba izbacuje svoj peti i verovatno poslednji album bez da je prethodno za njega napraviljena ikakva najava. To veče sam ušao u stan, upalio face i jedina stvar koju sam na početnoj strani video jeste bila fotka dve devojke u prvom planu koje iskaču sa terase, sve sa nekim automobilom čija registarska tablica blješti inicijalima SOS – 666. Upravo te večeri je isporučen limited run od 500 diskova gde je svaki sa sobom nosio jednu traku pod nazivom “44.5902N104.7146W” (koordinate Đavolje kule) koja traje tačno sat i minut sa nepredivim uvodnim monologom i tekstom iz filma “2001: A Space Odyssey”. Nisam mogao da verujem šta čujem i da je to zaista bilo “to”. Pshioterapija je najavljena, bass deonica već na uvodnoj “Lit Me Up” unosi jezu pod kožu koja ostaje prisutna sve do poslednjeg odsviranog takta sa konstantantim zapletom emocija bilo da su one izazvane akustičnim aranžmanima (Desert/Could Never Be Heaven), odličnim gitarskim radom (Out Of Mana/In The Water), besprekornim gruvom (čitaj 451) ili budućim klasicima “137″, “Waste” i po meni najboljoj “Same Logic/Teeth” koja apsolutno pokriva sve što sam od njih mogao zaželiti. Takođe je opšte poznato da im je svaki album do danas priča za sebe, a na “Science Fiction” taj diverzitet je i više nego prisutan, bilo instrumentalno ili vokalno iako toplo preporučujem slušanje u celini. Jednostavno, svaka prethodna numera prelepo teče u narednu gde vam garantujem da ćete sigurno pronaći nešto za sebe čak i da niste najveći fan. Osam godina čekanja konačno se isplatilo, Brand New su kroz karijeru ostavili snažan pečat na gomilu kvalitetnih bendova (Citizen, Balance & Composure, Tigers Jaw itd) gde mogu da kažem da je baš ovo, po nekom mom mišljenju, album godine. Preslušaj, ostani zatečen pa sve ponovo, u krug, uz duboki naklon.
(Mika)
Burn Do Or Die, CD (Deathwish)
Uh, ček da sednem. Burn smo ispratili davnih godina, još kada su se pojavili na NY sceni početkom 90ih i izbacili onaj preterani singl s četiri pesme. Potom ih nije bilo čitavu deceniju da bi se njihov kambek desio nekako stidljivo. Početkom veka objavili su prvo EP pa potom singl, pa prošle godine još jedan kojim su najavili album. Neverovatno da im je ovo, posle toliko vremena, prvi pravi dugosvirajući album. Iz prve sam rekao, vredelo je čekati tolike godine! Ovo je toliko ludo, a u isto vreme jednostavno i uvrnuto, prepuno fora i fazona, sve samo ne kliše, od Suicidala i Bad Brainsa pa do Rage Against The Machine ritmova. Sjajan vokal Chake Malika uz kojeg je u bendu stari gitarista Gavin dok ritam sekciju čine dva nova lika. Ozbiljan album, ozbiljnog benda!
(Zgro)
Citizen – As You Please, LP (Run For Cover Records)
„Run For Cover” bendovi i jesenje vreme neki način su uvek išli zajedno nosivši sa sobom određenu dozu melanholije i nešto glasnijih trenutaka koji doprinose amplitudi više u zvuku; baš ta post hardcore/emo kombinacija najbolje se može osetiti na uvodnoj “Jet”, ali takođe i ekperimentalan rad prisutan na “In The Middle Of It All” sa modulisanim refrenom gde se naslov numere ponavlja na određenim delovima. S obzirom da su obe prethodno izbačene kao singlovi, u samom startu primećujem raznolikost i znatni napredak nakon nešto slabijeg “Everybody Is Going To Heaven” iako se i dalje na momente može osetiti shoegaze uticaj (akcenat na I Forgive No One) i odličan sklop elemenata sa debitantskog “Youth”. Citizen je sa odlučnošću ušao u studio gde im pečat na produkciju ostavlja njima već domaći Will Yip; sa maltene unapred spremljenim materijalom, novim bubnjarem i pomoćnom instrumentacijom kao što je klavir na “Discrete Routine”. Svaka od ovih “sitnica” ukazuje na to koliko je album neverovatno dobro sročen i sastavljen. Prelazi iz akustičnih aranžmana u one sa teškim distorzijama i prepoznatljivim bas linijama drže pažnju kroz celo slušanje uz tekstove koje Mat Kerekes isporučuje kroz bezbroj metafora svojim jedinstvenim i krajnje emotivnim glasom. Iz tog razloga i stiha: “For every moment that you’ve seen there’s one you’ve missed” iz pesme “World” impliciram na temeljnije slušanje svega što bend servira na tacni. Glavno pitanje jeste da li je album nadmašio publici izuzetno prihvaćen prvenac, a na vama da to sada i procenite.
(Mika)
Civilized – Chopping Block, LP (Youth Attack Records)
Sedamnaest minuta pravog hardcore haosa. Oduševljen sam koliko je ovo dobro, besno i agresivno, počev od “groznog” kavera koji vam odmah stvara neku nelagodnost – oko iznad koga je neko prislonio žilet na mm. Muzički nas bend vozi kroz modernu verziju Infest-a i Youth Of Today-a, a vokal bukvalno neodoljivo podseća na rani Ray Cappov period, tako da ako ste odrasli na tim izdanjima ovo vam je obavezno Denver štivo. Sjajna svežina na sceni. 8/10
(Šolja)
Declaration Of Genocide – s/t 7″ (Even Worse)
Kontam da je ekipa iz Pitsburga najproduktivnija u poslednjih par godina. Istih sedam ljudi svira u 17 bendova i objavili su 27 ili solidnih ili odličnih izdanja. DOG je bend u kome su nakon ovog demo snimka uletela dvojica momaka iz Blood Pressure i nekadašnjeg Sickoids-a. Ne znam kako će to ubuduće zvučati, ali ovo nije loše uopšte. Opisuju ga kao nekakv mix US vs Jap core. Dakle, ako volite malo ekstremnije nasilje onda nabavite ovo izdanje, u suprotnom iskulirajte. Ništa epohalno, ništa da obara sa nogu, ali sasvim solidno.
(Nemanja)
Despise You / Coke Bust – Split, 7’’ (To Live A Lie)
Ma znaš za Coke Bust? Ne? E, jebi ga. Dva odlična benda, sličnog smera tj. oba sevaju po power violence hardcore-u i jako su dobri u tome. Samo šopanje u najkraćem mogućem roku. Naravno da ovde Kokbašće ima ulogu lidera, ali ono što je meni kao muzičkom seksisti bilo interesantno jeste da DY ima dva pevača i da gospođica/gospođa dominira na jednoj pesmi i tu njihov deo splita dobijaja novo ruho, pored standardnog blasta, ludila, sladž beatdown delova. Voliš Infest? Poslušaj onda ova četiri i po minuta i uživaj. 8/10
(Šolja)
Deszcz – s/t, LP (kolektivno izdanje bar 10 distro/izdavača)
Poljaci iz Poznana, a poznam i ja jedan sličan bend njima sa domaćih prostora. ROIR, čuli ste za njih? Znate šta sviraju, taj neki neo crust ludilo sa dosta melodija tupa tupa. Znači poljski ROIR. Malo mi je ovde čudan snimak tj sviđa mi se, ali pošto kod kuće slušam sve sa zlatnih žica, najskupljih HIFI uređaja i kupujem samo originale, onda je jasno da ova muzika ne prihvata moje plemićke bully sprave i precrtana nota negde na jutjubu kod ovog benda me upravo osuđuje i naređuje mi da ovo slušam u 128b mp3 formatu sa svojih laptop zvučnika. E, sad je to to. Overi ovaj bend ako voliš melodičan krast i ROIR stil jer samo oni to sviraju na svetu da ja znam. 6/10
(Šolja)
DI – State Of Shock, LP (Gummopunx)
Još jedan klasik kalifornijskog panka je doživeo, napokon, svoje reizdanje. Po pvi put kao ploča, i to za izdavača iz Evrope. Reč je o DI iz Oranž Kauntija. Nastali ranih 80ih nakon što je Adolescents, odmah nakon izbacivanja svog klasika “Plavog Albuma”, uleteo u nekakvu hibernaciju. DI je na vokalu imao bubnjara Adolescenata a na gitari je Rikk Angew pojačan svojim mlađim bratom, Alfijem. U prvoj polovini 80ih izbacuju svoja dva najbolja albuma. “Ancient Antifacts” i “Horse Bites Dog Cries”, objavljeni 1985. u razmaku od par meseci, i dan danas se smatraju neizostavnom lektirom kalifornijskog zvuka.
Kasniji albumi imaju drugačiju postavu, tako da je ovde na gitari novajlija koji je odmah nakon objavljivanja izdanja izleteo iz benda. „State Of Shock“ je originalno objavljen kao disk pre 20 godina dok je sada reizdan sa bonus jednom pesmom, ni manje ni više nego obradom stvari „Amoeba“ već pomenutih Adolescents. Preferiram prva dva albuma ali i ovaj ima pregršt hitova (“What Is Life”, “Colors And Blood”, “Dream”). Kad sam uzimao ovo izdanje od izdavača pitao me je odakle sam? Kad sam mu rekao da sam iz Srbije, iznenađeno je rekao: “juče sam poslao 5 kopija u Beograd”. Možda je to i najbolja preporuka da nabavite album…
(Nemanja)
End – From The Unforgiving Arms Of God, LP (Good Fight Music)
Teško je, metalski je, a nisu preduge stvari. Podseća na nalet Converge, Nails i Misery Signals kad bi bili malo kraći i teži. Ko su bre ovi ljudi? Pevač iz Counterparts, OK, gitarista iz Misery Signals, potom pevač iz Reigns Supreme i Blacklisted koji se ovde prihvato basa, i poprilično dobar bubnjar iz Fit For An Autopsy. Jaka ekipa, sad mi je i jasno kako se desilo da jedan totalni anonimus bend na sceni, odjednom se pojavi i izbaci jedno ovako surovo i brutalno izdanje. Iako supergoup po strukturi, koji su bukvalno uzeli najbolje delove svojih bendova, nisam pao na dupe. Krajnje subjektivno, ako se pronalazite u smernicama koje sam vam ostavio gore, čekirajte ih bar na njihovom bandcampu i uživajte. 7/10
(Šolja)
Exit Order Seed Of Hysteria, LP (Side Two / La Vida Es Un Mus Records)
Odličan female fronted hardcore punk band sa najviše uticaja ranih osamdesetih, sa primesama post panka i UK anarho krast panka. Deset brzih hardcore stvari sa pevanjem, bez vrištanja ni u jednom delu albuma. Obratiti pažnju na stvar „Walk In Line“. Jako zanimljiv bend u moru klonova danas. 7/10
(Šolja)
Fireburn Don´t Stop The Youth, EP (Closed Casket Activities)
Kada 2017. čuješ da su bend oformili likovi koji su bili akteri scene pre 25 godina a onda utihnuli prva pomisao je da su napravili nešto isprazno. Na bassu Todd Youth (ex Warzone, Murphy Law, Agnostic Front, Motorhead, Danzig) koj je uspeo da za godinu dana izbaci dva izdanja, sa dva različita benda (drugi je Bloodclot). Na vokalu niko drugi do Israel Joseph koga pamtimo kao pevača na „Rise“ albumu Bad Brains-a. Gitaru svira lik iz Nailsa a bubnjeve Nick, nekada član sjajnog Knife Fighta. Sve same poznate face. Meni to ništa ne znači ako me bend ne istrese iz gaća. E ovima je to uspelo. Na ovoj ploči je svega 12 i po minuta muzike, ali sjajnog hc/punka. Pljunuti Bad Brains, jedna rege stvar i nekakav dub na kraju (koji je možda bio i nepotreban?). Ograničen sam muzički, skoro pa kao terasa, ali ni rege stvar mi je baš legla. Generalno, celo izdanje je sjajno, od pesama, pevanja pa do vizualnog izgleda. Jedina mana je prekratko trajanje, ali, bend je snimio još par pesama i vredno radi na novom materijalu koji nestrpljivo iščekujem.
(Nemanja)
Free Ex Tenebris, 7“ (Triple B)
Bravo, bravo, bravo! Ozbiljno sam se naložio na njihov prvi demo koji su snimili pre dve godine, tako da sam znao da ovi majstori iz Bostona teško mogu da omanu na prvom zvaničnom vinilnom izdanju. Ovog puta i produkcija je neuporedivo bolja. Sve je tu spakovano u idealnim količinama. Dovoljno brzo, dovoljno besno, dovoljno teško… da je brže, besnije i teže možda bi bilo too much. Nakon par slušanja druga stvar mi se izdvojila kao najjača, kad ono slučajno se zove „Out Of Darkness“!
(Zgro)
Gimp Fist Never Give Up On You, CD (Sunny Bastards)
U periodu kraćem od godinu dana ovaj izuzetno drag street punk bend sa severoistoka Engleske od oproštajnog koncerta dogurao je do odličnog novog albuma koiji je izašao letos, uoči sjajnog i veoma emotivnog koncerta na glavnoj bini Rebellion festivala. „Never Give Up On You“ počinje glasom Mikija Fica koji najavljuje nastup upravo Gimp Fista na jednom od ranijih izdanja ovog festivala i onda baaam! direkt u glavu, hitčina „Fists In The Air“, jedna od najboljih pesama koju je bend ikada uradio. Predivna gitara, sjajni bekovi, refren od kojeg se ježiš… Nakon takvog uvoda jasno je da nema greške i da smo dobili odličan album na kojem ima svega, od Gimp Fist klasika i uticaja UK scene 80ih do upliva Rancida. Na albumu se nalazi petnaest pesama za četrdesetak minuta. Kad god ga pustim i kad dođe do kraja obavezno još jednom izvrtim već pomenutu uvodnu himnu ali i „Top Dog“, „Proud“, „Outside Lookin In“, „Same Sides“…
(Zgro)
Glue S/T, MLP (La Vida Es Un Mus Discos)
Haos, vodim vas opet na žurku u svoju mikrotalasnu. Ubacio sam i alu foliju da žurka bude bolja. Pozvao sam dobru ekipu iz Teksasa, bend Glue, da duvamo zajedno lepak i da sviramo pakao, kejos i grozotu. Podesio sam tajmer na 17 minuta, a momci su uspeli da sprže 9 stvari za to vreme. DIY as fuck. Gitare su ovde možda prenaglašene u produkciji i dominiraju ali dobro. Očigledno manijak za vokalom, malo krasti d clown bas i to je to. Poslušaj ako voliš kejos pank. Nemoj ovde da očekuješ neku matematiku i prelepost. Ovo je prljavština i bes. 7/10
(Šolja)
Grand Collapse Along The Dew, LP (Ruin Nation Records)
Momci iz Kardifa, svoj drugi album otvaraju talasima i odmah kreće hardcorepankčina sa „Along The Dew“. Ovo je klasično hardcore punk rock galopiranje od lapo sata koje bi se najpre moglo okarakterisati kao neki čvršći skejtpank sa haotičnijim vokalom. Ako volite Propagandhi, probajte i ovo. Dosta besa, odlični politički tekstovi i konačno odličan cover art. 7/10
(Šolja)
Guitar Gangsters Sex & Money, LP (Wanda)
Da budem iskren, nisam imao pojma da izlazi novi GG, tačnije nikada nisam pomno pratio njihov rad, jer mi nisu u onoj prvoj grupi favorita, ali sam koristio svaku priliku koja mi se ukazala da ih gledam uživo. Uglavnom, zadesio sam se u All Ages-u sa spiskom ploča koje kupujem sebi i drugarima kada je prodavac pustio novitet koji mu je tog momenta stigao. Iz prve sam provalio o čemu je reč i bez dvoumljenja pazario primerak za drugara kojem nisam našao jednu od ploča sa spiska. Razmišljao sam na povratku kući, šta ako sam se zajebao, ako mu se ne svidi… ali sam nakon prvog preslušavanja skontao da sam ubo pravu stvar. Guitar Gangsters su oduvek imali neki novosadski šmek, a ova njihova ploča je još jedan klasik prepun lepih melodičnih punk rock hitova. Siguran sam da će se bar pola ovih pesama naći na njihovoj prvoj sledećoj živoj set listi. „Tomorrow“ mi je odmah čučnula, za njom i „King Of Nothing“ pa „Sound Of Silence“, „Guns & Knives“… Prijatnih četrdesetak minuta priredili su braća Pete i Phil Ley koji su od nedavno pojačani novim, mlađanim bubnjarem.
(Zgro)
Higher Power Soul Structure, LP (Flatspot Records)
Uf, kakvo sjajno izdanje. Uz Turnstile – “Nonstop Feeling” najoriginalnije i najsvežije nešto što se desilo u hardcore-u poslednjih nekoliko godine. Predobar funki groove ritam ovih momaka iz Lidsa, kojim pokazuju još jednom koliko UKHC scena doživljava svoju renesansu unazad par godina. Vokali su negde između Beastie Boys i Shelter. Slušajte obavezno sve ali evo i par hitova: „Can’t Relate“, „Between Concrete And Sky“ „Embrace“. Jeste ovo na neki način throwback na 90s hardcore ali su to momci odradili na i te kako kreativan i dobar način. 7/10
(Šolja)
Impalers Cellar Dweller, LP (540 & Static Shock Records)
Kakva punk kanta ijuuuu. U ovom bendu nalaze se neki članova Power Trip, Glue, Strutter.”When The Nukes Come Down I Keep it Underground”. To je i najbolje sumiranje ovog sirovog underground, hardcore punk dragulja iz Teksasa. Za sve fanove Discharge naravno. Po meni ovako pank treba da zvuči danas, besno, sirovo, nadrkano. Produkciju radio ja, u mojoj mikrotalasnoj i opet bolje zvuči od svih pivo, šank, idemo himna preproduciranih sranja koje možete čuti od panka danas. Opiči ti lepo i ovde repeat dugme i uživaj. Kejos iz maj lajf. 8/10
(Šolja)
In Evil Hour Lights Down, CD (Snayle)
Još jedan aktuelan i veoma aktivan bend dolazi sa severoistočne engleske obale čiji sam razvoj ispratio od samog početka kada su kao anonimno ime pre pet godina nastupili na Rebellionu na tek uvedenoj bini za demo bendove do ozbiljnog slota u najvećoj festivalskoj hali. Njihov drugi album „Lights Down“, na kojem je deset pesama, izašao je krajem leta i definitivno je najzrelije izdanje ove voema simpatične četvorke iz Darlingtona. Prijatan ženski vokal, melodičan, na momente i veoma snažan, režeći, imali su prilike da čuju svi koji su na Exitu prisustvovali nastupu Upstartsa kada je Al pevala bekove Mensiju. Prilično žestok punk rock sa osetnim uplivima fazona koji furaju bendovi sa američke zapadne obale. Da ne znam odakle su, kladio bih se da im je izdavač neki Epitaph ili FWC, jer nema šanse da se iz prve provali da su In Evil Hour iz Engleske.
(Zgro)
Incendiary Thousand Mile Stare, LP (Closed Casket Activities Records)
Ovo je definitivno najbolje hardcore izdanje ove godine, možda čak i poslednjih par godina. Ovo ne kažem onako na prvo slušanje… Odstojalo je dovoljno dugo da to mogu sa tvrdnjom da konstatujem. Njujorški heavy metallic hardcore zvuk, pravi bes, energija, super produkcija, odlični tekstovi. Zamislite miks najboljeg od benda Verse začinjeno metalskim deonicama i da je recimo Zak De La Roča na vokalu. Realno, ovde je svaki breakdown na mestu, dosta se radilo na gitarskom zvuku, glas je fenomenalan. Overall vrhunsko hardcore izdanje i instant klasik. 10/10
(Šolja)
Insist Here & Now, 7’’ (React!)
Koliko se često smorim većinom novih hardcore bendova koji vole da filozofiraju, recituju, previše budže zvuk, ubacuju milion nekih delova i da se ne lažemo više su metal u kojem tek na kašičicu ima pravog hardcore-a… I onda natrči Insist, bend iz Mančestera koji me potpuno ozari i objasni neke stvari… Uh, dobro je, još uvek nije baš sve otišlo u tri lepe! Besno, kratko, konkretno! Pet pesama, ispod deset minuta – klasično izuvanje! Nakon odličnog dema iz prošle godine ovaj EP je ozbiljan korak napred.
(Zgro)
Katastrof s/t 7″ (Adult Crash)
Ne pamtim da me je i jedan d-beat bend oborio s nogu u zadnje vreme kao ovaj sjajni švedski bend predvođen iskusnim njuškama iz sjajnih Heratys, Institution i još desetak drugih bendova. Na vokalu je niko drugi nego Poffen, frontman legendarnih Totalirat. Sjajna ekipa, sa podebelim stažom sviranja koja ni ovoga puta nije omašila. Na ploči je svega pet pesama otpevanih na švedskom u trajanju od 10 minuta. Sasvim dovoljno ludila na singlu. Kao i uvek do sada, danski „Adult Crash“ ne greši sa svojim izdanjima.
(Nemanja)
KBO! Perspektiva 1982-1989. LP (No Plan Records)
KBO! su skoro proslavili 35 godina rada, a par nedelja pre toga zahvaljujući Dariu Adamiču pojavilo im se novo izdanje na ploči. Prvo nakon 27 godina i albuma „Pozovi 93“, objavljenog za novosadski „Start Today“. Zna se, politika izdavača je da da sva izdanja moraju biti snimljena pre 90-e. Na LP-iju je čak 18 pesama sa svega onoga što su objavili tokom 80ih. Dakle, vrlo sirov snimak ali to je ono što je krasilo ovaj bend koji je u prvih 7-8 godina postojanja sa svim tim objavljenim kasetama izašao iz okvira ex Yu i delio stejdž sa velikanima kakvi su recimo Gorilla Biscuits (u Beču). Dosta stvari (ili skoro sve?) sa ovih demo snimaka je kasnije ponovo snimljeno i objavljeno u Grčkoj. Pored muzike, tu je i fanzin, sa fotkama, tekstovima pesama i propratnim tekstom o počecima benda i svemu onome što ih je pratilo. Zvuk, ne najbolji, daleko od onog kako bend danas zvuči ali ovo je pravi dokument jednog vremena.
(Nemanja)
Killing Time Bright Side, LP / Raw Deal demo 88, LP (Self released)
Obe recenzije pišem kao jednu jer nema potrebe razdvajati isti materijal. Šta imamo ovde? Reizdanja, po meni, možda i najboljih stvari urađenih u NY. Da, ovo je esencija onoga što se zove njujorški hardkor. Demo Raw Deal-a je snimljen 88-e i za mnoge je najbolji demo koji je ikada izašao iz NY. Na njemu je 7 pesama koje su sve završile na LP-iju „Brightiside“. Dakle isti materijal, apsolutno isti bend, koji i danas svira, ali pod dva različita imena. Stvar je u tome što je postojala bojazan da će upravo zbog imena bend možda imati problema jer je u to vreme objavljen istoimeni film sa Švarcenegerom u glavnoj ulozi. Promenom imena objavljuju album „Brightside“ koji je neizostavni klasik njuroške škole. Produkcijski malo izmetaliziran ali jbg, sve to ima svoju draž. Oba izdanja bend je sam reizdao. „Brightside“ se pojavio prvi put nakon 28 godina (ne računajući ono što je „Lost And Found“ objavio jer je sigurno bila prevara). Sve u svemu, sjajan način da se obeleži tri decenije ovog kultnog benda. Definitivno, ovo su izdanja koja se nose na pusto ostrvo.
(Nemanja)
Ledge Cold Hard Concrete, LP (Translation Loss Records)
Ovo je solo projekat Džona Hofmana, pevača Weekend Nachos i Spine. Pošto je WN ispoštovao njegove powerviolence zahteve, a Spine to isto uradio sa youth crew pričom, na red je došao ovaj preludi sludži, mračni hardcore sa dosta mraka i opet mraka. Tekstovi, pogodili ste, mrak: “Through Your Skull”, “Stalk Your Enemies” i slično. Na ovom izdanju nalazi se osam stvari, previše haotičnih za moj ukus… Izvolite, slobodno, pa prosudite sami. 6/10
(Šolja)
Let Rage! E.P.1, 7’’
Pre dve godine stara njuška Timmy Chunks, lider legendarnog benda Token Entry, okupio je ekipu za nastup na festivalu Punk Rock Bowling. On je svirao gitaru i pevao, dok je ritam sekciju pronašao u bubnjaru i basistkinji Los Creepers-a. Tada su nastupili kao trojka da bi im se naknadno priključio gitarista. Let Rage! je odsvirao dosta koncerata uglavnom po Kaliforniji (Timmy živi tamo više od dve decenije, sećate se, polovinom 90ih formirao je sjajni Redemption 87), upravo svira kao support Dag Nasty-ju na turneji po tim krajevima, a tokom proleća ove godine objavio je prvo zvanično izdanje, EP sa četiri pesme prijatnog punk/hardcore-a koje krasi njegov prepoznatljiv melodični vokal. U iščekivanju albuma, vrlo često u poslednje vreme izvrtim ovih 6-7 minuta.
(Zgro)
Long Knife Sewers & Babylon 7″ (Beach Impediment)
Sećam se pre par godina kako sam se upecao na ovaj bend. Totalni Poison Idea fazon. Ajd muzički, nego je i vokal u momentima preslikan Jerry-ijev. Njihova sva izdanja su sasvim pristojna. Tako je i ovde. Ničega novog, muzika ista, pevanje isto, jedino je bubnjar novajlija, što je možda i jedina mana jer je onaj prethodni doslovno jeo bubanj, da se smrzneš. Singl je objavljen neposredno pred turneju pre par meseci kada sam ih i drugi put gledao. Pet pesama sjajne svirke sa brdo fora od Poison Idea (jedna pesma ima i klavijature, poput „Feel The Darkness“). Nikako originalna ali vrlo pristojna svirka.
(Nemanja)
Misanthropic Charity s/t 7″(No Plan)
Misanthopic Charity su bend iz Kopenhagena, postojali su par godina i snimili jedan LP, nakon kojeg snimaju još 3 stvari koje nigde nisu objavljivane. Ne znam kako bih opisao bend sem hc/punk sa ženskim vokalom, što kod mene u startu ima plus. Ideja za ovo izdanje postojala je odavno, ali kako je „No Plan Rec“ pre par godina krenuo da radi izdanja tako se i ova ostvarila tek pre par meseci. Kontam da je većini bend potpuna nepoznanica. I meni je. A da li vredi? Da, nije loše. Omot, tekstovi, fotke i priča koja prati period od kada je izdavač dobio demo do toga, kako je otišao u Kopenhagen kod jednog od članova benda sa kojim se upoznao preko fanzinaštva i dogovorio objavljivanje ovog izdanja. Dakle sve je ispoštovano.
(Nemanja)
Mourning Demo 2017 (Self released)
Mourning koji je sastavljen od članova bendova Shrapnel, Fade i Stages In Faith, izbacuje tri stvari – opasni, netegnuti HC pod uticajem 90s metal edge zvuka i H8000 scene. Ako volite All Out War ili Neglect, udrite vašu bubnu opnu ovom bukom. UKHC održava svoj nivo. Čekirajte ovaj bend na mourninghc.bandcamp.com. 5/10
(Šolja)
Negazione Tutti Pazzi 7″ (No Plan )
Još jedan klasik italijanskog hardcorea je nakon 30+ godina reizdat. Negazione je svirao do početka 90ih i za to vreme objavio brdo izdanja, obišao Evropu svirajući bukvalno svuda, uzduž i popreko, čak i u Beogradu, decembra 1990. u studentskoj menzi „3 Kostura“ na na Zelenom Vencu.
Šta je na izdanju? Brdo buke, besa, manijakalnih promena ritmova i vokala čiji je raspon glasa od pevanja do urlanja. Sve kao celina je savršenstvo koje možeš da obožavaš ili da totalno odjebeš kao preveliki haos. Meni je upravo taj urnebes od zvuka vrlo zanimljiv. 11 minuta sveopšteg ludila! Omot je kao na originalu, otvara se kako horizontalno tako i vertikalno tzv. folded cover. Unutra je sve na italijanskom sa brdo slika i isečaka iz novina koje prati i određena priča. Jebi ga, ne razumem jednu reč italijanskog ali ovo sve mu daje dodatni šmek. Koliko je ovo bitno izdanje govori da je dosta primeraka ovog singla završilo kod nas na Balkanu.
(Nemanja)
Night Force s/t, 7” (Quality Control Records)
Night Force mi je još poznat od demo izdanja 2015. i tada me je zaintrigirao svojim sirovim pristupom i oi hardcore zvukom koji je uglavnom bio rezervisan za novi engleski hardcore talas u to vreme. Ovaj EP trebalo bi da se pojavi i kao split izdanje sa brutalnim finskim bendom Foreseen. Bilo kako bilo obratite pažnju na ove Nemce ako ste ljubitelj “give them boots” sounda. 6/10
(Šolja)
No Warning Torture Culture, LP (Bas Actors/Last Gang Records)
Najbolji bend na Sound Of Revolutio festu, praotac saunda koji furaju Backtrack, TUI i ekipa, konačno je objavio nešto novo, posle sjaaaaajnog „Ill Blood” 2002. i “Suffer,Survive” 2004. Do duše, nisu oni radili tj. postojali u periodu između 2005. i 2013, kada su se ponovo okupili. Ovo je, opet, jako dobro crossover izdanje sa svojim autentičnim zvukom u koji su udrobili malo Cro-Mags-a, potom malo ranog Madball-a pa čak i Slayer-a, a sve to sa fantastičnom produkcijom(koju je radio gari iz Toxic Holocaust-a) koja ističe trashcore temelje ovog izdanja. Sve u svemu, odlično povratničko izdanje ovih Kanađana, koje zaslužuje vašu pažnju i preslušavanje. 8/10
(Šolja)
Ostraca Last, LP (Skeletal Lightning Records)
O la la – kakav divni emoviolence album. Da, da, jer ja ne slušam ovakav mjuz i baš mi treba nešto zdravo dobro da iskoči iz žanra da bi me zainteresiralo, a to je upravo ovaj bend iz Ričmonda. To je ta black metal prangija, puna patnje, očajanja, vriske, pa malo powerviolencea i melodija. Slušali ste Orchid, Funeral Diner? Niste? Onda ništa. 8/10
(Šolja)
Pasmaters You Can’t Stop This, LP (self released)
Odem u Pulu upoznam Sick Crapovce i gitarista benda (jedva 20 godina ima) mi da ploču kao “preslušaj, ovo je moj drugi bend, juče smo dobili vinile”. Pustim, i kao “jebote šta je bre ovo?” Album obara sa nogu, sjajna svirka. Za bend znam dugo, ali ih nikad nisam slušao. Neke članove sam i upoznao letos u Rojcu. Nastali su pre 20 godina u njemu su sve vetarani puljanskog panka i naravno mlađani Mikać. Svi do jednog upleteni u pank u dešavanja u Puli. Muzika? Gledajući omot kontao sam iz prve da je neki keos pank, još jedan „Exploited wanna be“. Ali ne, u pitanju je sjajan hc/punk koji vuče korene od Italije preko Skandinavije do Japana. Da se sve to čuti ovde. Pesme guraju i preko dva minuta, dakle nije samo kec, drž, ne daj. Preovlađuje brži tempo ali nikako suvoparno. Ima čak i super solaža koje nikako nisu niti metalske niti usiljene. Sve je na svom mestu. 16 pesama, 15 njihovh i obrada Peggieo Punxa. Ploča, svi tektovi (koji nisu nikakva preterana filozofija, već solidna priča koja se vrti oko svakodnevnice, vlasti…), poster i nalepnica. Sve je tu! Odličan album!!!
(Nemanja)
Power Trip Nightmare Logic, LP (Southern Lord Records)
Što je neko prokomentarisao: „Album godine 1987. i 2017.“ Da mi Incendiary nije bliži srcu, i meni bi ovo bio album godine, ovako prejako drugo mesto. Previše bendova na svetskoj sceni pokušava da svira retro trash hardcore fazon, ali na vrhu te piramide je teksaški bend Power Trip koji to, ubedljivo, radi najbolje. Ovo je toliko zabavna vožnja trash rolerkosterom da je to sjajno, a ja čak i ne gotivim taj žanr. Sumnjam da nekog hit poput „Executioner’s Tax“ može da ostavi ravnodušnim. Voliš Exodus, Overkill, S.O.D, Municipal Waste? Overi lepo ovaj bend da ne kenjam previše. 9/10
(Šolja)
Protester Hide From Reality, LP (Trash King Records)
“DC straight edge fucking go” prangija. Protester je dugo vremena bio one man bend, gde je sve te dobre stvari kompletno svirao i pevao jedan lik. Sa ovim albumom, prvencom, konačno su postal bend sa stalnom postavom. Odlična kombinacija ranog bostonskog zvuka ala SSD ali sa primesama NFX i ranog Integrity. Chugga chugga, brzina, produkcijski dosta dobro uhvaćen zvuk sa kojim možete da ih zamislite na bini i odličan cover art su stvari zbog kojih treba ovo da overite. 7/10
(Šolja)
Public Trust Leper 7″ (Fun With Smack Records)
Još jedan u nizu bendova iz trenutno najbolje ekipe koja nam dolazi iz Bostona. Prosto je fascinantno koliko su ti momci kreativni. Boston Strangler, Scapegoat, Battle Ruins, Peacebreakers, Agression Pact… ista ekipa od njih 20 prepliće se u svim bendovima i čine trenutno Créme de la Créme scene koja nam je u prošlosti izbacila neke od najbitnijih hc/punk bendova ikada (SSD, DYS, Siege, Jerry’s Kids, Gang Green, Slapshot do najboljeg benda u zadnjih 20+ godina – Out Cold).
Public Trust ima trojicu članova Boston Stranglera pa je i muzika recimo blaža, prljavija verzija tog benda, s tim što na momente ovo zvuči kao sporiji Out Cold a opet posle pomsilim da sam čuo nekakav rani Black Flag. Četiri stvari, od toga su tri mid tempo plus naslovna numera koja je skroz sporija i isprepletana solažama. Omot je totalna mizerija, crveni cover bez ikakvog infa ko je u bendu i bez tekstova. Web adrese izdavača na izdanju nema, samo street adrese. Sve u skladu sa pričom o tom totalnom izbegavanju socijalnih medija koja krasi ovu družinu.
(Nemanja)
Pummel Force Of Will, Demo 2017
Drugi demo bostonskog hardcore benda Pummel izašao je pred kraj leta. Četiri nove pesme logičan su nastavak snimka od prošle godine koji je objavljen na kaseti. S obzirom da su i ove nove, kao i prvih šest pesama, snimljene u istom studiju, da su ih sve komplet objavili na jednom vinilu verovatno niko ne bi primetio da postoji vremenska razlika od deset meseci između dva snimka. Kada sam ih prvi put čuo asocijacija mi je bio Rest In Pieces. To je taj tempo, pa čak i vokal na momente podseća.
(Zgro)
Red Dons Genocide, 7’’ (Man In Decline)
Deseto vinilno izdanje Red Donsa obradovalo me je najpre zato što su prethodnih godina obično singlovima najavljivali album. Ovaj nomadski punk bend koji potiče iz Portlanda a raštrkan je na sve strane bez obzira na razdvojenost članova uspeva da održi ritam i redovno snima, objavljuje i ide na turneje. Na njihovom sedmom singlu koji je izašao polovinom novembra nalaze se dve pesme u standardnom maniru Red Dons-a. Sve je tu i melodija i dobar ritam i lagana doza tog njiima svojstvenog mraka… i sve vas to lepo vozi. „Genocide“ je za nijansu življa od „Letters“… lično, prijaju mi obe.
(Zgro)
Savage Beat Trench Werfare, LP/CD (Evil Has Landed / Rebellion Music)
Savage Head sam prvi put čuo letos, kad je materijal tek smiksan. Bend je pre ulaska u studio imao bukvalno 3-4 probe, dosta je tekstova završeno u studiju. Očekivao sam da je priča neozbiljna. Međutim u pitanju su prekaljeni igrači sa stažom u panku od preko 20 godina koji dolaze iz Soberesponse, Vitamin X, The Shining, The Works, Wanderlust… Muzika je ono što je već neko vreme in. Punk/Oi, najbliži recimo Blitz-u, mada me na momente ovo podseti na francuski Syndrome 81, nekako više jer su generacijski blizu pa se mogu dovesti u vezu. Malo rokerskija svirka, e sad ko me bar malo poznaje, zna da sam dosta probirljiv i da pogotovu danas na ovakve bendove teško padam. Međutim, ovo je jedan od onih bendova koji bi mi u moru sličnih skrenuo pažnju, i da ih ne znam lično. Odlična svirka, sjajni aranžmani pesama i predobro pevanje. Preko uvodne, sporije “Always Dreaming”, pa reda življih rokerskijih stvari “Revenge” , “Through With You”, naslovne “Trench Werfare” i “The Drinking Song”, u kojima ima solidna doza super soliranja do samog kraja i stvari “Easy Way Out”… sve je ovde baš kako treba. Omot bez fotki, ali sa crtežima i svim tekstovima. Ono što je u početku trebalo da bude samo projekt sad je preraslo u ozbiljan bend jer je i pre objavljivanja albuma izletelo brdo ponuda za svirke širom Evrope, kao i za nova izdanja. Ko se seća koncerta The Worksa u Beogradu, Novom Sadu i Negotinu pre 6-7 godina onda može naslututi o čemu se ovde radi. Do sledećeg izdanja i neke nama bliže svirke. Bakalar punk!
(Nemanja)
Target Lock Demo 2017.
Target Lock je još jedno friško ime iz Londona koje je uplivalo u HC vode pravim putem. Nisu, poput mnogih, preskočili osnovnu školu i odmah krenuli na fakultet. Ova četvorka pegla klasičan HC/punk na tragovima bendova sa rane NY scene. Preslušavajući njihov prvi demo po ko zna koji put, pošto šest pesama traju ispod pet minuta, nekako mi se tu najviše oseti uticaj „Victim In Pain“/“Droppin Many Suckers“. Nisu otkrili toplu vodu, ali da prija, prija!
(Zgro)
Testa Dura Lotta Continua 7″(Even Worse)
Testa Dura je još jedan od milijardu projekata u koji je prste umešao Jimmy, opasna njuška poznata kao nekadašnji basista Gordon Solie Motherfuckers, i kao vokal u Annihilation Time. Na bubnju je Mark koji je inače gitarista u trentuno popularnom crossover bendu Iron Reagan, a na vokalu lik iz Torsoa koji ovde peva na maternjem, žabarskom. Kada sve te ljude strpaš u bend dobiješ papazjaniju koja zvuči kao da je smo u Italiji sredinom 80-ih. Da upravo to. Kako sam trenutno u fazonu da dosta peglam Upset Noise i Negazione tako mi je ovo savršeno leglo. Osam stvari, od kojih ni jedna da pređe minut i deset sekundi. Prekratko? Da, ali to je to. Nema mnogo palamuđenja. Ako voliš hardcore kakvih je Italijom plenio u pretposlednjoj deceniji prošlog veka onda je ovo prava stvar za tebe.
(Nemanja)
Trapped Under Ice Heatwave, LP (Pop Wig Records)
Jedan od najboljih hardcore sastava sa kraja prošle i početka ove decenije konačno je izbacio nešto novo posle 6 godina čekanja. Ako niste overili njihov „Big Kiss Goodnight“ treba to što pre da uradite. Ovaj „Heatwave“dočekan je sa dosta negodovanja kod naših ljudi ali mislim da je to prvenstveno jer je bend izleteo iz svog kalupa i napravio nešto sasvim novo. Posle TUI pauze neke 2013. godine i njihovog uspešnog posvećivanja drugim projektima bendovima Angel Dust i Turnstile, dolazi do implementiranja i spajanja tih zvukova čiji se uticaji jasno osete na „Heatwave“. Tako smo ovde dobili jedno sjajno izdanje, koje ima pankerski zvuk AD, 90s groove Turntile-a i najbolje od Trapped Under Ice deonica. Najveća mana ovog izdanja je njegova dužina. 11 stvari spakovano u 13 minuta te je repeat jedina opcija koju ćete želeti da pritisnete kad se album izvrti do kraja. 8/10
(Šolja)
Turnover Good Nature, LP (Run For Cover Records)
Izlaženje iz zone komfora je zastrašujuće ali i nagrađujuće, a za primer vam prezentujem bend o kojem ćete dalje čitati – Turnover sam počeo da pratim još 2013. sa albumom “Magnolia” i nekako imam osećaj da su konstantno na istoj paraleli muzičkih izdanja sa ekipom iz Citizen čiji je prvenac “Youth” izašao svega par meseci posle; zajedno su išli na prve turneje, snimili split koji me je i uvukao u celu tu priču i definitivno je bilo zanimljivo videti i ispratiti njihov napredak kroz godine što su dolazile. Od pop punk korena (da ne kažem repova) preko insturmentalno nešto drugačijeg EP-a “Blue Vision”, sa 80s rock i dream pop elementima Turnover izbacuje poprilično mračniji i do tada najeksperimentalniji “Peripheral Vision” koji je pokupio isključivo visoke ocene kod kritičara i time otvorio vrata novoj grupi fanova. Negde pred kraj leta stigao nam je i “Good Nature” koji zrači kontrastom, ali i na naše iznenađenje dosta pozitivnijom energijom isporučenom singlovima “Super Natural” i “Sunshine Type” čiji catchy zvuk i refreni danima ostaju u glavi (ovo je ujedno i najveći atribut na albumu, a radi sopstvenog uverenja pustiti Breeze i Curiosity). Pesma na koju bih takođe stavio akcenat jeste “All That It Ever Was” iz razloga što sam je nedavno pustio ćaletu koji ju je vrlo lako stavio u isti koš hitova George Harrisona i iskreno, bolje poređenje nije mogao napraviti. Ono što se po mom mišljenju najviše ističe jeste odličan flow koji teče sa izuzetno pretpoznatljivim gitarskim radom, stvarajući melanholičnu i krajnje opuštajuću atmosferu prilikom slušanja bilo da je uz jutarnju kafu, negde u vozu na putu ili predveče uz zalazak sunca; jednostavno album uvek ide u prilog i mislim da baš Turnover treba da predstavlja primer bendovima kada su u pitanju otvorenost i konstantna težnja ka novom i zanimljivijom zvuku. “We’re so wide-eyed it gets hard to look at things from different perspectives / What you think is backwards could be inside out.”
(Mika)
Upset Noise Desperaziona Neurotica 7″ (No Plan)
Uf… šta reći a ne ponoviti ono što sam pisao za Negazione? Sve se može prepisati ovde. Upset Noise je još jedan klasik žabarskog hardcore/punk-a koji, ako iole gajite simpatije ka možda i najuticajnoj školi hc/punka 80ih, morate imati. Nema dela pesme, ma ni sekunde da ne valja. Sve puca od energije i savršenosti. 13 minuta esencije! Kapa dole izdavaču koji je ovo reizdao nakon 30+ godina.
(Nemanja)
War Engine The Verdict, CD (samizdat)
Nisam neki preterani poznavalac trash metala ali to malo što sam slušao i gledao, skapirao sam da su trash metalci obično visoka momčad sa masnim frizurama prepunim peruti koja mora da se raspliće u vazduhu kao koka dok hedbenguju na koncertima. U Novom Sadu imamo jedan izuzetak koji čine tri “kepeca” (sastav se u međuvremenu promenio ali ćemo zarad zanimljivosti priče to u ovom trenutku izignorisati) sa uredno sređenim frizurama i napucanim miškicama koji nemaju čime da hedbenguju ali zato maestralno zakuvavaju materijal za isti. U junu 2017. posle dosta peripetija i borbe oko snimanja i uređivanja materijala, konačno se našao online novi album War Engine-a, uzevši u obzir da smo nove pesme uveliko slušali uživo već neki period te neke od njih sam imao želju da iznova preslušavam i van svirki. Glavni razlog tome jeste što sam primetio uticaj nekih drugih žanrova (prvenstveno hardkora) na njihovu standardnu trash metal podlogu koji daju ovom bendu lični pečat po kojem će ostati prepoznatljivi na ovim prostorima. Ok, mešavina ta dva žanra uveliko se već dešava preko okeana ali koje vajde mi od toga imamo kad ne možemo te masivne brejkove uživo da čujemo? Zbog toga se War Engine sa ovakvim zvukom pojavio u pravo vreme, kad je ovaj žanr u procvatu vani te je logično da bude prisutan i ovde pogotovo što bend privlači i dosta trash metal i hardkor publike gde obe strane imaju priliku da se bliže upoznaju sa „onim drugim žanrom“. Veoma ozbiljan pristup i posvećenost muzici daje im za pravo da budu dobri zajebanti, kako na bini tako i na nekom nasnimljenom materijalu, pošto obično drugi bendovi koji pokušaju da odrade taj miks nažalost sami sebe pokopaju. Trash metal trzangija na gitari, bas koji plete više deonice i bubanj koji te uigranom kečinom tera da đipaš kao da si najveći pravoslavac na „Duginom poselu“. Van trash solaža, u dosta momenata muzika me podseća na neke 90s NY/HC bendove dok su brejkovi odlično uštimani pošto ih nema previše, niti u svakoj pesmi, te su veoma obazrivo radili na tome da se pumpa tenzija tokom nekih pesama i dobro izniveliše momenat kad se vrata pakla otvaraju i uz čiji nabod poželiš da si u nekoj kafani, tipa „Čep“, i da polupaš i ono malo inventara što im je preostalo (obratiti pažnju na pesmu „Game Over“). Vokal reži i više vuče na neki od ovih novijih hc bendova tipa Expire, u smislu da je dosta razgovetan a opet ima prostora da ga kombinuje u zavisnosti od situacije. Da se ja pitam, voleo bih da trash metal ide u ovom pravcu a “kepecima” će, nadam se, isplatiti sav trud i cimanje i da će se konačno malo provozati Evropom jer bi bila prava šteta da ovakva mašina od benda ostane slušana samo na ovim prostorima.
P.S. Na kaveru im se vidi sisa. Morao sam.
(Zaviša)
Wolfbrigade Run With The Hunted, LP (Southern Lord Records)
In Crust we trust. Pa, ne ja, ali ovo je baš nauljeno sa svih strana. Pet godina od prethodnog, super prihvaćenog albuma „Damned“ i ovo meni sad baš, naprotiv, ne privlači pažnju. Ovo je jedan od onih albuma koje ubija produkcija, a to su ovi Šveđani i dozvolili. Predosadno zvuči za ovaj pravac. Zanimljive su mi stvari, super metalizirano ali baš naporno za slušanje, samo zbog miksa. Možda i grešim. Ne? Ok. Pazi, ako gotivite Wolfbrigade i stari crusty hardcore punk d-beat, onda na jahanje ovog konja, ipak je ovo njihov hiljaditi album i mene sad već gađate govnima što serem o nečemu o čemu nemam pojma jel? 6/10
(Šolja)
