Sigurno nisam najkompetentnija osoba koja treba da priča o Baneu, obzirom da me ceo taj talas hardcore bendova koji su obeležili kraj 90ih i početak novog veka nikada nije ozbiljnije čačnuo. Njihova oproštajna turneja ucrtala je u mapu u Novi Sad te se taj gig morao overiti. Preslušao sam sva četiri njihova albuma, odgledao brojne live snimke i otprilike znao šta mogu da očekujem. Među mlađom ekipom vladala je mnogo veća euforija, jer su upravo oni rasli uz Bane, Trial, Have Heart… U CK13 se okupilo te nedelje oko 150 ljudi (prodato je ispod 110 karata, moram da priznam da sam očekivao više), prostor je bio fino pun, ali ne krcat. Tačno u lapo devet počinju Against The Odds koji su svirali nekih pola sata… ne znam da li grešim, ali od kako su promenili pevača, zvuče mi svaki put drugačije, kao da još uvek lutaju tražeći dobitnu kombinaciju… od melodičnog punka dođoše do mnogo žešće varijante sa vrištećim vokalom. Njihov nastup bio je dobar, baš kao i svirka sledećeg benda First Flame, ali je sve to publika ispratila prilično mlako, isčekujući glavne zvezde. First Flame je imao tanak zvuk, sve u visokim, bez basova, a oni pokidaše. Navežbani do jaja, desetak pesama, melodičnog HC/punka, Milomir standardno lud! Koji minut nakon pola 11 počinje ludnica, sa prvim zvucima pesme „Ante Up“ ispaljuju se konfete u masi i kreće stage diving uz horsko pevanje koji se neće zaustaviti do samog kraja. Nekih šezdesetak fanova naguranih u prve redove dalo je domaći zadatak kako bi trebalo da izgleda atmosfera na jednom HC gigu. Najopakija njuška HC scene ikad, pevač Banea Aaron, priredio je sjajan scenski nastup, a bend je bukvalno oduvao. Druga stvar bila je „Swan Song“ pa za njom „All The Way Through“. Zvuk odličan, lomatanje pred binom ne prestaje, jedina zamerka ide na račun predugih pauza između pesama. U jednom momentu majstor je objasnio razlog zbog kojeg bend odlazi u penziju: „Osetim da više ne mogu da pružim publici onaj maksimum od pre 15, 20 godina!“ Svaka čast! Sa svakog albuma odsvirane su po dve, tri pesme, plus „Superhero“ sa EP-ija s kraja 90ih. Negde na lapo svirke, Aaron skida duks i ostaje u majici Burn, ide još jedan set pesama, da bi se svirka završila sa „We Start Again“ (sa prvog albuma). U kakvom furioznom maniru je počela svirka, tako se i završila uz litre prolivenog znoja. Nijednog momenta nije se osetilo da išta jenjava ni na bini ni u masi. Nakon redovnog seta, Bane se vraća na stejdž i za kraj svira „Count Me Out“ sa singla „Holding This Moment“. Iako su na bini bili duže od sat vremena, svirka je efektivno trajala 40tak minuta, ali to nikako ne umanjuje snažan utisak.
Zgro
