Nakon sjajnog giga Syndrome 81, prođoše dobra dva meseca. Decembar, praznici, ceo januar ničega zanimljivog ni na vidiku. A onda prvi dan februara i odmah BUM! Uk Subs, pojačani sa TV Smith. Dakle u kombiju Charlie i Smith, smo njih dvojica imaju skoro 200 god panka.
Krenuh kasnije od kuće, jer sam znao da niko od meni znanih ne ide, te nisam imao razloga da blejim solo u klubu. Stižem oko pola 10, a unutra brdo ljudi, posle sam saznao da je gig bio rasprodat. Dok sam ostavio jaknu TV Smith je već uveliko svirao. Dakle početak striktno na vreme. Klasika zauzimam mesto levo od bine na stepenicama i odatle pratim sve.
TV Smith nikad nisam ispratio, a ni Adverts, ne nešto preterano. Ono što mi je friško ostalo u sećanju od njega je onaj singl sa sjajnim Red Donsima pre par godina. Ali ni nakon toga nisam nešto preterano bunario po materiji.
Posmatram ljude koji su pored bine napakovani kao u sardini. Ajd što ne znam nikog, nego što sam među mlađima. Dakle publika je mahom preko 40 godina i to puno likov koje smo prošle godine na Dag Nasty gigu u Areni videli. Njih tridesetak znalo je svaku pesmu napamet. Smith na akustari, bez pratećeg benda, sa bekovima koji ga često i nadjačaju. Ceo utisak je sjajan. On odlično raspoložen, svaku pesmu najajvljuje na veoma dobrom nemačkom, što je bio sjajan potez. Do 22h regularan set, a onda sledi bis sa još dve stvari i to je to… čeka se Charlie da izađe sa ekipom.
Pola 11… i evo ih. Poslednji put kad sam ih gledao tu je bio neki kosooki gitarista, a sada neki izblajhani lik. Na bubnju je Jamie Oliver, klinac (nije klinac ali je dosta mlađi od ostatka benda, a mislim i od mene) koga je Charlie uzeo pod svoje još pre 10tak, možda i više, godina. Mali ne svira bubanj nego ga jede, ali bukvalno. Na bassu je Alvin Gibbs koji je u bendu manje s prekidima od početka. Upravo ta ritam sekcija je možda i najbolja koju u panku ikad videh/čuh.
Kreće set sa „Young Criminals“ da bi se sledećih sat vremena izređala prava best off lista sa par izuzetaka kad je odsvirano nekoliko stvari sa novog albuma. „Strenglhold“, „Emotional Blackmail“, „Rockers“… Bend apsolutno na visini zadatka. Charlie, sa svoje 72 godine skakuće po bini, nazdravlja pivom i peva. Realno je za očekivati da čovek u tim godinama nešto ne može da izvuče da otpeva, ali ne, on je otpevao carski! Sve vreme pojačan bekovima svoje ritam sekcije i masom likova golih do pojasa. U setu su se našle i stvari poput „Tomorrows Girls“, „Riot“, dok je najžešće bilo, naravno, na „Warhead“ koju je publika otpevala dok je Charlie nazdravljao i zabavljao se na bini. Regularan set završavaju sa „Disease“ na kojoj se gitarista penje na bass bubanj i tu ostaje gotovo celu pesmu. Na bis su išle četiri stvari među kojima naravno i „CID“ odnosno „Party In Paris“ gde je Charlie na usnoj harmonici odsvirao deo koji je u originalu snimio Captain Sensibel (The Damned). Sledi odlazak sa pine pa ponovo penjanje na istu, te slede još dve pesme i uz „see you at the bar“ Charlie i družina se povlače. Alal vera, sjajan gig!!!
Text + fotke: Nemanja
