Nakon višegodišnjeg redovnog druženja, što u Srbiji, što u Nemačkoj, ova dva muzički vidno različita benda, ali okupljeni oko istih ideja, odlučili su da je vreme za zajedničko izdanje.
Defenderse uvek ispratim iz publike kada nastupaju negde u okolini, ali ne mogu reći da sam previše dobro upoznat sa njihovom diskografijom. Na ovom izdanjučuo sam onaj bend koji pamtim sa tih svirki, kombinaciju svega i svačega, najviše pank roka i repa, a svima koji su se ovih pesama dohvatili pre svega zbog Ateista, svakako je najupečatljivija „Das wäre nicht Fair“ („Ne bi bilo fer“),dok su se Defendersi pobrinuli da tekst na Nemačkom nije jedina razlika u odnosu na original, već su i aranžmanski sjajno začinili stvar.
Iako Ateiste i dalje u širim narodnim masama prati reputacija ’za*ebanstskog’ benda, svi koji ih iole prate znaju da su počevši od „Osvete“ oni napravili zaokret u karijeri i počeli da se bave pretežno ozbiljnijim temama i slanjem direktnijih poruka. Tim putem nastavili su i na ovom izdanju, skoncentrišući se pre svega na društvenu kritiku, pristupajući joj sa različitih strana i tako obuhvatajući sve izvore naših problema, dok se u ipak manjoj količini himničnih stihova, ističu oni iz „Grbavaca“ i „Hype“-a.
Po koja pesma sa ovog splita svakako će naći svoje mesto u setlistama ovih bendova u narednom periodu, ali rekao bih da je najveći adut ovog izdanja što će se i šira publika ovih bendova upoznati sa radom njihovih saboraca sa drugog kraja Evrope, što može samo pozitivno uticati na neformalno najavljenu zajedničku turneju ove godine, a i neke buduće nastupe.
Recenzija objavljena u Out Of The Darkness #8, 4/20
