Bind True Colors, 7” (Plead Your Case Records)
EP otvara hit stvar „Apsolution“ i reči „Nothing lasts forever, we shall burn for what we’ve done.“ Bind je vrhunsko osveženje na sceni. Samo četiri nove stvari upakovane u odličan hardcore, koji je pokupio najbolje od Strain, Unbroken ali i Cleavo ekipe i zvuči nadrkano, besno ali i melodično na trenutke. Jako dobro. Njihov live sa FYA festa pogledao sam na netu bar 5-6 puta. Jedno od najboljih izdanja i bendova u zadnje vreme. Bind je sa Floride, naravno.
(Šolja)
Candy Demo 2017.
Stvarno se ne sećam da sam nekad čuo loš bend iz Kanade, OK sigurno je da ih ima, ali šta god mi padne na pamet, sve sami velemajstori punka i hardcorea. Candy je novi bend iz Vankuvera koji je početkom ove godine snimio prve demo snimke. U pitanju je sedam pesama i u svakoj ima raznih fora i fazona, poput laganog uvoda i neočekivanog zapleta u „They Are Watching“, sjajnog ubrzanja, odnosno grind dela u „Lost In My Head“, opasnog rifa u „On The Fray“… Odličan sirovi HC/punk, sa „raspadajućim“ vokalom, „diščardžovskim“ bubnjem, opasnim gitarama… Opasan album bi mogao da se porodi uskoro!
(Zgro)
Career Suicide Machine Response, LP + 7“ (Static Shock Records/Deranged )
Nakon brdo izdanja u prvih pet godina rada i sjajnog “Attempted Suicide” CS je u sledećoj deceniji objavio samo jedan singl, a da je pri tome svirao u svakom ćošku sveta. Prethodni LP definitivno je među najboljim izdanjima novog milenijuma koje i dan danas kad pustim izaziva isti osećaj. Prava majstorija. Gotovo da sam se i oprostio od ovog benda dok pre dve godine nisu imali onu ludu akciju nazvanu „svetska turneja“. Deset dana, od Toronta do Honk Konga. Negde u to vreme najavljuju novi LP, koji je izašao u decembru. Pustim ga jednom i kao OK, nije loše. Dam mu još par šansi jer CS imaju kredit kod mene. Ima hitova, ima brzh kao i sporijih stvari. Ne manjkaju ni refreni koji se uvuku u uvo, a ni sjajne solaže. Retko koja stvar da pređe magičnu crtu od 2 minuta, ali daleko da ceo LP odiše monotonijom. Deset novih stvari + ponovo snimljena “Borrowed Time” koja je već objavljena na splitu sa Jed Whitey pre 12 godina. Album je snimljen kao dvojac. Sve je odsvirao Jonah, inače bubnjar Fucked Up-a. Dok je postava koja je sada, tj njih dvojica na gitarama, bass (nekada bio u Chokehold i Brutal Knights) i novajlija na bubnju plus Martin kao vokal, snimila novi singl. Isto nazvan “Machine Response”. Na singlici se nalaze četiri stvari, tri njihove i obrada Meccaliss i stvari “Kill The Warden”. Pojma nemam šta je to, ali je obrada super. I nakon deset godina, CS su dokazali da su i dalje u stanju da izbace sjajno izdanje.
(Nemanja)
Climate MMXVI, 7” (Dog Years Records)
Climate je vegan straight edge ekipa iz Portlanda i čine ga članovi Young Turks, Focused Minds, Better Times. Da youth crew više nije toliko popularan pokazala su izdanja 2016. i ovo što je izašlo do sada u ovoj godini. Climate se ipak bazira na youth crew hardcorepunk zvuku, tako da ako su vam afiniteti više pankerski overite bend. Najbolja stvar „Carry The Name“.
(Šolja)
Concrete Worms No Mask No Disguise, CDEP
Nakon dvadeset i kusur godina objaviš snimak koji pojede sve što si do sada uradio… Hm, retko kome je to uspelo. Upravo se to desilo Crvima koji su izbacili 14 minuta, brže, ubedljivije, prljavije i bučnije svirke. Sve kreće sa „Walls“… Sjajna uvertira sabijena u manje od minut brzine. Druga, duplo duža „Born In The Gutter“ koja je istog tempa sa dobrim preplitanjem muško ženskog vokala . Sledeće dve „Like The Cadle“ i „Nothing To Lose“ su u fazonu po kojem ih znamo od ranije. „Hypocrite“ nas vraća na brzinu sa sredinom pesme gde su naglašeni bas gitara i solaža. Deo ovog teksta je u naslovu samog izdanja. Za kraj „Cursed“. Laganija, melanhoničnija stvar sa dosta mračnim tekstom. Super je što je Draganin vokal ovde dominantan i što je bend u svakom pogledu otišao 100 koraka napred. To je to, definitivno najbolje izdanje kod nas ove godine!
(Nemanja)
Crown Court Capital Offence, CD (Katorga)
E ovako stvari stoje… Pre recimo tri, možda četiri godine sreo sam se sa londonskim sXe bendom Violent Reaction, ozbiljno su mi čučnuli, i onda slučajno nabasam na projekat dvojice članova (bubnjara i gitariste) tog sjajnog hardcore benda. Dakle, reč je o Crown Court i njihovom singlu „English Desease“, koji mi je legao na prvu loptu. Ubrzo sam nahvatao i naredni singl a prošle godine Crown Court izbaciše i debi album. U međuvremenu bend je opasno narastao i za samo dve, tri godine postojanja uspeo da odsvira brojne i velike koncerte, između ostalih i sa Cockney Rejects. Moram da priznam da me od pojavljivanja Argy Bargy nijedan novi engleski punk oi bend nije nešto preterano dodirnuo, izuzev recimo Gimp Fist, ali OK oni se muvaju na sceni već desetak godina. Da ne dužim puno, Crown Court su četvorica bandita iz Londona koji peglaju odličan uličarski Oi/punk, prilično prljav i žestok (baš kakav je i Violent Reaction u HC vodama), energičan, melodičan, himničan… da ih poredim s nekim nema potrebe, ali ih najiskrenije od srca preporučujem svakom ko se ikad očešao o ovaj muzički pravac. Njihov debi album definitivno je najzrelije izdanje benda do sad.
(Zgro)
Damaged Head Gone, 7” (Adult Crash)
Početkom proleća “Adult Crash” objavljuje novi EP švedskog benda Damaged Head. Četvorka skupljena sa svih strana Švedske (Upsala, Geteborg, Stokholm) svira klasičan hardcore/punk. Gitara taman prljava koliko treba, vokal takođe, da je za nijansu grublji verovatno bi štrčao i smetao. Ovo im je četvrto izdanje, treći singl, odnosno drugi nakon albuma iz 2014. Kao i do sada tekstovi su pisani na engleskom i švedskom. Ja sam se dokopao belog vinila, limitiranog tiraža, a veća količina štampana je na redovnom crnom.
(Zgro)
Denial/Blinded split 7” (Life Liar Regret Records)
Ovo izdanje naručio sam posle prvog slušanja. Lični favorit. Maaasna braća Denial otvaraju split stihovima “Force open the eyes of the blind” i brutalnom pesmom „Grave Of Compassion“. Na žalost na splitu su samo dve njihove pesme Turmoil, Indecision fele. Ako volite takvo zakucavanje, ovi momci iz Perta su vredni čekiranja. Druga polovina splita je rezervisana za dve pesme benda Blinded iz Melburna koje spaja ljubav prema ranom metalcore zvuku tipa Poison The Well, Martyr AD. Lični favorit „In Your Hell“. Poslušajte split bez razmišljanja. Najbolje izdanje iz Australije za prošlu godinu.
(Šolja)
Ecostrike Time Is Now, EP (Carry The Weight Records)
Trenutno najbolja isporuka svežeg hc underground zvuka vezuje se za tri centra: UKHC (uglavnom Carry The Weight Records), Australija (Life.Liar.Regret Records) & južnu Floridu u USA koja ima par odličnih novih bendova i FYA festival koji ih sve okuplja u nazad par godina. Hvaljen internet pa možete sve te bendove i ceo festival pogledati iz više uglova i kamera. Posle toga se osećate kao da ste i sami bili tamo. Jedan od tih bendova je svakako i Ecostrike, koji je ovo izdanje ozbiljno zašiljio u odnosu na demo iz 2016. Mnogo bolji zvuk svakog instrumenta, snimak i sam aranžman pesama. Sve je ovo u miljeu 90s zvuka i preporučujem svim ljubiteljima te ere i Earth Crisis, Strife, Morning Again bendova. Pet ljutih stvari vegan straight edge tematike, pa vi izvolite. Bend bukvalno zvuči kao da je iskočio iz devedesetih, što je u mom slučaju sjajno. Ne znam za vaše afinitete, favorite, ali bih ja ovome dao šansu i da nisam xvx.
(Šolja)
xElegyx Demo (Rage/ Arduous Path/ Seventh Day Records) 2016.
Pomislio bi čovek da se radi o mađarskom bendu iz Kanjiže ali je, naravno, i ovde kriva Florida. Ovaj Demo rašiva. Ne znam zašto bendovi ovakva izdanja nazivaju Demo, kada su zakon snimljena. The Vegan Straight Edge banda je u pitanju, prejeben vokal, prebesno i metalski. Ubedljivo najbolji demo za prošlu godinu. Muzički možda najviše podseća na rani Caliban i H8000. Obavezna overa. Čist pakao.
(Šolja)
Exit Unit 7“ (Deep Six Records / Draw Blank Records)
Za početak da razumemo – ovo je Infest. Ne kapiram što su uopste izbacili singl pod drugim imenom kad ova postava od pre par godina nastupa pod imenom Infest. Možda su mislili da nije u redu šlepati se na staru slavu, što je OK, ali opet ovde je sve isto kao i pre dve i po decenije. Joe Denunzio je i dalje lud kao prangija, Matt i dalje piše istu muziku. Sve je apsolutno isto. Da li je dobro? Jeste! Apsolutno jedno od boljih izdanja ove godine, i super je videti likove koji i posle toliko godina umeju da naprave ploču a da to ne ispadne totalna smehoteka. Snimano 2012, završeno pre dve godine. Objavljeno pre par meseci. Osam stvari, od kojih su sedam klasično Infest nasilje, dok je zadnja na celoj drugoj strani u vidu psihodeličnog instrumentala. Nešto slično uradili su na “No Mans Slave” LP-u sa pesmom “My World My Way”.
(Nemanja)
Firm Standing Law Unashamed, 7” (Carry The Weight Records)
The straight edge hardcore. Posle Demo izdanja 2016. godine snimili su četiri nove stvari koje su izašle nedavno. Ako volite Judge i takav pristup hardcore-u ovo je pravi bend za vas. Ne može se, i ne želi, sakriti povezanost i reference na zvuk benda Chorus of Dissaproval, obzirom da je legendarna izdavačka hardcore kuća New Age records 1994. godine izbacila njihovu kompilaciju nazvanu upravo “Firm Standing Law”. Tako da vam je sve jasno. Bend je sastavljen od veterana UKHC scene iz bendova Cold World, Repentance, Coldsnap, Never Again.
(Šolja)
Freewill s/t, EP (Mankind Records)
Sećate li se ovog benda s kraja 80ih ili ste možda pre ukačili Stone Telling. Uglavnom Freewill je iz Orange County-a, u ono vreme delio stejdž sa Insted, No For An Answer, Uniform Choice, Reason To Believe… Basista je bio Mark Hartsfield (Strife, Outspoken). Snimili su debi album koji je trebalo da bude objavljen za Wishingwell Records, ali je kompanija propala a bend se raspao te od izdanja nije bilo ništa. Par godina kasnije, nemački Lost & Found otkupio je master traku bez znanja članova benda i objavio ga na CD-u izabravši naziv pesme “Almost Again” kao naslov albuma. Negde u isto vreme Network Sound objavljuje remasterizovan i ponovo otpevan material (minus dve pesme) pod nazivom Stone Telling. Nakon dve decenije, taj na kvarno objavljeni debi album benda Freewill konačno se pojavio regularno na vinilu, pod nazivom “Sun Return”. Obzirom da sam se polovinom 90ih dokopao Stone Telling diska na koji smo se pošteno navukli, jer je reč o predivnom melodičnom emo-hardcore albumu, obradovao sam se kada sam pročitao vest da se sprema i izdanje sa demo snimcima snimljenim te daleke 1988. godine kao uvod u snimanje albuma, koje nikad pre nisam slušao. Sada ih konačno imamo i na vinilu, na kojem se nalazi intro i šest pesama od kojih sam dve znao od ranije, jer se nalaze na albumu. Ostatak je u istom stilu te ga toplo preporučujem ljubiteljima tog zvuka i kolekcionarima.
(Zgro)
Gazm Menace To Tha Earth, EP (Byllepestdistro)
Evo konačno i jednog pank izdanja. Zapravo je u pitanju old skool hardcorepunk ali se primećuje da ga sviraju panksi. Brzi rifovi, diy produkcija, prljavo, sirovo, životinjski vokal, van svakog žanra i odrednice. Originalno, odlično, sveže. Overite ove Kanađane pod obavezno. Predobro. Devet minuta super zabave za sve ljubitelje Poison Idea, Infest-a i fenomenalan crtani kaver.
(Šolja)
Integrity Sesons In The Size Of Days, LP (Organized Crime)
Ovo je prvo izdanje benda s kojim sam se sreo pre 19 godina i definitivno album klivlendskih legendi koji sam najviše slušao. Kaseta se toliko vrtela da i dan danas znam početak svake pesme, svaki prelaz na bubnju, svaki refren (naravno improvizovan jer nikad nisam imao tekstove). I super da je nakon toliko godina, izdanje dobilo tretman kakav zaslužuje. Za razliku od originala ovde je sve upriličeno na dvanaestoinčnom vinilu, ubačeni su tekstovima i još neki detalji. Kao i svako reizdanje do sada, odlično je odrađeno. Upoređujući ovaj album i predhnodni „Humanity Is The Devil“ da se primetiti ogromna razlika. Sama muzika nije toliko metal, nema preteranog soliranja, pesme nisu toliko dugačke. Sa druge strane, sve je to dosta ekstremnije od onoga što danas slušam. Ali opet i danas, nakon skoro dve decenije, ovo mi je možda i omiljeni njihov album. Od početne „Rise“, preko „Sarin“, pa dosta sporije „Millenian Reign“ sa onim delom iz svinjca, preko sjajne „Season Decided Fate“ do poslednje „Orbital Teleplastic Emanation“ i odjavom u vidu „Heaven Inside Your Hell“, za koju je i tekst priložen. Sve je ovde savršeno. „Seasons…“ je poslednja ploča na kojoj su braća Melnik svirala, i poslednje za Frank Noviseca koji nakon toga odlazi u Hatebreed, gde je i danas.
(Nemanja)
Jukai / Recycled Earth split 7″ (Reconsider Records)
Odličan split ova dva veoma slična benda, Jukai sa Long Island i RE sa New York scene. Ako tražite metalcore deonice, tu su. Ako tražite masni beatdown, tu je. Meni se lično više sviđa Jukai, koji ovde šije dve stvari… a tekst? “A virtuous man in his grave means more to the world than the scum who walk this earth today“. Pravo DIY izdanje, počevši od kavera, do muzike. Barabaši iz benda The Recycled Earth su više masni, hevi i haotični mosh hardcore dok je Jukai više tehnički hardcore bend sa malo metalcore deonica ali mu ne nedostaje besa i agresivnosti. Jako zanimljiv split.
(Šolja)
Knocked Loose Laugh Tracks (Pure Noise Records)
Omiljeni novi bend za sve fizičke napore. Beatdown hardcore banda iz Kentakija koja meša svoju težinu sa 90s metalcore stilom. Momci su već postali velik bend i vidim da idu par meseci na Vans Warped Tour, tako da će za njih sledeće sezone svi znati. Par spotova, par hitova tipa “Deadringer”, sve je to ok i sjajno. Ali kada u jednom trenutku pevač krene da brunda i laje posle teksta „I wrote a song about getting better, It’s a feeling I can’t remember“ Bork bork! Bukvalno nema šanse da vas ostavi ravnodušne i bez osmeha na licu. Sjajan album. Odrednica? Recimo malo više metalizirani Expire.
(Šolja)
Litovsk s/t LP (Symphony Of Destruction)
Za ovaj francuski bend čuo sam pre godinu dana zahvaljujući split singlu sa mnogo poznatijim Syndrome 81. U startu mi je njihovo ime bilo zanimljivo, čak pre čudno, a kada sam nedavno provalio da su iz Bresta skapirao sam da su momci napravili dobru foru i nazvali bend po istoimenom gradu u Belorusiji koji se nekada zvao Brest-Litovsk. Krajem prošle godine objavili su debi album koji donosi 11 pesama, od kojih je većina na engleskom a par komada na, pogodili ste, holandskom!? Bome, ovde ima ozbiljnog štofa. Za razliku od aktuelnih besnih himničnih street punk bendova iz Francuske, Litovsk cepa poprilično mračan post punk sa naglašenom bas gitarom, sjajnim gitarskim melodijama i dobrim vokalima. Čak neke deonice vuku na onu poslednju, depresivnu fazu Provokacije. Meni ovo izuzetno prija, te ga najiskrenije preporučujem i vama da ga overite bar preko bandcampa.
(Zgro)
Lose Lose Demo 2016.
Članovi benda Tragedy u svakom trenutku imaju brdo projekata. Pre par godina imali smo Criminal Damage, već nekoliko godina unazad tu su Warcry, Severed Head Of State je valjda opet aktuelan a evo sada novog benda. U Lose Lose gitaru svira i peva Billy, basista Tragedyija. Nekada je to isto obavljao i u Deathtreat. Bend je prošle godine snimio prvi demo snimak i to objavio kao kasetu. Kako su preporuke stigle od ljudi u čiji ukus ne sumnjam tako sam im dao šansu i nisam se prevario. To je to. Klasična Deathside priča hardcorea koja je u nekom trenutku čak i previše predvidiva. Na momente podeća na sugrađanje koji su me prošle godine oduševili svojim albumom, Pressing On. Pre svega zbog vokala. Devet pesama u 14 minuta. Favoriti „Kick Back“ i „Refugee“. Tekstovi klasičan mrak. Dobro izdanje, a ja željno išekujem još novosti iz Lose Lose tabora!
(Nemanja)
Nervosas Utility 7” (Superdreamer)
Ovaj bend sam ukačio pre dve godine kada su bili na evropskoj turneji sa Red Dons. Prva dva albuma su im rasporedata, težak su raritet i koštaju pravo bogatsvo. Uglavnom trojka iz Ohaja cepa odličan dark punk s naglašenim basom, i prijatnim dubokim Jeffovim vokalom na koji se sjajno uklapaju bekovi ili pak dupleksi gitaristkinje Mickey Mocnik. Na ovom singlu nalaze se tri pesme, jedna je njihova nova a dve su obrade malo poznatih Goners i Frozen Teens. Sve u svemu, kvalitetan i zanimljiv bend koji zna posao!
(Zgro)
Radost-stradanje s/t (Life As A Dream)
Bendovi u Srbiji nastaju u sve ređem broju ali zato ubrzan ritam prestanka njihovog rada rapidno raste iz godine u godinu. Doduše, srećom postoji grupa entuzijasta koji ne odustaju tako lako od pružene mogućnosti da se muzički izraze te prvenstveno i ponajviše svojom tvrdoglavošću, guraju napred u nadi da će imati više sreće naredni put. Tako je i nastao ovaj bend – Radost-stradanje, čudnog imena i još čudnije muzike, i to na leto 2016 a tri četvrtine postavke čine članovi nekadašnjeg Wrong Way Kids-a. Bio im je potreban veoma kratak period da svoje zamisli pretoče u self-titled izdanje sa 9 pesama. Muzički, najbliže bi ih definisao kao post-screamo sa dosta elemenata emo violence-a sa deonicama brzog prljavog, garažnog hardcore-akoji se gajio i u WWK-u, učvršćenim haotičnim vokalom, koji se prilagođava muzičkoj podlozi i stapa podjednako i sa njenim mirnim, melodičnim deonicama kao i sa njenim haosom, gde doduše mi nisu najviše prijali izleti cike bez tekstualne podloge u nekim pesmama ali to je već stvar ličnog ukusa. Tekstovi su sasvim na mestu i iako bi se stereotipno za ovakav zvuk, moglo očekivati da će isti biti izuzetno lične prirode, usmereni na neke emocionalne poteškoće, situacija se menja kako album odmiče i drago mi je videti da ljudi žele da ostave neku poruku i za druge, bilo kakvu vrstu intrigantnosti koja neupućenog može podstaći na razmišljanje.
Za kraj, moj zaključak da je ovo sjajan način da se za kratak period bend, koji žudi za svirkom, novim izdanjama i turnejama, predstavi. Verujem da će u budućnosti to biti još kompleksnije, još zanimljivije i još nejasnije. Takođe se nadam se da će nekako, ovaj nekonvencionalni pristup žanru uspeti da dopre i do onih koji nisu u tom điru. Ako vas ne kupe izdanjem na prvu loptu, gledajte da ih zakačite uživo prvom prilikom pa da razmislite još jednom o tome.
(Zaviša)
Rebirth Crucible, LP (Life Liar Regret Records)
“Sober Living For The Revolution”. Evo konačno i neki full album da pomenem. Još jedan bend iz Melburna i još jedan bend koji odiše zvukom hardcore-a devedesetih. Ovi momci se na svojih 13 stvari, koliko ih ima na albumu, bave aktuelnim političkim pitanjima u svojoj sredini, porastu mizagonije, rasizma i socijalne nepravde. U pitanju je dakle kvalitetan 90s metalcore bend, sa odličnim tekstovima ali mi vokal nikako ne leži i ne mogu da vrtim ovo iz tog razloga. Takođe muzika mi je repetativna, sve sam ovo previše puta čuo. Moram da priznam, da nema dobrih tekstova teško da bih se duže zadržavao na ovom albumu. Po mnogima jedno od boljih hc izdanja prošle godine. Meni ne. Procenite sami.
(Šolja)
xRepentancex Cleansing EP (Carry The Weight Records)
EP „Cleansing“ je odjava ove XVX UKHC ekipe sa dve nove pesme: “Fortress” i “Cleansing”. Odlično kao i sve do sada. Kombinacija death metala, hardcore-a i metalcore-a sa super agresivnih vokalom i tekstovima koji se prožimaju od političkih tema do militantne vegan straight edge tematike. Ako niste upoznati sa bendom poslušajte njihov album „Sickness Of Eden“ koji je bio jedan od albuma 2015. godine. Za fanove bendova Converge, Botch, Earth Crisis, XVX.
(Šolja)
Renounced Theories Of Despair, LP (Carry The Weight Records)
Kakva metalcore melodična poslastica. Retko dobar, originalan metalcore bend sa korenima u 90s hardcore bendovima poput Unbroken, Chokehold i Disembodied ali takođe i sa primesom ranog 2000s metalcore-a, poput Misery Signals. Definitivno najveći hit „A Fire No Longer Burns“, ali ne zaostaju ni „As Delicate As Moth Wings“, „Heart Beats Cold“. Odlične melodične, zavijajuće gitare, koje su dosta isprepletane breakdown delovima, super kombinovanje pevanja/vrištanja, recitovanja i deranja. Tekstovi su prilično emocionalni, kao i atmosfera celog albuma. Melodične metalcore deonice, iskombinovane sa emocionalnim recitovanim delovima i onda na odličan način prekinuti breakdown delom. To je uglavnom njihov nazovi prepoznatljivi pečat na ovom, drugom po redu, studijskom albumu. Nisu toliko talasali sa zvukom, tako da posle „Theories Of Despair“ overite i njihov prvi album „The Melancholy We Ache“. Možda zvuči kao kliše ali ja sam ovo odavno nabavio i sigurno se najviše vrti od svih bendova u 2k17. Obavezna overa.
(Šolja)
Ripcord 1988 in 2016, 7“EP (self-released)
U sklopu obeležavanja 50tog rođendana gitariste i osnivača benda Bazza Ripcord reše da odsviraju dva giga, u Bristolu i Leedsu, pred kraj prošle godine. U međuvremenu kako su već bunarili snimke za reizdanje na Boss Tuneage tako su negde iskopali i ove tri pesme. 27. avgusta 2016. bend je ušao u studio i za šest sati snimio, ponovo tri stvari. Celih tri minuta muzike objavljeni su na vinilu koji je u tiražu od 300 komada prodavan na reunion gigovima da bi sada na discogsu dostizao cifru i od preko 100 eurića. Kako to zvuči? Jednom rečju, sjajno! Prava majstorija, ono po čemu je Ripcord i pre 30 godina bio poznat. Brz, jednostavan, moćan hardcore/punk.
(Nemanja)
Rising Demo 2016.
Kada danas pominjemo evropsku hardcore scenu, pomislimo prvo na UKHC ali i na grad Oddesa u Ukrajini, koji je već godinama Meka hardcore zvuka starog kontinenta. Njihova opčinjenost New Age Records, Revelation 1-10 zvukom zapala mi je odavno za oko. Rising je novi bend iz ovog ukrajinskog grada i ovo je njihov demo koji dosta podseća na 90s hardcore – sirovo, besno, teško. Kombinacija metaliziranog i beatdown hardcore zvuka. Dvanaest minuta buke, overite za sada samo preko njihove bandcamp stranice.
(Šolja)
Sect S/T (self released)
Ovde se spojila ekipa iz Toronta, Portlanda i bendova poput Earth Crisis, Cursed, Fallout Boy i Catharsis i napravila 10 xvx stvari koje ipak odskaču od onoga što obično očekujete kada je reč o toj tematici. Mnogo više grind uticaja i mosh delova prisutno je ovde nego klasičnog 90s metalcore-a najviše zahvaljujući bubnjaru Andrew John Hurley-u (Fallout Boy, Vegan Reich, Focused Mind). Takođe Chris Colohan (Cursed) daje autentičan pečat ovom izdanju svojim glasom. Jedno od boljih izdanja 2016. godine.
(Šolja)
Soulless The Gods Will Be Overthrown, EP (Life Liar Regret Records)
Još jedan bend iz Melburna i pet heavy hardcore stvari prošaranih anti religijskom tematikom, što se da videti sa naslovnice i iz naslova ovog EP-a na kojoj je anđeo zamazanih očiju. Ako volite težinu poput Harms Way, ovo je prava stvar za vas. Meni omiljena pesma je “Eternal Sleep”. Pankeri ne prilazite, ovo je samo za ljude sa masnom jetrom.
(Šolja)
Turnstile Move Thru Me, 7” EP (Pop Wig)
Jedno od najvećih aktuelnih DIY hardcore imena – Turnstile iz Baltimora odavno je prevazišao okvire undergrounda. Jednostavno, narasli su toliko da više nije bilo povratka te ih je jesenas ščepao “Roadrunner”. Pre potpisivanja ugovora snimili su četiri pesme koje traju nekih osam minuta i objavili ih za sopstvenu “Pop Wig” etiketu. Ovo im je ako se ne varam peto izdanje (dva albuma i tri singla) do sada. Tri nove pesme bukvalno izuvaju, dok je poslednja obrada “Fuck Me Blind” DC post HC benda Give. Turnstile konstanto raste i svirački i ideološki. Ček, ček, ima neko da nije slušao Turnstile do sada? Sedi, jedan!
(Zgro)
Tyrant EP (Adult Crash)
Nov bend s adresom stanovanja u Kopenhagenu u kojem su Jesper i Solomon iz Night Fever, s tim što Tyrant svirački nema mnogo veze sa HC-om. Čak se teško razaznaje i Solomonov vokal koji je mnogo grublji. Gitaru svira Will koji je pre dve godine napustio Red Dons kada se preselio u Evropu. Uglavnom Tyrant ne liči ni na Night Fever ni na Red Dons već je najbliži nekom američkom Oi punk zvuku iz 90ih i benovima poput Stars & Stripes, Headwound, Reducers… Na ovom njihovom debi singlu (veoma oskudnog omota), nalaze se tri ozbiljne himne koje su mi baš fino čučnule, prvih 300 primeraka rasprodato je za nedelju dana, tako da uskoro treba očekivati novi tiraž.
(Zgro)
Uniform Choice Screaming For Change, LP (Southern Lord)
Mislim da svi znate šta su i ko su UC. Legendarni kalifornijski bend koji je 1986. izbacio remek delo „Screaming For A Change“. Predvođeni sjajnim Pat Dabarom, koga su mnogi u Kaliforniji smatrali ikonom kakva je u DC-u bio Mackaye, ovaj bend je objavio meni omiljenu sXe ploču. Pravo blago. 14 pesama, tačnije hitova, u nešto preko 26 minuta vrhunske svirke sa jakim uticajem Minor Threat. Ono što je objavljeno je zvanično reizdanje povodom 30 godina albuma. Southern Lord kao i ono što sam već video opet je odradio vrhunski posao. Ploča, tekstovi, plus nikada do sada viđene slike, i sve to sa gatefold omotom u kome i Casey Jones (No For AN Answer, Ignite) opisao koliko je njima ovo izdanje značilo i kako mu je i danas nakon tri decenije to jedna od omiljenih ploča. Sa dodatkom originalne fotke sa omota na jednom A5 papiru i prednjom stranom gatefolda koju je crtao Gavin Oglesby te remasterom sa originalnih traka ovo je fenomenalno. Jeste da je lupanje po ušima sa cenom, ali jbg. Obavezno imati, u kakvom god obliku.
(Nemanja)
Vanishing Life Surveillance, LP (Dine Alone Music)
Vanishing Life je relativno nov bend koji je zbog sastava u kojem svira dobio etiketu “supergroup” i poprilično uradio dosta za kratak period. Singl, turneja, album, Together Fest… Alfa i omega je gosn Walter iz svih mogućih dobrih bendova: YOT, Gorilla, Project X, Quicksand… Ovde je on gitarista i glavni vokal. Druga gitara je u rukama još jednog virtuoza, Zach-a iz Rise Against, dok je ritam sekcija iz And You Will Know Us By The Trail Of Dead. Na prvu loptu Vanishing Life mi je zvučao drugačije, bliži Quicksandu nego bilo čemu drugom što ima veze sa Walterom. Najbliža odrednica bila bi alternative rock, na momente ima i nekog Soundgarden šmeka, ali nije iznenađujuće ni kada dele binu sa Trash Talk ili Youth Of Today. U svakom slučaju, neće vam leći na prvu loptu, ali je ovo definitivno izdanje vredno pažnje.
(Zgro)
Wall Breaker Demo 2017.
Ajoooj majko mila, kakvo polivanje! Ovo je novi bend iz New Jerseya, a po samom nazivu možete zaključiti kakav fazon fura neko ko ruši zidove. Pet pesama, malo ispod osam minuta, kvalitetnog straight edge HC-a, kao kad bi recimo SSD snimio svoj material sada a ne onda. Bubanj fino zakucava, vokal taman dovoljno besan da ne odskače previše. Materijal je objavljen na kaseti u tiražu od dvesto primeraka… Ja ga pustim na repeat pa se vrti sat vremena i željno iščekujem dugosvirajući album.
(Zgro)
Withdrawal Never, LP (Escapist Records)
Iz samog grotla glavnog grada pakla, Klivlenda, Escapist Records, početkom decembra 2016, izbacuje novo izdanje sad već iskusne ekipe koja nam dolazi iz ledene gehene, iz mesta Winnipeg, Kanada. Pre nego što sam išta čuo o i od benda, skenirao sam artwork albuma, koji je surovo dobar a zamagljenost i prikrivenost detalja na istom, dobrim delom opisuje i muziku koja je spakovana iza ovog kavera. Besni, distorzirani rifovi koji su, od starta albuma, isukali sečivo kojim režu i do sredine albuma, bez premca prže sve pred sobom. U nekom trenutku, smanjuje se gas i spušta tempo radi stvaranja prostora za više blekiš momenata koji grade odličnu uvertiru za kraj albuma koji, kao i početak, furizno srlja napred, u ambis. Ortak je super primetio da zvuk benda podseća na to kao kad bi u Integrity-u pevao „Human Furnace“, pevač Ringworm-a. Košmari, astralne projekcije, sveti teror, prokletsvo čovečanstva su samo jedna u nizu tema koje se provlače kroz čitavo izdanje i svojom simbiozom isporučuju sasvim dovoljnu dozu težine i pakla da se izgura svaki naredni dan u društvu 21. veka.
(Zaviša)
Woodwork Ordinary Violence, LP (Stonehenge & Hydrogen Man Records)
Kakvo osveženje. U moru 90s hardcore bendova koji su se pojavili ove i prethodne godine, momci iz francuskog grada Tuluz isporučuju svež, dobro osmišljen i isproduciran album. Jeste da je to sve na stubovima bendova Unbroken, Disembodied ali je ovo savršeno preneseno u 2016. godinu sa svežim zvukom i novim idejama. Malo me podseća i na Modern Life Is War. Naravno da je u pitanju politički hardcore bend. Od početka do kraja album odzvanja govorom Angela Davisa, koja je bila američka aktivistkinja 60ih, predsednik Komunističke partije Amerike i blisko povezana sa Crnim panterima, kao i aktivni učesnik sve ove godine u pokretu za ljudska prava. 26 minuta vrednih vaše pažnje.
(Šolja)
