DISCORD, HITMAN, HANG, INTEGRITY 12.11.01.SKC upad 120 din.
Ne znam kako bi se osećao neko drugi na mom mestu, ali sam iskreno bio ucenjen od strane autora (Šulca) da bezpogovorno odradim ovaj gig ili će u protivnom zadatak predati mojoj sestri koja je bila ornija za pisanje od mene. Jeste mi sestra, ali neće meni neko uzimati koru hleba pored mene živog pa sam (vrdajući koliko sam mogao) na kraju prihvatio obavezu koju nisam planirao odraditi sada. Najmanje sam se mesec dana spremao za ovaj ‘cert, strepeći da ne dođe do otkazivanja zbog sve popularnijih extreme zabava po svetu (11.09.2001.) moleći Boga da bar 12.11. svi avioni uredno slete u ovom našem regionu plašeći se da će Ameri ako osete miris paljevine u radijusu od 500 kilometara istog momenta da zapale kući. Silom prilika za Beograd krećem sam jer ostalu škvadru ‘cert nije zanimao (truli pankeraj) a u Kraljevu mi se pridružio Raja, pardon – Rista (koji, uzgred ima najbolju raju) te je putešestvija mogla da počne. U busu standardno dosadno i strašno iscrpljujuće kada slušate razgovor dva guštera koji pričaju o svojim dogodovštinama iz nove sredine i primećujem da se vojska (kao služba i vojska kao ova dva fazana) ni kroz milion godina ne može promeniti u nekim stvarima, pa tako slušajući njihov razgovor, prisetih se svojih vojničkih dana ’93. i onoga šta smo mi krili u praznim vojničkim kasetama koje su bile u spavao ni i koje su bile višak. To su uglavnom bile knjige bezobraznih pisaca, poneka konzerva nareska ili u najgorem slučaju rizibizija, kasete sa sve Slayerovim pentagramom na omotu (u mom slučaju), eventualno prljav veš i poneka dimna bomba, a sada su u fazonu punjači za mobilne – da ne poveruješ. Ostatak puta sam proveo u utvrđivanju INTEGRITY gradiva, zamišljajući kako će “Rise”, „Hollow“ ili „Vocal Test“ zvučati uživo gde me je spopala jeza pri samoj toj pomisli.
U Beogradu nas je čekala Bojana moja sestra , rekavši nam da Tanja i Sanja neće doći dok će Vidra i Mara doći da se vidimo ali neće ići na ‘cert jer nisu bile pri parama. Uz put smo pojeli sendviče, a pošto nam je to bilo malo otišli smo na burek i pivo (valjda burek i jogurt – Šulc). Tako siti i veseli krenusmo ka SKC-u gde je već bilo poprilično ljudi iako je do početka tuluma imalo još čitavih dva sata. Očekivao sam da ću naleteti na nekog poznatog (iako sam male nade polagao na to) gde sam zaključio da su Beograđani zajedno sa provincijalcima koji posećuju koncerte podeljeni po pitanju bendova koji sviraju, tako da postoje najmanje dve paralelne HC scene gde i nema nekih dodirnih tačaka izme|u tih skupina i bendova, gde sam ja očito pripadao nekoj trećoj grupaciji ali me ta činjenica ni najmanje nije tangirala. Dovoljni smo bili sami sebi, a kako se vreme približavalo bio sam sve napetiji i nestrpljivi sa mislima – a šta ako nisu došli (Integrity)!? Srećom, dođoše Vidra i Mara, nedugo zatim i Nevena (Šlus zine) te se lepo ispričasmo o svemu važnom i nevažnom ispijajući konzervu za konzervom. Videvši da se okupilo brdo sveta odosmo da kupimo karte, a pred blagajnom oduševljenje nekih sekundu-dve (zbog cene karte – sa 300 na 120), a onda dvadesetdva dana (zaključno sa ovim današnjim) razočarenja i svega ostalog. Razlog, INTEGRITY nisu došli (!?) jer ih (po priči) pederi od hrvatskih carinika nisu pustili da čisto u tranzitu prođu iz Slovenije pa su paćenici hteli preko Austrije i Mađarske, tako da je dolazak bio totalno neizvestan, trebali su stići negde oko 02:00 što je za organizatore bilo kasno, pa je sve brže -bolje otkazano. Možete zamisliti kako sam se osećao u tom trenutku? Totalno van sebe, gde su donekle preostala tri domaća benda vadila stvar, ali nije to to… Sve je više e pristizalo mase koja je pri izlazu (zbog nemilog događaja) delovala kao da ih je slon zalio u trku. Zbog jeftinije karte, Bojana, Vidra i Marijana u paketu upadoše sa nama dvojicom, gde sam ja pošteno zaglavio kod obezbeđenja zbog definitivno najvećeg ranca od svih prisutnih. Gore na spratu ljudi oko 300-400, kao i impozantan broj devojaka, među kojima i Ivana iz ex Tap 011 (naj riba večeri) gde sam se pitao šta ona ovde radi? Mislim, super je ako se jedna medijska ličnost kakva je ona pojavi na ovakvoj fešti (ne znam kako bi svarila INTEGRITY da su došli) i ako se promenila toliko u muzičkom smislu da je počela da kapira tu hardcore spiku, što mi potajno daje nadu da ću možda sutra naleteti i na Kseniju Pajčin. Osim skenerskog snimanja dotične osobe imao sam vremena obići i štand gde su uglavnom bila F.U.R. izdanja, a bio je prisutan i tatto majstor sa svojim dobrovoljcem, rad na licu mesta, krvi do kolena, malo je falilo da se i ja izbuškam (imalo se para i za takvu ludost) ali me je u poslednjem trenutku odvratila Bojana (da si smeo od ćala, bacio bi te sa zgrade – Šulc). Sala SKC-a mi je delovala nešto glomaznije u odnosu na ono što sam zamišljao, a na bini su se prvi pojavili Discord. U startu kreću sa svojom verzijom hardcore-a gde me (da budem iskren) i nisu oduševili, jer takvu mešavinu muzike (bez obzira koliko sam istinski metaler u duši) i ne varim (nabod varijanta talme-a i NYHC) izuzev u pojedinim slučajevima. Kvalitet benda je neosporan, super vladanje na bini, minimalna ali dovoljna komunikacija sa publikom što je rezultiralo veoma dobrom atmosferom u prvim redovima gde je bilo stagedivin-a i neizostavnog floating-a koji u par slučajeva nije ispao kako je trebalo pa je došlo do “jubljenja poda” ali bez težih posledica. Repertoar benda nisam poznavao ni najmanje, najverovatnije su svirane numere sa poslednjeg (valjda i jedinog) albuma koji me ni na trenutak nije zainteresovao ali je zato vizuelni doživljaj nadoknadio propušteno. Toliko o njima. Nakon njih nastupaju Hitman koje sam poslednji put gledao u Jagodini pre par godina. U publici komešanje, sa mrkle bine dopiru zvuci iz rata zvezda gde se nadovezuje neprikosnovena “True friends” gde mi zbog jačine zvuka sve igra u stomaku. Jedan neverovatan doživljaj, što je dodatno motivisalo prisutne da se malo pokrenu, ređaju se sve same proverene stvari. Ne sećam se redosleda, ali pesme poput “You act you get”, “Traces from the past”, “Again” su me bukvalno prilepile kao fresku na zidu, gde sam u rasuđujućim momentima opičio po neki snimak, čisto da se ima za fanzin. Od strane Čojsa pozdravljene su bile ekipe iz Bugarske i Makedonije, te ne bi smo jedini slepci te večeri koji su zapucali iz daleka očekujući kultni Integrity. Nemoj neko pogrešno da me shvati, došao bih ja i da su bila najavljena samo ova tri benda, ali nedolazak takve veličine ostavilo je na mene posledice to veče tako da mi bedak ne bi opralo ni svo pivo ovog sveta. Osim proverenih hitova bile su odsvirane i dve nove stvari koje su zvučale fenomenalno (moram ih malo više hvaliti da bih oprao Šulca, zbog neoprostivih ispada povodom njih u prošlom broju). I dalje krljaže u prvim redovima, nešto manje sing-along-a i floating-a u odnosu na Discord (druga ekipa, jbg), ali za oko predivna atmosfera. Za kraj su ostavili moju omiljenu “Our Bounds Will Never Break” i to bi bilo to. Nakon male pauze na binu izlaze momci iz Hang-a koji su osim standardnog seta bubnjeva imali još jedan što je zagolicalo moju maštu, imajući u vidu da su metal nastrojeni. Kreću sa introom koji je dosta obećavao, ubojita melanholija koja je boga mi potrajala da bi sve to ukenjali još jednom nabod varijantom HC-a i talmea. Pretpostavljam da su momci svestrani pri slušanju muzike, ali kome su još potrebni miksevi Soufly-a i Korna? Ne mislim da su oni direktno pod njihovim uticajem, ali idu na trenutno popularnu varijantu nabod grupa, gde nakon šmirglanja glasnih žica, vokali upadaju u neke nazovi emo tripove, što me je sve to podsetilo na Boy Sets Fire, ali dosta nezrelo ako mogu tako da kažem, a i ta kombinacija se preterano mnogo forsira što bar kod mene deluje nezanimljivo (stari Vision Of Disorder je bio mama za takvo pevanje). Isto važi kao i za Discord, muzički su potkovani, ali su u principu smor. Na bini su bili malo više statični, ali treba uzeti u obzir da je vokal ujedno svirao i gitaru pa je bilo malo teže paliti masu koja se izgleda bila umorila, i koja je počela napuštati salu, te i mi po nekoj inerciji krenusmo sa njima (trebalo se odvući do Studenjaka.
by Branko
(preuzeto iz Outsider fanzina, broj 5, maj 2002)
