U prethodnom broju je već bilo reči o najboljim reizdanjima hardcore punk uradaka nastalih u SFRJ tokom osamdesetih, a pošto je Milo pao rešili smo da tim povodom vernim čitaocima poklonimo još jedan nastavak. Treći deo izlazi kad padne Vučić, za 10-15 godina.
Necrophilia – Mentalna pustinja, LP+CD (Ne! Records, 2015.)
Necrophilia su bili jedan od ranih beogradskih HC bendova, prašili su u UK/skandinavskom stilu i kao mnogi njihovi savremenici nisu nikad uspeli da se dočepaju pravog studija, tako da se na ovom izdanju nalazi kolekcija njihovih tonskih zapisa nastalih u partizanskih uslovima. A stranu ploče čini snimak sa probe iz 1983, na kome peva Gvido iz Brainstorma i raznih drugih bendova. Sirov snimak ali na određeni način prikladan za ovu vrstu muzike i čuje se sve što treba da se čuje. Pesme kao što su Žive mete, Vreme bombi i Mentalna pustinja su jednostavne ali vrlo ubojite, a i tekstovi zvuče moćno. B strana je snimljena navodno 1985. (iako u priloženoj biografiji piše da je grupa postojala od 1982. do 1984.), u objektu nazvanom Duletova vešernica. Na sastanku u vešernici bend prolazi kroz manje-više isti repertoar, s tim što je snimak još bučniji i primitivniji (u poređenju s ovom razbarušenom bukom vaš omiljeni lo-fi black metal bend zvuči kao Novogodišnji koncert Bečke filharmonije), a Gvido je mikrofon prepustio izvesnom Risti. Izmena na radnom mestu pevača donosi nešto agresivniji pristup, pošto je Gvido gospodin čovek i nikad ne prelazi granicu pristojnosti, dok Rista nije tako odmeren i zvuči kao osoba na rubu živaca te zna prilično da zaurla. Rifovi imaju tendenciju da se slabije razaznaju i da se dezintegrišu u jedno monolitno „bzzzzzzzzz“, doboš se nazire kao neki udaljeni topot a činele šušte u pozadini. Paradoksalno, to sve zajedno zvuči prilično smirujuće, kao neka ambijentalna muzika u koju slušalac prosto utone. Ploča je objavljena u nekoliko varijanti: picture disc, crni vinil, providni vinil, dobija se i CD uz nju, kao i grandiozan buklet LP formata, sa fotografijama, flajerima, tekstovima pesama itd. Dok čovek lista debele, masne stranice bukleta, u čijoj se sredini nalazi poster/duplerica gitariste Đure u pozi gitarskog heroja, teško je oteti se utisku da je u najmanju ruku neobično da ovakvo luksuzno izdanje nemaju Bijelo dugme, Josipa Lisac, Zdravko Čolić, Bajaga ili bilo ko od priznatih i tiražnih jugoslovenskih muzičara, a da je takav tretman dobila neka grupa totalnih marginalaca čija gitara zvuči kao usisivač. Čak je nedavno u Puli sastavljen i tribute band, duhovito nazvan Ilia Nekrof.
Ex-Cess – Osiguranje životne večnosti, LP (Ill In The Head, 2019.)
Materijal snimljen 1991. i nazvan po epizodi stripa Alan Ford donosi susret tradicionalnog punk zvuka (izraženijeg u starijim pesmama kao što su Tramvajljudi i Babylon by Bus) i novih (u to vreme) HC uticaja, koji se ogledaju u metaliziranim gitarama, komplikovanijim aranžmanima, čestim promenama ritma itd. Pesma „Sam protiv svih“ je za mene oduvek bila jedan od najvećih BGHC hitova. Odličan album koji zaokružuju zanimljivi tekstovi u kojima se mogu pronaći mnogi koji su odrastali u Beogradu početkom turbulentnih devedesetih.
Solunski front – Ne govori, LP (Rest In Punk, 2014), Mali svet, LP+CD (Ne! Records, 2014.)
Kao što sam već napomenuo u uvodu u prošlom broju, iz nekog razloga su dva izdavača istovremeno dobila ideju da tridesetak godina nakon njihovog raspada objave ploču zemunskog HC/punk sastava Solunski Front. Bez obzira što je u pitanju praistorijska muzika, i dalje ne zvuči bajato i ne čudi što se i danas govori o ovom bendu (npr. nedavno su pomenuti u jednoj od kolumni u oproštajnom broju MRR-a). A strana na oba izdanja je ista i sadrži studijski snimak od šest pesama, od kojih su četiri objavljene na „Mali svet“ 7’’ a jedna na nekoj staroj PGP kompilaciji demo bendova. Taj materijal je suva genijalnost i predstavlja ih kao verovatno najtalentovaniji domaći punk bend njihove generacije. Produkcija je profi a čak i samo vladanje instrumentima je na prilično visokom nivou, tako da ovo nije tipično balkansko lo-fi HC nasilje iz osamdesetih, pa bi moglo da se dopadne ne samo uskom krugu zaljubljenika u egzotičnu buku već i ljudima koji slušaju relativno normalnu muziku, tipa Dead Kennedys. Što tiče B strane, to su sirovi garažni snimci i nešto su manje esencijalni. Ne! Records su stavili pesme sa kompilacije „Buka i urlik“ iz 1983. i par live stvari, a RIP su se opredelili za nešto ekskluzivniji snimak sa probe iz 1984, koji ranije nije bio dostupan širim narodnim masama. Adut Ne! verzije je to što se uz nju dobija i veliki buklet/poster, koji kad se rasklopi ima dimenzije 100cm sa 50cm. Bez obzira što se momci iz benda bezbrižno klibere na priloženim fotografijama, tekstove pesama su pisali kao da im baš ne cvetaju ruže u životu i uglavnom su totalno košmarni. Recimo, pesma „Naše groblje“ počinje rečima „Čitam odbačene novine, sakupljam njihove datume i trajem. Sakupljam sve mrtvo, sve umrlo odavno, sakupljam sve pobede smrti nad životima“, dok se pesma „Bez uvrede“ završava vapajem „Da li postoji način da živim a da me ne muče?“, a tu je i pesma koja se zove „Samoubica“. Nevezano od tematike tekstova, i sama muzika ima neku mračnu atmosferu, čak i kad bend zasvira brže i poletnije. Uglavnom, ovaj bend je sjajan i toplo ga preporučujem, ako sam ja uopšte podoban da bilo kome bilo šta preporučim. Naime, danas sam saznao da u američkoj seriji Homeland postoji scena mučenja jednog zatvorenika u kojoj pokušavaju da ga slome i nateraju da preda određene podatke tako što ga zlostavljaju time što mu puštaju Gridlink, bend koji baš volim i uz čiju muziku sam proveo mnoge prijatne trenutke. Toliko o mom muzičkom ukusu.
Quod Massacre – Kje je odgovor!, LP+CD (Ne! Records, 2012.)
Muzika ljubljanskog benda Quod Massacre bi se najbliže mogla opisati kao melodični hardcore, mada mi ne pada na pamet nijedan drugi bend u tom žanru koji zvuči kao oni. Recimo, pevanje je dosta neobično i bez obzira što su skoro sve pesme brze i energične, zvuče nekako setno, kao da slušaš sevdalinke. Na ovoj ploči su skupljeni svi studijski snimci nastali između 1983. i 1986. Nisam baš nešto lud za prvim demom, ali sve ostalo je zakon. Bend je tokom narednih godina doživeo metamorfozu iz punka u “metal”, a u toj fazi su čak uspeli da objave i LP, koji je izašao 1991. i zvuči otprilike kao mešavina Cro-Mags iz “Alpha Omega” faze, Voivod i Bad Brains. No, da se vratimo ovom izdanju. Zvuk je neočekivano dobar, s obzirom da ko zna s kakvih drevnih izvora su ove pesme skidane. Skoro sva Ne! Records izdanja koja sam slušao odlično zvuče, na čemu Habiju treba skinuti kapu. Nažalost, omoti često nisu najukusnije urađeni. Recimo, ovaj omot je bukvalno odvratan. Čak nisam ni uspeo da odgonetnem šta je tačno na omotu, nešto nedefinisano, otprilike boje izmeta, a preko te fekalne pozadine je napisan naziv benda i albuma nekim drečavim slovima. Zaista zastrašujuće. Takođe, LP ne sadrži tekstove pesama niti bilo kakve informacije o istoriji benda, iako je bilo dosta mesta jer je u pitanju gatefold omot sa štampanim unutrašnjim omotom. Ali, da ne budemo sad nezahvalni i cepidlačimo, pošto je muzika super i još se i CD dobija uz ploču. Ne! Records je pre nekoliko godina objavio još jedan LP sa arhivskim materijalima Quod Massacre, ovog puta su u pitanju live snimci, ali to nisam slušao jer mi moja skromna penzija ne omogućava da kupim baš svaku ploču koja izađe.
Brainstorm – Only The Dead See The End Of War, 12’’ (FOAD, 2015.)
Na ovom izdanju zatičemo ljude koji su pekli zanat u bendovima kao što su Arhivska Zabava, Necrophilia i Crist kako suvereno vladaju tada aktuelnim britanskim metal/punk zvukom koji povremeno koketira sa grindcoreom. Tekstovi su na engleskom, i to prilično haotičnom, ali eto može da se razabere da su politički angažovani, anti-ratni itd. Ovo je prvo izašlo kao kaseta 1989, pa je ubrzo delom reizdato kao 7’’ „The nightmare continues…“, a posle nekoliko godina i kao LP „Milošević is dead“, a u najnovijoj inkarnaciji je vaskrslo kao luksuzno urađeni jednostrani 12’’ u režiji agilnog italijanskog izdavača FOAD. Crtež na prednjoj strani omota je apsolutno urnebesan i prikazuje vojnika sa zlobnim izrazom lica koji puca u drugog vojnika i pogađa ga negde u predelu zadnjice, što kod njega izaziva bolnu grimasu, a u njihovom društvu je atomska pečurka (ili je to možda drvo?) koja ima lice, zakrvavljene oči, ogromne šiljate zube i koja se cereka gledajući tu nasilnu scenu. Genijalno. Pretpostavljam da je cilj ovog crteža bio da ukaže na strahote rata, tako da me pomalo grize savest što mi popravi raspoloženje svaki put kad ga vidim.
Tutti Pazzi kompilacije Vol. 1 – Vol. 11 (FKO, 2001.-2004.)
Tutti Pazzi je maratonski serijal kompilacija koje se bave jugoslovenskom underground HC/punk scenom osamdesetih i koje je sastavio Hadžo iz Patarena. Prva dva dela su izašla na pločama, treći i četvrti deo na diskovima, peti, šesti, sedmi i jedanaesti deo na pločama. Vi koji još niste zadremali čitajući ovaj tekst ste verovatno zapazili da postoji Vol. 11 a ne postoje Vol. 8, 9 i 10, što može da zbuni i dezorijentiše ljude koji brojevima pristupaju na konvencionalniji način. Pored ove čudne numeracije, treba pomenuti i da su omoti svih ovih izdanja identični, samo je razlika u boji. Takođe, oprema je blago rečeno minimalna, budući da ploče nemaju nikakav insert i ne sadrže bilo kakve informacije o bendovima, poreklu snimaka ili bilo čemu drugom. Jedino što postoji je spisak bendova i pesama, tako da vlasnici ovih izdanja ne moraju da brinu da će ih kojekakvi podaci ometati u slušanju muzike. Neko bi možda rekao da bi bilo bolje da je izdavač na omote potrošio bar 1% vremena koje je investirao u bunarenje ovih retkih snimaka, ali činjenica je da su ove kompilacije vredni istorijski spomenici i za sada jedino mesto gde na vinilu možete čuti sastave kao što su Yugoslav Sun iz Obrenovca, Giuseppe Carabino iz Subotice, Generali iz Zagreba (odličan bend!), beogradske trešere Tutto Colori, Codex of Death, DLH, Thrashagain i razne druge zaboravljene čudake.
Pošto nemamo mesta da ovo teramo u nedogled, za kraj ću da samo da nabrojim još neka važnija izdanja: KBO! – Perspektiva 1982. – 1989. LP (No Plan, 2017.), S.L.O.D. – s/t 12’’ (FOAD, 2017.), VA – Hardcore Ljubljana LP (butleg, 2017.), III. Kategorija – Autoignition LP (Ne!, 2013.), Patareni – 30 godina melodija, parodija i sprdačina LP (Vegetarian Hardcore, 2014.), Ženevski dekret – Neću da budem dio jebene mase 7’’ (Ne!, 2007.), VA – Buka i urlik LP (RIP, 2014.), VA – Kaj je alternativa (RIP, 2013.), Generali – Demos 1987-1990 kaseta (Aftermath, 2015.), Crist – Cristography kaseta (Aftermath, 2016.), P.M.S. – Female Story digital (Dark Scene, 2010.), Proces – Iluzije krvare LP (Ne!, 2012.), Brainstorm/Battle of Disarm – split LP (RIP, 2017.), Napred u prošlost – Komunizam 7’’ (No Plan, 2014). I tako dalje… Hvala na pažnji i go vegan.
Kolumna objavljena u Out of the darkness #9, 10/2020
