Napokon da mi se sve poklopi da mogu ko čovek da odem na koncert. KC Živa mi je na par stanica busom, nisam hteo da se upuštam u avanturu kolima, znao sam da ću popiti koje pivo a taj dan su debeli sivi oblaci nagoveštavali da će nas politi krvavom kišom (jebo me Raining Blood). Na kraju se nebo otvorilo bukvalno kad sam došao do skloništa (svo vreme mi se u glavi vrzmala „rešilo nebo da potopi svet“). Zaboravih da napišem da je Živa bukvalno atomsko sklonište lepo sređeno, dušu dalo za certove, a i ja sam čovek koji radi u podrumu tako da mi ovo dođe ko neko prirodno stanište. Disznotor banda je radila završne pripreme pred nastup, divanili i pili, pripremali spisak pesama jer ih ima poprilično. Bend je dosta aktivan bio prethodne i ove godine, na Krah certu u Novom Sadu pokupio sam od Mande kasetu i majicu, ranije sam još izvrteo sve stvari na Bandcamp stranici i iskreno da kažem nekim čudom sad ih tek prvi put gledam uživo. Prva stvar je Intro gde Manda ubacuje neki efekat gde zvuči kao trokirajuća vrana, muzika i njegovo kraaa kraaa. Ređaju se: Ptica, Rob, Siva zona (kako je najavio vapče „this song is dedicated to grey zone bastards”), Policija (obrada Sepulturine obrade Titas – Policia), Vojni rok, Disznotor (najduža pesma – meni najbolje legla od svih sa onim popaljivim moš deonicama) i nova stvar (ne znam ime) koja je usvirana u poslednji čas pred svirku. Svinjokolj je otprašio svoj set, rek‘o bih oko 35 minuta paklene – pomalo psihotične klaustrofobične buke (k‘o što sam već napisao u idealnom prostoru), bend je usviran i samouveren (dobro sad, zli jezici bi rekli da vrte stalno iste stvari ali ja bih rekao bolje pola sata pošteno otprašeno nego 45 minuta brljanja). Điđijeva gitara dosta iskače u celoj priči – u najpozitivnijem smislu, dugo na domaćoj sceni nisam čuo tako dobar – melodičan i topao zvuk đitre koji daje poseban i prepoznatljiv šmek bendu (znam da ovo sad sve zvuči kontradiktorno ali tako je).
Sledi kratka pauza te iskoristih priliku da prošvrljam po klubu, popričam sa ljudima koje nisam video neko vreme: Dule (Phonerings, ex Crustavci), Toša (Prljavi dripci), čovek (zaboravih ime, al svirao je u 100 maraka).
Grcima je kratko trebalo da zaposednu mini binu, postava od 4 čoveka ako se dobro sećam: gitara/vokal, još jedna đitra, bas i bubanj. Na poslu sam ih preslušavao taj dan, izvrteo sam drugi album više puta, prvi možda jednom jer je drugi bolji. Znači melodični hc punk, uživo zvuče perfektno, od prvog takta bez greške i savršeno precizna svirka. Toša Dripac je u jednom trenutku rekao da zvuče kao Pasi, odnosno njihova, samo što ove sve razumem a Strafi ništa jer je sve na grčkom, i tekstovi koje sam nahvatao na netu su na njihovom maternjem. Kako je organizator napisao “Strafi sviraju melodični antifašistički pank rok iz dubine srca, pesme su im na grčkom jeziku, a tematika se tiče unutrašnjih borbi i mračnosti svakodnevnice oko nas…”, tako da ću ja poverati u ovo citirano. Da se vratim na muziku: fenomenalan zvuk, čist kao suza, za nijansu su bili glasniji od Disznotora. Meni grčki zvuči prelepo dok se peva zbog same melodike jezika, na žalost nije bila neka odlep atmosfera jer je bend dosta statičan i ne nudi taj vid energije da ljudi odlepe. Sve je po šablonu: red melodične super brzine, malo đuska delova i šačica ska upada. Posle dužeg slušanja u tripu si kao da slušaš jednu istu pesmu, mada meni to nešto i ne smeta jer je ova muzika melem za uši. Ne mogu da se setim koliko je trajao nastup, ajd‘ da kažem između 45 minuta i sat vremena, ljudi su se pozdravili, bisa nije bilo i to je to – dovoljno. Momci su poneli i merch, dvoumio sam se između poslednjeg vinila i majice ali ipak sam uzeo njihovu majicu koja je totalna gotiva (sad se možda malo kajem jer je i ploča fantazija).
Posle svirke razgovarao sam sa Mandom, skontali smo da je isto veče bila svirka u Jugošpedu gde je nastupao Pempti Kasta iz Soluna za koji se ispostavilo da su prijateljski bend Strafijev. Šteta što ova dva benda nisu zajedno nastupila (Pempti svira street punk) i mislim da bi to bila prava fešta, mada i ovako je sve prošlo kako treba za jedan kišoviti i gromoviti utorak.
Goran Ungurović
