Pre par meseci provalio sam Syndrome 81 i odmah se zaljubio u njih. Nešto pre toga bio je Rixe, još jedan francuski bend koji je OK ali mi je Syndrome priča draža, nekako mi je melodičnija i slušljivija njihova zika. Nedelju dana uoči koncerta bio sam bukvalno zaluđen njima, pošto sam ih slušao neprestano. Prosto mi dođe da krenem da učim francuski zbog njih, jer jednostavno pesme su im predobre. Upecaju te na keca.
Dođe dan koncerta i onda shvatim da bend na koji se loži nas par je u stvari mali bend. Ulazim desetak minuta pre početka u klub a unutra osim članova bendova samo ja! Uplašio sam se da ne bude scenario kao i na onom Trial / By The Grace Of God gigu kad je bilo jedva dvadesetak ljudi, što je definitivno gig sa rekordno malom posetom.
Prvi bend, koji je uleteo par dana pred gig, jeste britanski Criminal Mind o kojem nisam imao pojma. Izlazi četvorka sa navučenim belim čarapama do kolena i maramama oko glava. Očekuje čovek neki Suicidal Tendencies fazon. Ali ne, malo brzo, pa sporo, a melodično, višeglasno pevanje. Sve vrlo dobro navežbano, bubnjar odličan. Od nas dvadesetak unutra niko ništa nije znao o njima pa se sve svodilo samo na blede poglede uz po neki aplauz između pesama.
Negde oko pola 10 na scenu izlazi Kettenhund, čiji su neki članovi svirali i u Determination koji je i kod nas dolazio par puta. Muzika je, pre svega, čudna, neopisiva, mračna… vokal urla iz petnih žila toliko da mu se glas gubi… ne znam, drugi put ih gledam, i i dalje sam ravnodušan.
Tačno u 10 kreću prvi Francuzi – Coupe George, ali iskren da budem, njih sam pa skoro i preskočio jer sam sve vreme proveo u razgovoru sa pevačem Syndroma. Ono što sam skontao je da dele gitaru sa Syndromom ali da je zvuk mnogo više HC. U sred nastupa odsvirali su obradu Negative Approach „Ready To Fight“ na kojoj je recimo šezdesetak prisutnih odlepilo.
22.40 Syndrome 81 je na bini, svi se nabijaju u prve redove. Šteta što nije bilo više ljudi, jer je bend napravio odlično zezanje. Rekao bih da su odsvirali ceo opus, pa čak i „A Coup De Gégène“. Prava je šteta s jedne strane što bend ne peva na engleskom jer sam uhvatio sebe da znam svaku jebenu solažu i svaki visok ton na gitari a ne znam ni jednu jedinu reč. Negde među svim stvarima našla se i „A Feu At A Sang“ – pesma koju su prvi put svirali na turneji u Beču, iako čujem da ju je publika tražila i u Berlinu. Pevač ju je posvetio nama i naglasio da ga svi pitaju zašto u njoj pominje Sarajevo. Naime grad je uzeo čisto onako, mogao je to biti i bilo koji drugi grad koji je propatio tokom ratnih sukoba.
Nakon pola sata sjajne muzike i dobrog zezanja Syndrome 81 završavaju, ali svi traže još, te oni premijerno izvode pesmu koju su snimili za split izdanje sa Urban Savage.
Nakon svirke, otišao sam do štanda, neki njihov Francuz isterao je lud distro te je sva sreća što nisam poneo keš (što ću u buduće da praktikujem jer redovno „najebem“). Pun utisaka odjezdio sam kući na spavanje.
Text: Nemanja
Fotka: Marcel
