Accident Hasten Through Decay, Cass (s/r)
Ekipa iz Accidenta svira u toliko drugih bendova da moram paziti da ih sve ne pomiješam, prvi su bili Peronoisepora, onda CC, a garant postoje još neki bendovi u kojima sviraju, ali se sad neću sjetiti. Ono što ih sve povezuje je žestoki hc/punk zvuk, ali dok je Peronoisepora bila raw punk, a CC više vuče na metalizirani punk/crossover, Accident su mi nekako najviše utaboreni u tradicionalnijem D-beat/UK82 zvuku, uz nešto primjesa skandinavskog hardcore punka osamdesetih. I dalje ljuta punkčina, muzički se čine čvršći i usviraniji – da ne kažem bolji – nego prije, žensko-muški vokali se dobro nadopunjuju, pouzdana Sertićeva produkcija na nivou, engleski dovoljno dobro funkcionira, iako zbog njega neće dostići širu publiku na ovim područjima, ali možda pobude malo više interesa za Accident izvan regije, jer ovo izdanje to zaslužuje. Još im je i akademska slikarica Ivona napravila cover, da je barem ovo izašlo na vinilu, a ne samo na kazeti, ostavilo bi veći dojam, ali tak je kak je, ostaje vam bandcamp za vas bez kazetofona i walkmana.
(Florijan)
Agregat Agregatke Dol, LP (Pigpower Records)
Oduvek ste se pitali kako bi zvučalo da je GG Allin uzeo da peva u Rupture i da su se preselili u Sloveniju? Nisam ni ja ali sam dobio odgovor kako bi to izgledalo. Super odrađena ploča: debeo kartonski omot sa gotivnim nacrtanim omotom (svuda su kurčine, čmarovi, razna gotivna stvorenja), unutra kao spread ima crtež do jaja jebozovne skejt kučke (pre nego što ispucate svoje holier than thou strele u mom pravcu, nisam seksista – stvarno je nacrtana jebozovna kučka sa skejtom i pljugom. Kučka, kao ženski pas. Sa seksy salonkama). Tekstovi na slovenačkom, provejava skateboard-related tematika, gomila fotki koja obećava show uživo, muzika lo fi Rupture grind punk, svakako ne nešto uz šta ću se opuštati kad prestane korony i odem da sa Ribom ispijam aperol spritz na Učki (you can’t blame a girl for dreaming) ali bih svakako pogledao pijan uživo jer deluje kao nešto što je snimano pod gasom, za ljude pod gasom. Vrlo DIY, vrlo lo fi, vrlo dobro odrađena ploča a muzika k’o voli nek izvoli.
(Brodsky)
Billy No Mates S. F. Sourdough, LP (Unless You Try Records)
Duncan Redmonds iza sebe ima mnogo projekata i dok svaki od njih ima svoju specifičnu notu, ipak im je zajedničko da u prvi plan upadaju njegovo ime i njegov prepoznatljiv glas i način pevanja. Snuff je svakako najpoznatiji, ali ovog puta slušali smo Billy No Mates, bend koji je u prošlosti imao i dve funkcionalne postave istovremeno (evropsku i japansku), u kojima se samo jedno ime poklapalo – Duncan. „S. F. Sourdough“ bi možda bio objavljen pod nekim skroz novim imenom, ali kako polovinu albuma čine prearanžirane, već objavljene, pesme Billy No Mates-a, valjda je imalo smisla da ova skupina postane američka verzija benda, ideja koja je nakratko zaživela pre 11 godina kada su održali jedini nastup u ovoj formaciji. Pesme su izuzetno slušljive i prijatne za uši, ali ne i posebno hitične i pamtljive. Kalifornijski prizvuk je izraženiji nego ranije, a s obzirom na ekipu koja je snimila izdanje to i nije neko veliko iznenađenje. Da mi je neko pustio ovaj album bez da mi je rekao o čemu se radi pomislio bih „baš dobar novi Snuff“ (koji mi je oduvek pripadao Fat Wreck ekipi i kalifornijskom zvuku, iako su Britanci), a mislim da ću tako i da ga posmatram, s obzirom da je poslednje izdanje legendarnog benda bilo ispod očekivanja, dok je ovo, potpisano drugim bendom, ali sa istim ključnim čovekom iza njega, i te kako vredno pažnje i vremena.
(Feđa)
Canal Irreal s/t, LP (Beach Impediment Records)
Ovaj bend najavljen je kao čikaška supergrupa koju predvodi Martin, pevač Los Crudosa i Limp Wrista. Psujte me, pljujte me, nikada nisam bio fan Crudosa, ali me je živo interesovalo da čujem kako će ovaj njegov novi uradak zvučati. Na prvu loptu, svirački me je Canal Irreal oborio s nogu a jedino što mi nije leglo je upravo vokal. Posle par slušanja sve je ipak došlo na svoje mesto pa sam brže bolje poručio ploču koja je još uvek na putu iz Amerike. Ipak, odlučio sam da napišem par reči o ovom izdanju jer da sam ga ostavio za naredni broj, dok paket stigne, već bi informacija bila dobrano bajata. Prilično mračna, post punk baščina sve vreme je u prvom planu i uz odlične, melodične gitare i česte promene ritmova vodi vas kroz nepunih 23 minuta muzike. Majstor na sve to reži, uglavnom na španskom. Nekako mi deluje, da bi na pojedinim pesmama možda bolje čučnuo vokal Douga iz Red Donsa ili Marka iz The Estranged. U svakom slučaju, ovo vredi, nadam se da će potrajati i bilo bi ga lepo videti uživo… nekad.
(Zgro)
Death Ridge Boys EP Collection, LP (Offside Records)
Da li je moguće da svako ko se bar malo očešao o HC ili punk u Portlandu, na toj u počecima autohtonoj i skrajnutoj sceni koja je postala priznata na svetskom nivou, ne može da snimi lošu stvar? Ovde se radi o preiskusnoj HC ekipi (Pressing On, Raw Nerves, Tragedy, PMS 84…) koja radi od 2017. Nakon skupa demosa “Right Side Of History” (objavila na kaseti ekipa iz Beočina), objavljuju dva 7” i jedno split izdanje sa Savage Beat koji su objedinjeni na ovoj ploči. Muzički to je i dalje kombinacija prljavog i sirovog street punka, Oi-a ,sa nekim rokerskim momentima i oni to super rade. Pravi naslednici Criminal Damage. Kroz fantastičnu svirku, menjajući tempo i uticaje stilova momci skreću pažnju na talas narastajućeg desničarskog populizma, fašiste i tlačitenje običnog čoveka. Pet hitova odsviranih i otpevanih maestralno, upakovano je u izdanje čiji dizajn pokazuje stav benda da ih zabole kakav im je omot, kakav im je iner i kako to izgleda uz onaj štampani vinil sa jedne strane od kojeg pizdim. I dok bend već radi na novim pesmama (hvala Nemanji) ovu ploču ću što više i što duže vrteti jer ovakva izdanja se ne pojavljuju baš često. Nadam se da će konačno u dogledno vreme objaviti 12” sa urezanom muzikom na obe strane.
(Đole)
Desinence Mortification Cancerous Mankind, LP (Sumoggu Records)
Malo je nezahvalno pisati recenziju za nesto što je očigledno 100% labour of love. U pitanju je diskografija, pa može da se kaže legendarnog, puležanskog (nadam se da se tako ispravno govori) grind core benda Desinence Mortification. Ujedno, ovo je i moj prvi susret sa njihovim snimcima (a bend je bio aktivan skoro deceniju) jer sam u skoro svakom ex-YU fanzinu, kao i u svakom pismu iz regiona, viđao bilo flajere bilo intervjue sa bendom. Sticajem okolnosti, ne bi ih verovatno nikada ni čuo da Kranjac nije poslao na recenziranje i to navodno direktno meni, pošto mu je Nemanjin muzički ukus blago oduran (tako je barem meni rekao :/). Što nije ni čudo, i ja delim njegovo mišljenje.
No vratimo se na temu: počeću odmah od muzike – nažalost, nije nešto što mi generalno drži pažnju. DIY grindcore sa tu i tamo death metal rifovima, da sam na njih naleteo u 90-im možda bi bilo malo drugačije. Kao što rekoh, malo je nezahvalno opisivati nešto što je ruku na srce imalo i svoj fan base a i ja nisam ekspert za žanr, a opet ni ne tera me da poželim da sednem na tenk i obnovim Dušanovo carstvo niti da sekirom ubijam sve koje treba ubiti u ovo tužno i mračno doba. Sa druge strane, malo mi je lakše jer ko je do sada voleo DM voleće ih i dalje, a ja ionako nemam nikakav kredibilitet niti nekoga posebno zanima šta ja mislim o nekom bendu te nikoga neću ni odbiti od njih. Jedno je sigurno – ploča je toliko dobro odrađena (moj primerak je na nekom ptičija kaka/staro zlato vinilu), prelep karton, buklet sa isečcima, plakatima, tekstovima, pričom o bendu, i kao bonus reprodukcija jednog od plakata (ovaj je za cert iz Attacka, ne znam da li su u svim primercima isti plakati). Svako ko je iole pratio DIY grindcore scenu 90ih zna za njih, i ako i dalje sluša bendove iz te ere, mora da nabavi ovo jer je predobro odrađena kolekcija jednog dela istorije hrvatske DIY scene.
(Brodsky)
Devoted s/t, 7“ (s/r)
Pre četvrt veka na našim prostorima aktivan je bio hardcore bend Devoted iz Borova Naselja. Pojavljivali su se tada u brojnim fanzinima, svirali gde god su mogli a u novembru 1998. za jedno poslepodne, u studiju Matrix u Novom Sadu, snimili demo sa 7 stvari, šest autorskih i obradu pesme „Impact“ od Chain Of Strength. Tokom kovid ludila Davor i Peđa koji žive u Kanadi, a bili su novosadski studenti, odlučili su da objave taj materijal na vinilu kao kolekcionarski primerak. Izostavljena je samo ta obrada tako da se na izdanju nalazi šest pesama. Ploče nisu presovali već su ih individualno rezali u tiražu od dvadesetak primeraka i podelili ih prijateljima. Tu je i nalepnica, potom bedž kao i download kod. Crno-beli omot sadrži insert na kojem su tekstovi, fotke i plakati, uz natpis „posvećeno svima koji su bili deo ove priče“…
(Zgro)
Ego Ego-ism, LP (Agipunk)
U prošlom broju je detaljno recenziran ovaj demo snimak pa neću dužiti. Ono što je zanimljivo je da je Neša sa svojom internacionalnom ekipom iz Berlina nakon demo kasete, koja je otišla u tiražu koji ni malo nije za potcenjivanje, uzgurao isti snimak na ploči. Kapa dole! Ipak, eto dokaza da i pevanje na jeziku koji nije nemački ili engleski nije prepreka za izdavača sa zapada da objavi ovakav nosač zvuka. „Agipunk“ ima jako bogat katalog i važi za ozbiljnu etiketu tako da je ova referenca u CV-u benda jako dobra. Ko ima kasetu nema potrebe da nabavlja LP jer je celo izdanje replika kasete, nema nikakvih bonusa niti se omot nešto promenio. Ego je već odsvirao jedan post korona gig i vredno radi na novom materijalu.
(Nemanja)
The Establishment II, LP (Shield Recordings)
Jako je teško pisati recenziju benda koji je nastao od članova Bratpacka koji nam je bio posebno drag. Imali su odlične koncerte u Srbiji, bili na labelu iz Beograda i bez nekog preuveličavanja dugo gurali priču koja je imala odjeka u celoj Evropi. Nakon dva albuma i jednog singla raspali su se, ekipa se raštrkala po celom svetu, neki se ostvarili u ulozi roditelja dok je deo družine sa par osoba iz Antidote i Reaching Forward osnovao The Establishment. Dakle, dosta šarenolika ekipa za koju nikad ne bih pogodio šta može da odsvira. Ovde je osnova pank, ali se oseti dosta jak uticaj bendova poput Sisters of Mercy, The Mission, The Cure… The Establishment sam zakačio od samog starta. Singl sam odmah nabavio jer mi je sama referenca prethodnih bendova bila dovoljna. Debitantski album sam preskočio, nenamerno.
Nije to loše izdanje, naprotiv, samo se desilo da su uletele druge stvari koje su me zaokupile. Sad, kada je ploča stigla direktno od gitariste nema vrdanja. Stavio sam je na gramofon, uzeo omot u ruke i krenuo u dubioznije analiziranje samog izdanja. Devet stvari u preko 25 minuta muzike dokazuje upravo to da je ovde ipak pravac benda drugačiji od gore nabrojanih. Muzika je sporija, aranžmanski komplikovanija i dobro producirana. Ovde se primećuje upravo ona prednost vinila u odnosu na zvuk sa bandcampa. Dosta jasnije se čuju gitare, primećuju se detalji dodatnog snimanja instrumenata i vokala što daje jasniju kompletnu sliku. Album je nazvan „II“ što mi je simpatično jer je jedno od najboljih punk/hc izdanja iz ovog milenmijuma upravo tako nazvano… Da, radi se o drugom album benda Annihilation Time. Pesme koje su se izdvojile su „Remorse“, „Tired Eyes“, „Driftwood“, „Factory“ (za nju je uradjen i video) i dosta dobra „Taste the Smell“ na kraju. Tekstovi su dobri, pevanje upečatljivo, omot je kompletan i izgleda sasvim pristojno. Iako mi zvuk nije blizak mislim da sama činjenica da ga tri dana konstantno slušam dovoljno govori da je cilj postignut. Preslušaj, nabavi…
(Nemanja)
Evil I Official Bootleg, 12″ (Alona’s Dream Records)
Još jedno izdanje nekog obskurnog benda iz ranih 80tih čiju demo kasetu je verovatno neki član slučajno iskopao iz podruma dok je tražio držače za policu ili felne od starog ćaletovog ševroleta. Kako god da se to desilo, dobro je što ju je našao jer ovo je baš dobro. Brutalni hardcore punk sa ženskim vokalom iz 1983. godine iz predgrađa Čikaga, tačnije Lombarda. Znači jedan od onih bendova lokalnog karaktera za koje je vrlo malo ljudi van Čikaga uopšte i čulo. OK, jeste da je produkcija malo sirova, ali daleko da je loša, plus same pesme su do jaja. Znači 11 šarmantnih šansona koje pršte na sve strane. Imam blagi osećaj da bi ovo bilo u rangu ranog The Fix-a, Necros-a ili Article of Faith-a da se pojavilo u vinilnoj formi u to vreme. Inače, to što se ovo zove “Official Bootleg” je naravno sprdnja, kao i ona Linkova “Live and Loud” izdanja raznih Oi! bendova iz 80tih na kojima je Mark Brennan to voleo da napiše. Evil I ploču je izdao Alona’s Dream Records koji se uglavnom fokusira na izdavanje i reizdavanje američkih midwest vintedž pank bendova. Recimo, reizdali su čak i prva dva Article of Faith singla. Zajedno sa ovom pločom naručio sam još jedno novo izdanje sa te etikete, a radi se o Assault & Battery iz DC-a iz davne 1981, koji je kasnije postao legendarni Artificial Peace. Nažalost, zbog nedostatka vremena i mesta za ostale recenzije koje sam planirao da pišem, samo ću da spomenem da je i to vredno pažnje.
(Marko Korać)
Godhead New Lottery, EP (No Plan Records)
E ovo se zove dobro urađeno izdanje. Pored singlice, i 4 stvari na njoj, ovde je omot za koji ti treba duplo više vremena da ga pročitaš nego što treba vremena da bi se preslušale obe strane ploče. U bukletu na čak osam strana je potpuni info, nešto što bi trebalo svako izdanje da sadrži. Kako su počeli, gde su snimali, kako je svaka pesma nastala, gde i sa kim su svirali, kakav je odnos fanzina prema njima bio i kako su snašli za samo 15 meseci postojanja u vremenu ekspanzije hardcore/punk zvuka kojem oni nisu pripadali. Tu su i tekstovi, ali i fotke kao i par plakata na kojima se vidi da su svirali i sa Social Distortion, Agent Orange, TSOL… Tako da, ako bih morao da opisujem zvuk Godheada, rekao bih da je to miks upravo tih bendova. Pored tri stvari koje su izašle pre 40 godina na singlu, koji sada već ima dosta jaku cenu, ovde je ubačena još jedna pesma namenjena kompilaciji ali ta ideja nikad nije realizovana. Bonus stvar je aranžmanski potpuno drugačija od ostalih. Omot je pored brdo bonusa za razliku od originala dobio drugačiji cover. Na prednjoj stranici je Ronald Regan koji je u to vreme bio inspiracija gotovo svim punk bendovima sa političkom konotacijom. Suma sumarum, sasvim pristojno izdanje od benda za koji nisam apsolutno nikad čuo. Možda se ne bih toliko ni zagrejao zbog muzike koliko celo pakovanje ostavlja dosta dobar utisak. Preporuka za sve vas koji volite matori LA punk.
(Nemanja)
Grand Collapse Empty Plinths, LP (TNS)
Đoka Matić, s čijim ukusom se u 90 posto slučajeva kada je HC u pitanju slažem, šibne mi nedavno poruku: „si slušao novi Grand Collapse, kako ti se čini?“ Do tada sam čuo samo jednu pesmu s njihovog novog, trećeg po redu, albuma i bilo mi je dovoljno, odmah sam naručio LP u pretprodaji. Tako sam mu i odgovorio, čekam ploču da mi stigne pa ću natenane. „Ja se smorio, upeglaše produkciju do zla boga. Kristalno čista. Bolje bi bilo da su je malo isprljali nego što su je toliko uglancali“, bila je njegova sledeća poruka. Hm, obično nisam imao zamerke na dobru produkciju, ali… stigla ploča kroz par dana, čim sam je otpkaovao metnuo sam je na gramofon.
Na prvo slušanje, bio je u pravu što se tiče zvuka, sve je jasno kao dan, zvuči moderno, ali jebem li ga, nisam primetio da mi je to zasmetalo. Bitno mi je da je nisu prebudžili. Nakon par dana vrtenja albuma na kojem se nalazi 11 pesama trajanja ispod lapo sata „prazni postamenti“ mi se visoko kotiraju na spisku izdanja ove godine. Tenzija je sve vreme, pršti od energije i besa ispreplitano melodijom. Verujem da ste pre par brojeva čitali intervju sa frontmenom Kalvinom, sinom pokojnog pevača anarcho punk benda Icons of Filth… da se podsetimo… Grand Collapse je bend čiji su članovi iz Velsa ali se u međuvremenu većina preselila u Bristol. Jedni su od predvodnika britanskog DIY hardcore/punka koje odlikuju angažovani tekstovi. Od nedavno imaju novog basistu a ono što nisu menjali jesu: studio, producent i dizajner. I ovaj put umetnik Džon Abel, kojem je uža specijalnost drvorez, uradio je odličan omot. Prošlogodišnji protesti „Black Lives Matter“ širom Engleske i obaranje statue Edvarda Kolstona, trgovca robovima iz 17. veka, u luci u Bristolu od strane demonstranata nakon čega je bačena u more a postament ostao prazan, poslužili su Kalvinu i ekipi kao inspiracija i osnovni lajtmotiv za ovaj album. Siguran sam da ovde ima štofa da se novi Grand Collapse svidi kako matorcima odraslim na Cro Magsu i Sick Of It Allu tako i omladini kojima je Bane sve na svetu.
(Zgro)
The Harness Bootlicker, 7” (s/r)
Pre nekih godinu dana na netu se pojavio snimak benda koji se predstavljao kao prvi queer core bend u Srbiji. Naćulio sam uho… sasvim dobar oldschool HC, bez fensi solaža i moderne produkcije, sa interesantnim tekstovima. Kasnije skontam da je u pitanju jedan momak iz Beograda koji sve sam radi, odsvirao je sve instrumente, sam snimio materijal i odradio produkciju… Pre par nedelja vidim da se pojavila ploča, tj. singlica. Ne oklevajući, iste sekunde je poručujem, a osoba sa The Harness stranice mi u odgovoru nudi i vinil LP benda Eva Ras. Hm, zanimljivo, „šalji i to!“ Posle par dana eto paketa na kućnoj adresi. Singlica Prvo otvaram singlicu po imenu „Bootlicker“ i recenziju pišem samo za nju jer je ona iz tekuće godine a Eva Ras iz prošle.
Gledam omot, oduševljen sam. Naci skins sa prišivačem Levijatana liže čizmu, po svemu sudeći, drugog nekog skinsa, dok na poleđini dva naci skinsa jedan drži drugog za kitu a taj drugi prvog za čelo. Ploča je izrađena u svega 15 primeraka, klasična DIY priča, prozirni vinil, vidim da je „cut“ tehnika proizvodnje, nema nalepnica te se ne zna koja je A a koja B strana. Singl traje oko 6 minuta, brzo prođe… Puštam je, zvukom nisam oduševljen, naprotiv prilično sam razočaran, sve je nekako tiho i udaljeno, ali vidim u opisu da je proizvođač izvesni „F Records“ koji pravi ploče sa nekom prematorom mašinom koja iziskuje posebnu tehniku slušanja čime se nisam zamajavao već sam pustio snimak sa neta koji je zapravo sasvim dobar. Na singlici se nalaze 4 pesme, tri autorske i obrada Dead Kennedy’s („Nazi Punks Fuck Off“). Stvarno topla preporuka za svakoga ko voli brzi HC bez puno filozofije. U stilu Limp Wrist, Vitamina X, Infest… Svakako preoručujem momku da nađe ekipu za nastupe i da ovo prži punom parom. Za kraj prepisao bih zaključak sa bookleta: „Fuck Levijatan, Fuck Pavle Bihali, Fuck Robert Rundo, Nazi Punks Fuck Off“!
(Zurke)
Hekátē Μέρες Οργής, LP (La Vida Es Un Mus)
Nije baš da me svako izdanje ove etikete ostavlja bez teksta, ali da umeju da prepoznaju kvalitet ne može se osporiti. Četiri devojke iz Atine snimile su jedan fantastičan album. „Dani gneva“ je skup osam stilski ujednačenih pesama koje svoju mračnu, gotovo, atmosferu očaja oblikuju u synth punk i post punk izraz, i tako uskaču u voz renesanse takvog zvuka. Ubitačni bas i fenomenalne klavijature prave jedinstvenu atmosferu tako da se i ne primećuje nedostatak gitare. I mada su ime pozajmile iz grčke mitologije, one nisu veštice i boginje podzemnog sveta već četiri emancipovane žene, čiji pogledi na svet nemaju dodirnih tačaka sa ideologijom bilo koje vrste već oštro kritikuju seksizam, pozivaju na višu ekološku svest i zaštitu životinja ali i ističu potrebu za pobunom protiv konzumentskog društva. Sugestivni vokal koji propoveda jednakost samo je nepobitni dokaz da je Balkan još uvek miljama daleko od civilizacije kojoj ove žene očigledno pripadaju. Intro i outro ploče, koja je u svakom smislu sjajno di(y)zajnirana, predstavljaju zvuk grada, onomatopeju urbane sredine, od jutarnjih časova do pobune u večernjim kada se ulice pretvaraju u bojno polje, u trentak kada kreće pobuna. Tekstovi na grčkom i engleskom, muzika koja razoružava, atmosfera od koje podilazi jeza. Meni je ovo jedno od najboljih izdanja u 2020. Ovaj bend, još jedan u nizu, boldovanim slovima ucrtava Eladu na svetsku punk mapu, toliko uočljivo da prve asocijacije na ovu zemlju neće biti samo PAOK i Tumba, Galis, Janakis, Fasulas i Hristodulu, egejske i jonske plaže.
(Đole)
Illiterates Illiterates, LP (Kill Enemy Records)
U moru novih izdanja i reizdanja iz ovog doba nošenja maski na licu, u zadnjih pola godine pojavilo se par baš solidnih novih ploča. Uz Electric Chair „Social Capital“ singl i Headcheese LP, Illiterates album je među boljima na toj listi. Naravno, sve je stvar ukusa, neko ko se loži na recimo Have Heart ili Bane se verovatno neće složiti sa mnomi ali ruku na srce ni ja sa njim tako da je to OK. Ovde imamo trio iz Pitsburga koji odmah na prvo slušanje budi asocijaciju na stari bostonski hardcore, pogotovu na Deadwish, FU’s i Jerry’s Kids, ali sa modernim dodirom. Recimo, sam vokal i način pevanja podsećaju više na bendove poput Boston Strangler ili Heavy Discipline nego na nešto iz 80tih, plus tu i tamo se provuče i po neki moderniji breakdown deo, ali veoma umereno i podnošljivo tako da im u startu dajem prolaz i ne kritikujem ih zbog toga. Teme pesama variraju, uglavnom su pisane iz uglova ličnih svakodnevnih iskustva što im daje više šarma nego kad su samo generični politički slogani.
Skoro sam ubeđen da im je inspiracija za prednju stranu omota bio Negazione „Condannati A Morte…“ singl jer se sličnost vidi i iz aviona, mada moguće da su im samo moždane antene bile naštimovane na istu talasnu dužini kao Negazione-u daleke 1985. pa su crpeli inspiraciju iz istog kosmičkog izvora. Da sumiram, ovo je brza muzika sa nekih 11 njihovih pesama, plus jedna obrada od Replacements-a i to sve u 12 i po minuta. To tako brzo prođe da dok si stigao od gramofona do kauča već se jedna strana završila. Inače ova ploča je originalno izdata samo u 100 primeraka i rasprodala se dok sam ja u samoposluzi kupovao luk za vegeratijanski paprikaš. Kopija koju imam je drugi press od 300 komada koji je izašao par meseci kasnije. Hm, videh da ih neko upoređuje sa prvim singlom Formaldehyde Junkies, što definitvno ima smisla. Tako da za sve vas koji ste kao i ja budno pratili Y2T hardcore thrash revival eto vam još jedna referenca.
(Marko Korać)
MNK Project妄想族, LP (F.O.A.D. Records)
Ubitačno, bend koji je izdao kasetni demo i jedan 7” i relativno je nepoznat van Japana, punk poprilično obasut dark talasom i naravno ženski vokali koji su melanholični. Retko kad uzimam ploču na slepo, a ispalo je da me neke ploče koje sam ciljano uzeo nisu upola oduvale. Ovo je toliko dobar bend, da je meni neverovatno da ti snimci nisu našli svoj put da se izdaju 80tih. FOAD je definitivno iskopao dobar biser, meni se ne sviđa baš svaki bend koji izdaju, a da je sa Japan hc/punk scene, međutim ovo baš valja. Dakle, ako ste željni melanholičnog pank zvuka iz 80tih, ženski vokal, ovo je za vas. Uzeo sam nekoliko LP-jeva bendova iz Japana koje je FOAD objavio ove godine i meni je ovo jedan od favorita. Izdanje ima Obi, takođe insert na rasklapanje, plus ide CD uz ploču. Ubija kompletan LP! Sve čestitke idu FOAD za ovo ubistveno izdanje!
(Doca)
Mess Intercity Mendeku, 12“ EP (Diskak)
Meksički punk bend koji zvuči kao rani Exploited i Infa Riot. Na prvu ne zvuči obećavajuće, ali ustvari puno bolje od očekivanog, prvi čas sam pomislio da je riječ o nekom opskurnom i davno zaboravljenom bendu iz tog doba, koliko uvjerljivo zvuči. Sama muzika nije nešto silno originalna, ali teško da bi se moglo kritizirati današnju punk scenu oko pitanja originalnosti, pogotovo kad bendovi i projekti započnu kao svojevrsni tribute bendovi nekog zvuka i stila. Ne znam same pojedinosti o bendu, ali vidim da je izašlo i reizdanje ovo mini-albuma, što znači da nisam jedini kome je “Intercity” dobro legao.
(Florijan)
Mitesers Na rubu propasti, LP (Studio 33)
Par drugara objavilo je jedini album Mitesersa na vinilu 14 godina nakon što je isti materijal izašao na disku. Re-dizajnirani omot sadrži sve stare elemente samo prilagođene formatu uz bonus set od desetak kolornih fotografija. Muzički zapis kvalitetno je spakovan na 180-gramski vinil a 15 neprevaziđenih punk klasika i danas zvuče sveže i dobro. Iščačkaj na netu i obezbedi svoj obavezan primerak ako već nisi.
(Zgro)
Mourning Noise Mourning Noise, LP (Cleopatra Records)
Početkom dvehiljaditih, kad sam bio na jednoj od onih mamutsko dugih američkih turneja sa Vitamin X, negde u Savani (Džordžija) sam se skoro slučajno ušetao u zlatni rudnik ploča. Bilo je to vreme pre Discogsa i kad je prodaja ploča na Ebayu tek počela da uzima maha i samim tim je još uvek postojala šansa da u nekoj zabiti naletiš na neke raritete a da ljudi u tim prodavnicama nisu svesni šta imaju niti koja im je stvarna vrednost. Među tim zlatnim polugama pazario sam između ostalog i The Young And The Useless 7“ (HC bend sa Adam O’Keefe iz Beastie Boys), potom S.O.A “No Policy“ EP (Henry Rollinsov bend pre Black Flaga) pa White Cross LP, koji sam već imao ali sam ga ipak uzeo i dva dana kasnije menjao sa nekim likom za originalnu kopiju Germs (GI). I kao šlag na tortu naleteo sam i na Mourning Noise – „Dawn Of The Dead“ singl. Sve te već tada bezobrazno skupe ploče platio sam po 5 dolara, sem S.O.A singla ali i njemu je cena bila smešna upoređujući sa tadašnjim, a pogotovu sadašnjim cenama. Eto malo kolekcionarsko-filozovskog uvoda u ovu recenziju, a sad ću pokušati da budem koristan i napišem nešto i o ovoj ploči. Mourning Noise mi je uvek bio pomalo misteriozan bend, doduše znao sam da su imali neke linkove sa Misfits i da je Steve Zing svirao sa njima pre nego što se pridružio Samhainu, kasnije i Danzigu, al sem onog diskografskog CD-a koji je „Grand Theft Audio“ izbacio krajem 90ih, za sobom su u vreme svog kratkog postojanja ostavili samo taj jedan jedini 7“ na vinilu.
Konačno, posle svih ovih godina Steve Zing je valjda shvatio kvalitet i uopšte vrednost svog starog benda i potrudio se da sav studijski materijal Mourning Noisea ugleda svetlo dana na vinilu. Muzički, ovo veoma podseća na Misfits, a i koncept je sličan, znači loženje na B horor filmove, monstrumi, „ohoooo“ prateći vokali i slično, ali sve to na stranu, materijal je dobar i prepun hitova. Na ploči se nalazi svih 5 pesama sa pomenutog singla iz 1982, onda neobjavljeni LP iz 1984, par ranih demo pesama iz 1981. i jedna iz 1985, sve ukupno 22 pesme. Kvalitet zvuka je vrlo dobar i ko god da je radio produkciju u ono vreme i novi master za vinil obavio je vrhunski posao. Jedini minus je što nema tekstova, ali ako ništa drugo bar gatefold omot izgleda fenomenalno – masa fotografija iz tog vremena, biografija benda koju je Steve Zing napisao i naravno, uvodna reč napisana iz pera velikog poglavice lično, tj. njegove visosti Glenna Danziga.
(Marko Korać)
Nervous SS / Ratcage Skopje vs. Sheffield, split LP (La Vida Es Un Mus)
Moram priznati da mi je Nervous SS bio potpuna nepoznanica ali da sam, čuvši ih, ovaj LP uzeo baš zbog njih tj. njega jer se radi o one-man bandu. Blagoj sve sam radi. Piše muziku, tekstove, svira instrumente i predstavlja se kao Nervous SS. Već ste hiljadu puta čuli da je to fazon Totalitära ali iako imam opskurno znanje o d-beatu, a i ceo onaj talas „dis“ bendova mi je dobro zgadio taj pravac, moram priznati da mi je ovo za 20 stepenika iznad. Nije suvoparno, nije monotono. Smenjuje se spora čuka sa brzom i sve je potpuno drugačije od slike kakvu sam izgradio na osnovu svega onoga što se pojavilo pod tim kišobranom u poslednje dve decenije. Pored pet svojih stvari tu je i odlična obrada pesme “Mrtov Vojnik” od New Police State. Na drugoj strani je Ratcage, čiji sam gig uspeo da preskočim jer sam se uspavao.
Ko je čitao neki od ranijih brojeva zna da sam već recenzirao prvi LP ovog engleskog benda. Svirka je ista. Beskompromisni old HC koji me na momente podseti čak i na na Out Cold iako je to ipak tzv. skandi zvuk i pod jakim uticajem gore pomenutih legendi. Za kraj ide obrada UK Subsa, dosta dobra verzija proverenog hita “Emotional Blackmail”. Omot je takođe odrađen vrlo korektno. Svi tekstovi su tu, jedna slika, thanx lista… Iako se radi o one-man projektima, za razliku od Britanca, Blagoj za sada nema live bend. Tome se iskreno nadam jer iako su split izdanja kao i kompilacije danas totalni pase, ovo je ipak dosta dobra ploča kojoj se često vraćam. Dobar prijatelj kaže da je ova ploča najbolje split izdanje još od Out Cold / Voorhees splita. Dakle, nikako nije za potcenjivanje.
(Nemanja)
Nog Watt Fear, 7” (Final Doomsday)
Taman kad sam pomislio da sam sve čuo i da nema toga što me može oduvati, pojavi se reizdanje singla benda iz Holandije za koji nisam pojma imao da postoji. Prvi put sam za Nog Watt čuo kad je novo štampanje singla “Fear” najavljeno. Pustim ja ovo i odlepim. Iako singlove sve češće svesno eskiviram ovom nisam odoleo. 6 stvari = 6 hitova. Svaka pesma je odsvirana perfektno, svaki instrument zvuči odlično i pevanje je takvo da ti se refreni jako brzo zariju u glavu i ne puštaju. Aranžmanski odudara od standardno brzog hardcore/punka. Pored besnog tempa ovde je ipak poklonjena pažnja sporijem sviranju. Prvu stranu otvara brza “Going On” dok je kraj sa pesmom “Hunted” u kojoj dominira mid tempo. Druga strana počinje naslovnom numerom “Fear”, pesme sličnog ritma, pa bi već sledeća “Big Warning Big Mistake” bila poput pesme koja je i otvorila singl, ali je naglasak na bas gitari koja se sve vreme izdvaja zanimljivim solo deonicama. Ta stvar i zadnja “Neighbourhood Watch” zapravo su spojene pa sam prvo mislio da mi jedna pesma fali.
Dodatnu draž ovom singlu daje i ženski vokal. Pohvala ide i za omot, jer se izdavač potrudio da odradi potpunu repliku originala iz 1985. i to je odrađeno maestralno. Fold out omot ima ukupno 12 stranica. U njemu pored infosa o bendu i snimanju nalaze se i svi tekstovi koji govore o policijskom nasilju, korupciji, sveopštoj kontroli ljudi i strahu. Ono što mi je zapalo za oko je dužina singla, trajanja oko 15 minuta i baš je zanimljivo da je toliko muzike na malom formatu a da kompresija nije sjebala zvuk. Postoje izdanja kod kojih je produkcija nebitna. Ovo je jedno od takvih. Nadam se da će se isti izdavač reizdati i BGK 7” kojem se radujem kao ozebao suncu.
(Nemanja)
The Outcasts 1978-1985, Box Set (Captain Oi!)
The Outcasts, treći od najznačajnijih sjevernoirskih punk bendova, ipak je ostajao u sjeni Stiff Little Fingersa i Undertonesa, iako im je pojavljivanje u sjajnom filmu o sjevernoirskom punku “Good Vibrations” nadam se osiguralo dodatnu pažnju publike. Captain Oi je prošle godine i službeno izdao box set koji obuhvaća kompletnu diskografiju benda, uključujući i dodatne materijale poput Peel Sessiona. Iako se bend pojavio u prvom valu belfastskih punk bendova, možda je najpoznatiji po sudjelovanju na legendarnoj “Punk & Disorderly” kompilaciji UK82 scene, tada već u svojoj drugoj fazi. Prva faza benda pokrivena je na prvom dijelu ove kompilacije, rani singlovi i album “Self Concious Over You”, meni najdraža faza benda. I dok sam album nije produkcijski najbolje ispao, numere sa singlova poput “Frustration”, “Love Is For Sops”, “Self Conscious Over You” ili “The Cops Are Comin’” spadaju u vrhunce britanskog punka na prijelazu desetljeća. Druga faza benda, više u The Ruts/postpunk smjeru, zastupljena na drugom cd-u, i dalje je iznad tadašnjeg prosjeka UK scene, sa albumom “Blood & Thunder” singlom “Magnum Force” kao najpoznatijim i najjačim singlom tog dijela karijere.
Treća Outcasts faza, više u psychobilly smjeru kao na mini albumu “Seven Deadly Sins”, otprilike Killing Joke/Cramps mix, najmanje je zanimljiva u odnosu na prve dvije, ali se na trećem CD-u nalaze i dva Peel Sessiona, dosad neobjavljena. Doduše, bilo bi logičnije da su ti sessioni završili kao bonus na drugom CD-u, a singl “Nowhere Left To Run” prebacio na treći jer je stilski bliži toj zadnjoj fazi, ali to je praktički jedina zamjerka ovom izdanju. Ako dosad niste slušali The Outcasts, evo vam prigode da se potpuno upoznate s ovim podcijenjenim bendom.
(Florijan)
偏執症者 (Paranoid) Out Raising Hell, LP (PND)
Za one koji ne znaju, da ne bude zabune, momci se furaju na Japan, inače su iz Švedske. Mada verujem da to mnogi već znaju. Paranoid je poprilično pankerski d-beat koji ima dosta uticaja stare metal škole 80tih i ti uticaji su jasni. Momci imaju iza sebe hrpu izdanja. Imao sam sreću dobiti od njih A1 format poster za Euro tour koji očigledno zbog korone nije održan, ali je poster fenomenalan. Ja bih rekao da ko voli kasni Anti Cimex i taj zvuk, ovo će mu veoma leći. Album je u komadu dobar, od pesme koja otvara „Kaimei Seiryoku“, pa do poslednje na B „Jigoku No Gunzei“. Definitivno LP koji ću vrteti. Da bi izdanje bilo potpuno u svom Japan fazonu, tu je Obi, takođe natpisi na japanskom (nadam se da nije prevod kao tetovaže iz 90tih). Tu je inner sa svim tekstovima, naravno na japanskom, takođe poster koji ide uz ploču (ne onaj gore pomenuti) i stiker. Momci rade za primer i znaju upakovati dobro izdanje, zaista je impresivno od muzičkog dela do kvaliteta omota. Artwork je takođe sjajan. Koliko sam slušajući pohvatao pevaju na engleskom, jedina je zamerka što nigde nema tekstova na engleskom da ih mogu pročitati. Kapiram da su hteli da ploča izgleda potpuno kao da je za tržište u Japanu.
(Doca)
Rudimentary Peni Great War, LP (Sealed Records)
Budući da je R. Peni jedan od bendova koje izuzetno cenim i čiji rad pratim duže od dve decenije, novost da je pre-order za novi album u toku me je oduševila. Odmah sam ga naručio, a potom stiže email za free download, tako da sam album preslušao pre nego što je isplivao online. Prvo preslušavanje i duboko razočarenje. Drugo, teće slušanje – razočaran potpuno, najgori materijal do sada. Prošlo je neko vreme i stiže mi paket sa pločama. Stavljam na gramofon i ne verujem kakvu sliku dobijam. Dakle potpuni preokret, oduvan sam. Ovo je R. Peni sa tim novijim zvukom koji se u drugoj fazi benda proteže, međutim naslućujem i neke stare dobre uticaje i meni je ovo materijal koji je nakon 90tih najbolji od Penija u poslednje dve decenije. Fenomenalan materijal, na ploči je zvuk odličan i kompletna slika benda je skroz drugacija nego ona koju sam dobio preslušavanjem downloada. Dakle, nemojte se dati prevariti, šta čovek online čuje je drastično drugačiji utisak. To nije uvek pravilo, ali ovde jeste. Mislim da je ovo sjajan come back kakav svaki fan Penija očekuje. Kvalitet artworka je sjajan, Blinko je u outsider art krugovima veoma danas priznat umetnik i van pank scene, omot je takođe kvalitetan, štampa i celo pakovanje bez zamerke. Što se tiče mene 10/10. Bez zabluda, naravno nemojte očekivati „Death Church“, ali je ovaj album svakako odličan.
(Doca)
Savage Beat New World, LP (Rebellion Records)
Savage Beat jednostavno ne umeju da podbace. „New World“ je EP na kojem nema filera. Gitare koje voze, ritam i besni Markov glas koji upozorava i prkosi. U svom stilu kombinujući glam, power pop, punk i Oi! bend stvara svoju verziju street punka sa angažovanim tekstovima koji te oduvaju svojom istintošċu i iskrenošċu. Naslovna „New World“ skreċe pažnju na jebenu džentrifikaciju koja se kao kuga proširila čitavom planetom oduzimajuċi ljudima moguċnost delovanja van korporativnog sistema. Na nju se nadovezuje „League Of Fools“ (na kojoj gostuje legendarni nizozemski punx Tony Slug) koja govori o ekipi koja nameċe takva pravila u svojim skupim odelima kreirajuċi pravila igre gađajuċi se novcem. Nastavlja se sa ubicom „Killing Time“ nakon koje sledi ponovo snimljena, i rekao bih ubrzanija „Trapped“, da bi finale izdanja bilo tamo gde realno i treba da bude u kafani gde se uz razgovor i cugu neke stvari lakše progutaju i skuplja snaga za nove bitke. EP smešten na LP format, uz Screen Print na B strani, je dokaz da se radi o jednom od najbeskompromisnijih i najatraktivnijih bendova koji su aktivni na DIY sceni, kako live (oduvali 2019. u Novom Sadu) tako i u studiju. Možda ovo jeste novi svet i novo doba i možda se ne oseċaju da mu pripadaju ali sa instrumentima u rukama i Markovim vokalom koji grmi oni su ne samo kod kuċe nego su kreatori sveta koji nam se dopada.
(Đole)
Unit X War on Self, War on Everything, EP cass. (s/r)
Sam naziv ovog kanadskog benda nagoveštava o čemu se ovde radi, a kada uzmete kasetu u ruke i okrenete je na poleđinu gde je spisak pesama, sevnu tri iksčine i otklone svaku dilemu, ako je uopšte i postojala. Na ovom debitantskom izdanju Unit X nalazi se osam pesama ukupnog trajanja deset minuta. Tačnije, to su dva demo snimka snimljena u različito vreme, četiri pesme sa A strane prošle a one sa B pretprošle godine. Peđa koji je u nekim davnim vremenima svirao u bendu Devoted iz Borova Naselja potpisuje kompletnu muziku dok je za vokale zadužen Tim. To je ujedno dvojac koji je zajedno bio i u sjajnom hardcore sastavu About To Snap pre više od deset godina. Nakon toga, Peđa je svirao gitaru u The Proof dok je Tim Drew pevao u Oxbaker. Nove pesme su spremne, a u planu je da se kompletan ovaj materijal sa onim koji će biti uskoro snimljen nađe na LP-iju. Do tada, možemo da se nadamo da će se uskoro kompletirati i postava koja bi u dogledno vreme, po prestanku ograničenja i mera, mogla ovaj materijal da izvede i uživo. Sve u svemu, klasičan sXe hardcore kakav svira Unit X uvek volim da čujem jer tu teško da može nešto da ne štima. U međuvremenu isti materijal na kaseti, ali sa drugačijim omotom, objavio je i američki izdavač „Patient Zero Records“.
(Zgro)
V/A Kaosa Euskal Herrian, LP (Tough Ain’t Enough/Zalduntxeoen Biltzarra)
Baskijska oi/punk kompilacija uglavnom novijih bendova, za koje u pravilu nisam čuo, tek su mi Cuero, Kaleko Urdangak i Orreaga 778 donekle poznati, čak bi se dao okladiti da sam neke od bendova s kompilacije čuo kod Migeta u “Ljudi iz podzemlja” podcastu, ali ne bi dao ruku u vatru. Kako to i bude s kompilacijama, na djelu je hit or miss, ima dobrih stvari, ali i nezanimljive muzike, iako je omjer više na ovoj dobroj strani. A opet, ako vas pali Oi i baskijski patriotizam (jebiga, nama Hrvatima separatizam nije stran, šta da vam pričam, sve znate), sigurno će vam se svidjeti koncept ove kompilacije, ostali bi mogli ostati pomalo razočarani.
(Florijan)
V/A Live At To Be Punk Festival, CD (SKC Novi Sad)
Stoto izdanje novosadskog SKC-a (sjajno dizajniran digipack uz odličan buklet koji može i na zid da ide) , baš kao i prvo izdanje predstavlja pre svega dokument i dokaz da tamo gde se sve raspada entuzijazam i volja mogu da odnesu neku malu pobedu. Zato je bitno da postoji u fizičkom obliku. Od 2007. kada je startovao, menjajući prostore i objekte, festivalski line up-ovi su bili koncipirani tako da pored bendova sa Balkana budu predstavljeni matori dobro poznati a sa druge strane bendovi koji tek kreću i predstavljaju svežu krv na novoj svetskoj HC/Punk sceni. Uz gomilu nedaća i problema, što je i uzrok tome što se neki bendovi koji su imali fenomenalne nastupe nisu našli na ovoj live kompilaciji, festival eto traje i u ovo pandemijsko vreme oprobavši se i u tim uslovima kada live strem mora da zameni jedini prirodan i pravi način na koji se koncerti odvijaju. Na CD-u su zastupljeni različiti stilovi – od kultnih domaćih (Atheist Rap, Mitesers i Proleće) do jednih od najvećih (Cock Sparrer) preko novih aktuelnih Red Donsa i Apsurda, tu su još i Shoplifters, Fiskalni Račun, SNB, Totalni promašaj i mnogi drugi. Zanimljivost je da su bendovi sami birali pesme koja će se naći na kompilaciji. Nadam se da ekipa koju predvodi Zgro neće posustati i da će se organizovati još mnogo izdanja jednog od najznačajnijih festivala na Balkanu. Bilo bi lepo da odziv publike bude bar petinu broja koji je pratio live stream, jer se To Be Punk već može smatrati institucijom.
(Đole)
Vršnjačko nasilje Live and Loud!, cass (Ljubav i bes)
Nakon dva demo snimka objavljena 2018. na internetu i učešća na kompilaciji „Hardcore Novi Sad 2019“ sa dve pesme sa drugog demo snimka, neplanirano stiže i prvo fizičko izdanje novosadskog Oi! pank benda Vršnjačko nasilje. Neplanirano zato što samo snimanje nastupa za vreme festivala Ulice protiv fašizma 2018. godine nije bilo u planu već je usput snimljeno, a dve godine nakon toga su ti snimci preslušani i nastala je ideja da se urade miks i master i da bude objavljeno na kaseti, što je posle nekog vremena i realizovano. Kao što rekoh, ovaj live snimak je nastao iste godine kada i ranije objavljene pesme ovog benda, pa nije iznenađenje što su se te večeri na setlisti našle sve pesme sa demo snimaka, a set su popunili i dvema obradama. Iako bi zvuk na ovom izdanju bio za nijansu kvalitetniji da je snimanje bilo planirano, suština živih nastupa Vršnjačkog nasilja je dobro uhvaćena. Energična atmosfera tokom izvođenja pesama, pevljivi refreni podržani od strane prisutne publike, a između pesama po koja poruka i pojašnjenje od strane pevača Migeta. Bend Vršnjačko nasilje je pre početka pandemije doživeo promene u postavi i privremeno obustavio rad, a tokom prošle godine im se iz očiglednih razloga nije žurilo da se vraćaju u formu. Nedavno su se vratili na binu i imali prve nastupe sa novim gitaristom, pa možemo očekivati u skorije vreme i noviji materijal.
(Feđa)
Zouo Agony憎悪Remains, LP (Relapse Records)
Zouo je iza sebe ostavio 7” iz ‘84-te i još neke demo, live snimke koji su verovatno van Japan hc/punk scene bili opskura. Tako je u poslednjoj deceniji nekoliko izdanja ugledalo svetlost dana, uključujući i reizdanje „The Final Agony“ 7” koji je meni u rangu GISM-a. Da budem precizniji, mislim da GISM ima krucijalnu ulogu u građenju zvuka koji je obeležio Japan hc/punk i da se uticaji osete do dan danas, a pogotovo 80tih. Tu negde možemo pričati da je Zouo ustvari delovao u isto vreme i bio deo te scene i ostavio veliki trag, međutim publici van Japana je manje poznat od GISM-a, daleko manje. Ovaj LP sadrži „The Final Agony“ 7”, plus još koju sa demo snimka i sa B strane Live iz ’83. godine, koji nije za svakoga. Meni je ovaj LP, koji je kompilacija više snimaka, fenomenalan i nešto što ću slušati. Ako volite prljavi, sirovi dark punk iz Japana 80tih ovo je za vas, ali ovo nije zvuk koji bih ja preporučio svima. Rekao bih da ko voli Gas, Nikudan, GISM, the 4th International, Aburadako… ovo mora imati. Omot je fenomenalno urađen i instert je tu. Budući da ga je „Relapse“ izdao, mogli su makar kod za download staviti.
(Doca)
