Atlantide hardcore D.I.Y. punx live 2001-2015 (Zooo Print, Serimal, Hellnation, Atlantide)
U celom ovom talasu objavljivanja raznih pank knjiga, bilo da se radi o biografijama bendova, ukoričenim fanzinima ili publikacijama koje se fokusirarju na scene u određenim gradovima, upalo mi je u oko i trend pravljenja knjiga o legendarnim punk klubovima. U svojoj kolekciji imam vec par takvih knjiga, recimo o legendarnom Anthrax klubu u Konektekatu ili Safari klubu iz DC-a. I sve te knjige su bogate raznim fotografijama sa koncerata i pune zanimljivih priča i anegdota vezanih za sama mesta i bendove koji su tamo svirali. OK, za razliku od te dve knjige koje sam naveo Atlantide nije bio klasičan klub, već skvot, i nije se nalazio u Americi nego u Italiji, tačnije u centru Bolonje.
Uskvotiran je 2001. i narednih 14 godina predstavljao je epicentar alternativne kulture u Bolonji. U njemu je dominirao Nullaosta kolektiv koji je bio zadužen za bukiranje mahom hardcore pank koncerata, ali preplitale su se i druge organizacije uglavnom feminističkog ili LGBT karaktera. Iskreno, ponosan sam što sam sa Vitamin X dva puta imao prilike da sviram u krcatoj Atlantidi i postao deo ove legendarne priče. Atlantide je izgledao kao hardcore pank, mirisao je na hardcore pank i tamo si uglavnom uvek mogao da čuješ upravo hardcore punk. Iza bine, ako je to uopšte moglo da se nazove binom nalazio se Atlantide bekdrop sa omotom legendarne ploče benda Wretched ”Libero Di Vivere”, osim što je umesto Wretched pisalo Atlantide.
Zidovi su bili izlepljni posterima i flajerima i sve je izgledalo kao da će da pukne ili eksplodira svakog momenta i sami koncerti su bili nezaboravni. Sav taj entuzijazam i energija se, zahvaljući Nullaosta kolektivu i ljudima oko njega, prenela i u ovu fenomenalnu knjigu. Naravno, ovde dominiraju stotine live fotografija od lokalnih pank bendova do raznih koji su bili na turnejama uključujući Government Warning, Annihilation Time, The Rites, Seeing Red, Criminal Damage, D.O.A, Anti You, Negative Approach i mnogih drugih kao, eto, i mog benda. Tu je i masa flajera i grupnih fotografija kao i fotki raznih dešavanja i blejanja u i oko skvota.
Super je što neke od tih ljudi na fotkama dobro znam, pa mi je onda još gotivnije da buljim u njih. Sam koncept omota knjige i boje koje su izabrali me definitivno asocira na Negazione/Declino split LP i ubeđen sam da je to bila i namera. Knjiga počinje pričom o Atlantidi, od nastanka do potopa, večne borbe sa političarima u gradskoj vlasti koji su neprestano pokušavali da ih izbace i tu zgradu pretvore u nešto drugo, što se nažalost i desilo 2015. Ako ništa za razliku od većine drugih italijanskih pank knjiga gde je sve pisano na italijanskom, ovde je skoro sve pisano dvojezično, odnosno i na engleskom. Šteta samo što neke od izjava i recenzije ljudi na kraju knjige nisu prevedene, ali ‘ajde, naučiću valjda i taj žabarski jednom prilikom.
(Marko Korać)
In The Pit Alison Braun (Goodwill/No Plan Records)
Ako već nije bilo jasno iz samog naslova, podnaslov ove knjige “Punk rock photos 1981-1991” precizno objašnjava o čemu je ovdje riječ. Goodwill Records je izdao knjigu fotografija Alison Braun s punk gigova u Los Angelesu osamdesetih, zajedno s datumima i ponekim pojašnjenjem ili komentarom, kako to obično i izgleda u zbirkama fotografija. Braun je svoje fotografije bendova objavljivala u Flipsideu, Maximumrocknrollu i ostalim punk fanzinima osamdesetih, a selekciju svojih favorita predstavila je upravo u ovoj knjizi. S obzirom da je u pitanju LA, “In The Pit” sadrži sve važnije kalifornijske bendove pa su unutra Dead Kennedys, Black Flag, Circle Jerks, Wasted Youth, Adolescents, Social Distortion, Bad Religion, Channel 3, Battalion Of Saints, 45 Grave i svi ostali zajedno s punk veličinama poput Discharge, Misfits, Exploited, DOA, Discharge, Bad Brains ili GBH, a s obzirom da je Braun odselila 1990. u Seattle, u knjizi se našao i poneki grunge bend poput Soundgarden ili Nirvane. Nove i rijetko viđene fotografije starih klasika – pomalo igra na sigurno, s ovakvim općim imenima se ne može pogriješiti – ali historiografski značajne i podjednako zanimljive svim generacijama, iako se čini da se ovih 86 stranica moglo komotno zaokružiti na 100. Idealan poklon za sredovječnog muškarca u kasnim tridesetima (i više) koji i dalje sluša punk, ali ne baš ove nove bendove otprije dvadeset godina.
(Florijan)
Kraljevačka punk hronika Vojkan Trifunović (samizdat)
Inicijalna kapisla za stvaranje ovog kapitalnog (nije pretenciozno) svedočanstva o muzici, aktivizmu, hipokriziji, propasti, otporu i borbi, čiji su glavni protagonisti punk i Grad Kraljevo, bio je diplomski rad Vojkana Trifunovića aka Punk profesora, koji je u ovoj knjizi proširio i do tančina secirao teme kojima se bavi čitavog života. Kao diplomirani istoričar knjigu gradi na postulatima istorijske nauke, iznoseći dokumentovane podatke krajnje objektivno, uz prirodnu autentičnost jer je Vojkan akter i svedok nastajanja, nestajanja, uspona i padova, kao i aktuelnog trenutka regionalne punk scene. Polazeći od samih početaka i pojave “zapadne“ muzike, preko dolaska punka u tadašnju jugoslovensku provinciju, nastavljajući sa razvojem scene sve do današnjih dana oslikava ne samo duh vremena, ne prikazuje samo različite uticaje na scenu i pravce u kojima se razvijala, već unosi i elemente udžbenika i čini se da hronike nisu samo namenjene ljudima koji su uključeni u punk i punk dešavanja, već mnogo široj čitalačkoj publici.
Kroz ovu priču autor crta alternativnu mapu mesta, objekata, događaja i lokacija koje su presudno uticale na razvoj kraljevačke scene koja je neodvojivi i sastavni deo mnogo šire scene i mnogo šireg prostora koji još uvek jeste jugoslovenski prostor, duhovno još uvek jedinstven. Ne bih navodio imena albuma, bendova i fanzina, jer onaj ko čita ovu recenziju svakako jako dobro to zna, i u knjizi je to ilustrovano velikim brojem fotografija, pre bih se osvrnuo na jedan drugi aspekt. Polazeći u ovu punk šetnju kroz istoriju, Profesor do detalja objašnjava i dočarava društveno-istorijskoi momenat čiji smo nažalost savremnici, sveodoči o turbulentnom i jezivom vremenu koje počinje tu negde kada i ova priča a koje živimo i dan danas u još gorem i primitivnijem obliku pri tom približavajući čitaocu situaciju vezanu za muziku i anti-ratni aktivizam, predstavljajući tako dva suprotna pola koja su bila i uvek će biti u klinču – bujajući nacionalizam i nekulturu vs. antifašizam i DIY u svim manifestacijama. Punk kao drvo koje konstantno seku a ono niče žilavije i otpornije nego ranije, koji kao voda uvek pronađe rupu ili pukotinu i probija se, ruši barijere i nastavlja da se bori i da postoji. Za svaki srušen most navodi novi koji je nastao, za svaku mržnju primer solidanosti, za svaku uvredu novi rif koji govori o nemogućnosti pobede zla dok su ljudi ujedinjeni muzikom i zajedničkim vrednostima.
Tamo gde sistem ne postoji a autokratija kao parazit hranjen najgorim otpadom oblikuje društvenu realnost jedina mogućnost je borba za oslobađanje okupiranog prostora na način na koji se jedino može – kreativnošću braneći slobodu. Punk i istorija između korica, istorija punka i punk u istorijskom kontekstu,uklopljeni u koherentnu priču bitnu za razumevanje prethodnih nekoliko decenija na raspalom Balkanu. Sjajno dizajniran samizdat bi trebalo da pronađe mesto u svakoj gradskoj biblioteci, i počne da živi van underground krugova iz kojih potiče i autor i njegovo delo.
(Đole)
Kraljevačka punk hronika Vojkan Trifunović
Eto na što je spalo, umjesto da ovu knjigu recenzira netko tko je devedesetih godina bio tamo i svjedočio underground punk/hc sceni u Kraljevu, na kraju sam je dobio ja, koji jedva znam pokazati Kraljevo na zemljopisnoj karti. Srećom, ovo je dobro napisana knjiga, pa se ne moram previše brinuti oko poznavanja zemljopisa. U najboljoj tradiciji punk knjiga, Vojkan Trifunović, i sam dugogodišnji sudionik kraljevačke punk scene, latio se napisati opširnu analizu svoje lokalne scene na puno bolji način nego zadnjih par izdanja koja su mi pala pod ruku (da, još šutiram onu knjigu o kutinskoj punk sceni, hihihi).
Knjiga započinje svojevrsnim uvodom u sam punk I početke jugoslavenske punk scene sve do početka rata, kao i pričom o rock’n’rollu u samom Kraljevu. Prvi val pokriva sve punk I njima srodne bendove koji su se pojavili u Kraljevu do početka devedesetih – Kraljevo je imalo I svoj psychobilly bend! – odreda demo bendove koji nisu uspjeli dobaciti više od lokalnih krugova, ali je zanimljivo pratiti kako se punk udomaćio u Kraljevu već krajem sedamdesetih, da bi svoju ekspanziju doživio kroz bendove iz osamdesetih. Drugi val je onaj koji je Kraljevo stavio na punk kartu Srbije i regije, samim tim i najzanimljiviji dio knjige. Sredinom devedesetih, dok je underground punk scena u Hrvatskoj izbacila Nulu, Apatride i Bijes Zdravog Razuma kao najuvjerljivije uzdanice angažiranog DIY hardcore punk trenda, u Srbiji su se pojavili njihovi pandani, poglavito Hoću?Neću! i Totalni Promašaj. Ono što je najviše privlačilo pažnju je da je glavni val angažiranih bendova dolazio upravo iz Kraljeva, koji se iz hrvatske perspektive činio kao svojevrsni srpski Minneapolis sa svojim bendovima, izdanjima, fanzinima i cijelom DIY pričom. Očekivano, upravo su ova dva benda i dobili najviše mjesta u knjizi, uz niz svjedočenja sudionika scene, komentara iz fanzina, te fotografija flyera I gigova, ali su pokriveni i ostali bendovi tog perioda kao što su Sedativ, Smudos, Mortuus, No Choice! i Punished.
Treći val pokriva bendove 21. stoljeća, od kojih su The Truth (of XXX) najznačajniji, ali knjiga osim bendova pokriva I ostale punk teme, od mjesta za henganje na ulici do prostora za svirke. Posebni dio knjige je odvojen za underground medije, pa su tako pobrojani i opisani svi fanzini i radio emisije koje su pratile scenu, distribucije i izdavači, anarhističke inicijative i antiratne kampanje. Autor isto tako daje i kraći siže o straight edgeu, te detaljan opis o Oi/RAC sceni, kao i o sukobima punkera i (nazi) skinsa u Kraljevu, ne bježeći ni od kakvih neugodnih podataka.Vrlo preglednog i lako čitljivog stila, krcata nizom priča, anegdota sudionika scene i detalja minuciozno prikupljenih iz niza regionalnih fanzina, glavna vrijednost ove knjige je dokumentiranje lokalne scene, posebno njenog najjačeg perioda iz devedesetih. Preporučljivo i za fanove muzike i za buduće aspirante I kroničare svojih punk scena. Pohvale autoru na njegovom nepokolebljivom DIY principu.
(Florijan)
The Legend of Kansai HardCore + Zouo / Rapes – Split, 7” flexi (F.O.A.D. Records)
Vest da je Ishiya iz Death Side/Forward uradio knjigu me je mega obradovala. Odmah sam seo online pogledati gde mogu naručiti svoj primerak. Međutim, ubrzo sam shvatio da je samo na japanskom i da nema izdanja na engleskom. Bio sam ubeđen da je pitanje trenutka kada će neko izbaciti englesku verziji. Nakon par meseci to se i desilo. Naglasiću da je knjiga laka za čitnje i da svako ko malo zna engleski će je lako razumeti, što je ogroman plus. Bez opterećivanja se čita. Sve je u formi razgovora izmađu Ishiya i određenih ljudi koji su obeležili hardcore/punk scenu. Priča počinje za Zouo, Rapes pa se onda širi na SOB, Nightmare, Outo, MOBS, Warhead… ali se kroz priče protežu Laughin’ Nose, Cobra, The Stalin, itd. Takođe zanimljiva je priča o Danzigu uoči drugog albuma Samhaina, potom o legendarnom splitu SOB sa Napalm Death, pa kako je biti u hardcore/punk bendu i raditi muziku za reklamnu kampanju Street Fightera koji je tada lansiran za Super Famikon (kod nas u Evropi se to zvalo Super Nintendo)…
Sve takve usputne priče daju jednu širu sliku. Bolji uvid koliko je scena bila prepletena i da se tu svašta dešavalo pored svirki i izdanja. Priče su propraćene sjajnim fotkama koje verovatno do sada niste imali prilike videti. Mala zamerka je što je hardcover limitiran na 250 komada, tako da sve ostale knjige nemaju tvrdu koricu nažalost. Ja sam se ipak odlučio za nju budući da sam veliki obožavalac underground scene iz Japana (uključujući i muziku koja nije deo hc/punk scene). Dok pišem ovu recenziju, reću da nisam pročitao knjigu od korice do korice. Imam još strana koje ću završiti tokom letovanja. Hteo sam ipak da podelim utiske kako bih ljudima koje zanima japanska hardcore/punk scena dao neki info o samome izdanju. Spomenuo bih još jednu drugu knjigu (za one koji ne znaju) vezano za pojavu panka u Japanu.
To je, još uvek relativno sveže, reizdanje (dopunjeno) foto booka iz 80tih, pod nazivom: Underground GIG Tokyo 1978 – 1987 Action Portrait by Gin Satoh, ako vas zanima, potražite. Da se vratim na The Legend of Kansai HardCore, što se mene tiče ovo je “must have”. Budući da u protekle dve decenije svedočimo mnogim knjigama vezano za istorijat punka, negde je i ovo logičan potez. Ova knjiga obrađuje delić njihove scene i vrti se oko nekih klasika, jer je usko usmerena, što i naslov potvrđuje. Tako da je ostalo još neverovatno puno toga za obraditi u nekoj narednoj publikaciji kada je reč o sceni iz Japana.
Što se tiče Zouo / Rapes – Split fleksija, on ide kao dodatak uz knjigu. Preciznije, kao dokument koji treba da približi čitaocu zvuk svirki iz 80tih. Znači nemojte očekivati reprezent od oba benda i izdanje koje će neko vrteti zbog kvaliteta zapisa. To ovde nije slučaj, već je dokument koji treba da upotpini sliku koju dobijamo čitajući knjigu. U suprotnom se možete razočarati.
(Doca)
My War A5, 40 strana
Sasvim slučajno sam nabasao na ovaj beligjski fanzin videvši da ga distribuira “Sorry State” iz SAD. Kontaktiram lika, i klasika, poštarina me odere, ali dobro, fanzin stigne bez problema za tri radna dana. Štampan je na 40 strana, u koloru i izgleda dosta pristojno. Intervjui su odrađeni dosta dobro jer se vidi da je lik u materiji. Intervju sa Nensi Barlie mi je pogotovu dobar tako da se čak nosim mišlju da uzmem njenu knjigu, o kojoj se dosta priča/piše. U fanzinu su intervjuisani još i BIB, Nico Peeters, Veneno, Reek Minds, Golpe, Rated X, Peace Test da bi se sve završilo jedinim tekstom u fanzinu koji je bukvalno hvalospeh Los Crudosu. Ostali intervjui su za pohvalu ali je mana što ovde ima brdo stvari za koje ja nemam pojma. Štampa je dobra ali i cena od 5 evra plus još toliko poštarina pa eto kratkog zadovoljstva za 10 evra. Koncept fanzina je dobar, materijal je kvalitetan ali je ipak za toliku cenu poželjno da ima makar duplo više materijala. Fale mi kolumne ali i recenzije nekakvih izdanja. Nema svoj pečat. U eri kada u globalu ima jedva pet štampanih fanzina meni je i ovo sasvim solidno. Potrošio sam jedno popodne čitajući ga.
(Nemanja)
