Prvo gostovanje mega giga popularnih Dropkick Murphys u Srbiji izazvalo je pravu histeriju da sam siguran da bi i duplo veći prostor bio prepun. Karte su planule bukvalno za pet dana a da nisam ni trepuno. Jednostavno, Dropkick je davno zaplovio u mainstream, da ne kažem narodnjačkim vodama i udaljio se od korena. Gledao sam ih triput. Budimpešta početkom veka dok su bili mali klupski bend u uzletu ne može se ponoviti više nikad. Pet godina kasnije svirali su UK Christmas tour sa Pogues a ja ih nahvatao u Birmingemu. Već tada su razvodnili maksimalno i počeli sve više da liče na irish folk bend. Upecao sam ih još jednom na ostrvu kada sam već uveliko digao ruke od njih. Uglavnom, prva dva albuma su odlična, a sa svih ostalih, a ima ih još osam, mogao bih možda da napakujem jedan dobar. Usput sam uspeo da nahvatam set listu sa koncerta koji su svirali par dana pre beogradskog, i recimo od 20 i kusur pesama eventualno četiri, možda pet poželeo bih da čujem. Sastav publike u prepunom Domu bio je baš šarenolik… mahom je bila ekipa koja sluša Mortal Combat, Brkove, Gobline, Orthodox Celts… Kako je krenula svirka, prizor s balkona bio je sjajan… podijum se ustalasao, oni krenuše s „The Lonesome Boatman“, uvodnom pesmom s novog albuma (koji je žešća limunada), u prvim redovima sav pakao pojačan je upaljenom bakljom… totalno ludilo! Sledeća stvar, zasviraše mandoline… Sve deluje do jaja, samo što me ne radi ni najmanje. Odgledah tri pesme i lagano krenuh kući… E sad, što sam uopšte dolazio kad sam pogledao ukupno deset minuta Dropkicka… pa zbog Slapshota koji je svirao kao support. Otkud oni uopšte sa njima u paketu? Jbg, bostonska linija, članovi DKM odrasli su slušajući upravo Slapshot, koji su spičkali odličnih 40tak minuta hardcorea. Spisak sjajan, kao da sam ga ja pravio. Krenuše sa „No Friend Of Mine“ pa „I’ve Had Enough“ za njom. Gomila starih hitova, od „Firewalker“ i „Chip On My Shoulder“ do „Oldtime Hardcore“, odnosno „Shaved For Battle“ i „Skinhead On The Rampage“ od Stars & Stripes. Atmosfera maksimalno čudna pošto je sala bila poluprazna… Publika totalno nezainteresovana, izuzev tridesetak ljudi u prvim redovima. Ostatak nije imao pojma o čemu se radi. Oni na velikoj bini, daleko od mase… kad se samo setim onog pakla od pre pet godina u Ganu, ili pre dve u Underworldu… jujuju! Uopšte nije za poređenje!
Zgro
