Split System – Vol II LP (Drunken sailor)
Split System bukvalno nastavljaju tamo gde su stali sa njihovim “VOL I ” albumom. Znači, ako vam je prvi LP legao, leći ce vam i ovaj. Za one koji nisu upućeni, ovo je jebitačni garažni pank/r’n’r iz Melbourna sa jednim od članova Stiff Richards-a. Inače Split System su razvili prilično karakteristični zvuk koji sadrži finu dozu Aussie klasika kao što su The Saints i Radio Birdman ali i nekih bendova novijeg datuma tipa Eddy Current Suppression Ring i Civic.
Assistert SjØlmord – s/t, 7″ (Adult crash)
Hardcore punk bend iz Osla sa ženskim vokalom koji kida sve pred sobom, nervira komšije i udara packe svim šlihtarama iz odeljenja. Fin mix starog norveškeg zvuka a la Svart Framtid sa recimo klasičnim američkim bendovima iz 80-ih poput White Cross i kanadskim bendovima novijeg datuma kao što su Chain Whip i Crosshairs uz dobru primesu bržeg UK82 zvuka na fazon Mau Maus.
Invertebrates – Sick to survive, LP (Beach impediment)
Kad god pomisliš da su se pankeri iz Richmonda malo ućutali pojavi se ovako nešto i odmah se ugrizeš za jezik. Po meni najbolja hardcore pank ploča ove godine. Ovo bukvalno ide rame uz rame sa Government Warning, Direct Control i ostalim novo-milenijumskim klasicima iz tog grada. Još ako pripadate grupi onih koji su recimo otkinuli na Electric Chair “Act Of Aggression” LP onda će vam ova ploča biti “instant click”
The Pill – Hollywood Smile, LP (Sounds of subbterania)
Konačno nešto dobro i iz Švabije, tačnije Frankfurta. Ovde imamo hardcore punk sa moćnom i nabudženom produkcijom, odličnim ženskim vokalom i poprilično visokim nivoom muziciranja. Ne, ovo nije samo brza muzika, ima tu svega, dosta toga je i mid tempo i na trenutke mi zvuči kao kad bi Rage Against Machine odlučio da snimi hardcore ploču ali sa gospođom Sam na vokalu umesto sa Zack de la Rochaom. Inače Sam (pevačica) peva na engleskom i to bez trunke nemačkog naglaska pa sam bio ubeđen da je Amerikanka, međutim izguglao sam i izgleda nije. OK, ne kažem da svi sa nemačkog govornog područja treba da zvuče kao Arnold Schwarzenegger ali baš ovako tečan američki engleski za švabicu mi je malo sumnjiv… ništa, nastaviću moju istragu.
Bloodstains – s/t, 12″ (Drunken sailor)
Šta mislite kako bi mogao da zvuči bend iz Santa Ane/Kalifornije koji je je nazvao sebe po legendarnoj pesmi od Agent Orange? Čestitam, pogodili ste, ovo zvuči “do jaja”. Likovi tačno znaju šta rade i to što rade, rade odlično. Ako ste fan ranih Adolescents, Agent Orange, TSOL, i recimo Shattered Faith, onda ćete ovo doživeti kao da čitate novo jevanđelje iz iste biblije.
Itchy And The Nits – Worst of, LP (Total punk)
Ako ste fan ženskih pank bendova i to pogotovu onih retro koji levitiraju negde između 77’ panka, garažnog panka i power pop-a i recimo zvuče kao Lo-Fi verzija Ramones-a, onda ste na pravom mestu. Formula glasi: Nikki & the Corvettes + prvi Donnas LP = Itchy and the Nits. Mene su definitivno upecale na šarm i muziku, i ko uopšte može da odoli bendu sa tri žene iz Australije čije se ime na naš jezik prevodi kao “svrab i gnjide” i imaju pesme sa naslovima poput: “Fleas”, “Parasites” i “Crabs”.
Drunk Mums – Beer baby, LP (Legless)
Još jedna genijalna australijska brza garažna punk, pub rock ploča koja vozi 100 na sat i usput izbegava sve koale na autoputu. Njihovi raniji albumi me nisu nešto oduševili ali na ovoj ploči izgleda su se sve zvezde poklopile. Zakačio sam ih prošle zime kad su svirali u Amsterdamu i još sam pod utiskom tog certa. Šteta jedino što im je omot ploče ružan kao žaba i to ona krastava australijska žaba jer muzika piči kao najbrži kengur dok istovremeno tuče i rukama i nogama.
Fugitive Bubble – Delusion, 12″ (Sorry state)
Jeste ovaj material izašao na kaseti nešto ranije, ali pošto se ova lista vrti oko ploča a ne kaseta onda je ovo ipak izdanje sa početka 2024. Intezivni art-punk hardcore iz Olimpije (SAD) sa nadrkanim ženskim vokalom koji baca šurikene na sve strane, loži i decu u obdaništu da postanu pankeri kad napune 11 godina.
Amyl And The Sniffers – Cartoon darkness LP (Rought trade)
Opet Melburn/Australija. Možda ne njihova najbolja ploča, ali ipak je nekako osvežavajuća i gotivna. Pratim ih još od samog početka, dok su bili demo bend, pa sve do koncerata za par hiljada ljudi. Prvi put sam ih gledao u Amsterdamu pred 150 ljudi a poslednji u Harlemu u rasprodatoj sali pred 1500 ljudi. Dobro, znam da ih i hipsteri vole, ali isto tako muzika im je još uvek dobra i znam da su navukli na pank masu novih klinaca, što je u principu odlično. Šta tu jedino ne valja je njihov ultra trash izgled zbog koga masa novih mladih pank bendova, bar ovde u Holandiji izgleda kao da su izašli iz švapskih pornića iz 80-ih. Brkovi, repajle, kretenske pantalone dignute do pupka. Pa dobro bre deco, već ste nas šokirali, sad malo poradite na stilu… ovo već prelazi svaku granicu i ako dođe do tog nivoa džiberluka da se pojavi i pank bend koji nosi UGG čizme sa belim Nike čarapama, kunem se pucaću na njih.
Alienator – Time to die 7″ (Unlawful Assembly)
Zamislite rani Poison Idea pomešanu sa zvukom zadnja dva Warthog EP-a i onda još začinjen “Beneath the Remains” periodom Sepulture. Muzika jeste malo izmetalizirana ali koliko god da naginje ka metalu toliko još više naginje ka hardcore punku. Ovo se u moje vreme zvalo hardcore punk crossover i to onaj kvalitetan i ljut kao 300 ljutih gusara.
