MDC Memoir From a Damaged Civilization, Dave Dictor (Manic D Press)
Kako je brdo starijih likova sa punk scene ušlo u ozbiljne godine tako je sve veći broj autobiografija i onih koji su u poslednjih par godina objavili razne knjige. Dictor je pevač jednog od najbitnijih bendova hc/punka – MDC, originalno iz Texasa, kasnije stancioniran u San Francisku.
Prvi album benda je i dan danas sama okosnica ovog pravca. Tekstualno i dalje aktuelan. Muzički i dalje pomera kosti. MDC je nakon prvenca nastavio da radi, objavio je još solidnih izdanja, skoro svake godine odsvirao u proseku 100tak gigova po celom svetu.
Knjiga predstavlja retrospektivu svega toga. Podeljena je u tridesetak delova u kojima se bavi najranijim sećanjima iz detinjstva, selidbama, novim školama, dečijim nestašlucima, ali i valjanju droge sa 15/16 godina i time kako je otkrio ženu u sebi.
Negde na početku Dictor opisuje proces nastanka prvog albuma. Skoro sve pesme nastale su pre njegovog punoletstva i većinu je izvodio na akustari sa drugarima, mnogo pre nego što je i sama ideja o MDC-u tj Stains-u uopšte pokrenuta. Brzo se seli u kraj 70ih, Stains, pa onda MDC, Offenders, Dicks, Big Boys. Sve sami klasici. Brdo anegdota. Pre nego što je MDC izbacio prvi album već su išli na maratonske turneje. Na zajedničkom turu sa Bad Brains priča se završila nakon dva giga jer je HR imao homofobične i mizoginične ispade, koji su ovde do detalja opisani. Situacija je toliko poprimila maha da ga je HR godinama mrko gledao i nije želeo da mu se javlja.
O Kromanjoncima Harliju i Johnu sve najbolje, branili su ga od naci skinheda koji su hteli da ga biju jer nije krio da je biseksualac. Ali i sam kaže da su Harli i Džozef dve neverovatne, potpuno različite ličnosti sa jakim egom i da se epilog cele priče oko njih mogao naslutiti davno.
MDC je možda prvi punk bend sa zapada koji je svirao u Moskvi i St Petersburgu? Ovde je priča opisana do detalja. Kako su svirali pred hiljadama ljudi, ali i o tome da je dva dana pred odlazak, Rublja značajno pukla pa im je Tim Yo pozajmio keš da odu jer su potraživanja za ulazak u Rusiju skočila nekoliko puta.
Kako to obično biva život na turneji donosi poznastva sa mnogo devojaka. Opisao je kako je završio i sa njih par koje su bile u KKK i u nekakvom vrhu republikanske stranke. Naravno da je poznastvo nakon provedene noći prekinuto. Dictor je početkom 90ih proveo određeni period u Portlandu gde je živeo sa Pig Championom a dane su provodili uz ogromne količine metamfetamina dok su formirali bend Submassives koje će kasnije Fat Mike objaviti na svom side labelu, Honest Dons Records.
U knjizi je opisana i njegova porodica kao i svi članovi koji su prošli kroz bend. Pomenut je i Poda iz Patarena/FOD. Možda je šteta što nije opisana turneja na kojoj je on bio u bendu. Gig u Bačkoj Topoli je bio zakon. Nas preko 100 u žešće zagušljivoj prostoriji. 90% ljudi sa strane, ozvučenje krš, bend odlično navežban… Ko je bio seća se… Jedina mana knjige je relativno mali broj strana (193) i početnički dizajn.
(Nemanja)
Hard Core Life Of MY Own, Harley Flanagan (Feral House)
Cro Mags – odmah pomislim na savršenstvo albuma „Age Of Quarrel“. Sjajan bend, ali i Harley i John i sav onaj cirkus koji je nastao, a čemu su obojica kumovali. Stvarno šteta. Nakon knjige frontmena benda evo i knjige čoveka koji je kreator svega toga. 444 strana u kojima obiluje haotično pisanje, vrlo često toliko da ga je teško pohvatati. No dobro. Knjigu sam studirao dobre tri nedelje, ali daleko od toga da nisam uživao.
Upravo onako kao što sam i zamišljao. Od rođenja 1967. sa Harlijem kreće priča jednim ludačkim tempom. Još kao beba, sin hipi keve kreće da šparta svetom. Svuda ga je vodila sa sobom. U Danskoj su proveli nekoliko godina, pa potom u Africi, da bi se krajem 70ih vratili u NY. Od početka ulazi u CBGB, simbol NY-a , koji mu u to vreme postaje drugi dom. Opisuje detaljno druženje sa Joey Ramone, ulazak u Stimulatorse sa kojima je sa 12 godina snimao i išao na turneje. Prilikom jedne takve odlazi u Veliku Britaniju gde saznaje za skinheadse, i , kako kaže, fazon martinki, ćelave frizure i tregera prenosi u NY.
Negde u to vreme prekida školovanje i kreće da živi, bukvalno, na ulici. Društvo su mu bili portorikanski banditi, borba na život i smrt i naravno, sa narkoticima. Prvi Esid uzima sa Beastie Boysima sa kojma je bio ortak pre nego što su uopšte i oformili bend. Posle toga kreće da se radi svim i svačim.
Nakon raspada Stimulatorsa, u nekom periodu kad se rađala ideja o Cro Magsima, odlazi u Kanadu gde provodi godinu dana. Bio je to još jedan period ispunjen tučama i druženjem sa problematičnim likovima, kao i dobijanje batina od kojih je jedva ostao živ. Vraća se u NY i sa Parrisom kreće da džemuje. Ubrzo im se priključuje Eric Casanova kada nastaje većina pesama koje su završile kao „Age Of Quarrel“.
Čitajući ceo deo vezan za turneju sa Motorhead, koncertima u Ritzu koji su redovno bili rasprodati i svega onoga što se dešavalo iza bina, uz neizostavne tuče, može se zaključiti da su bili prave bitange i ništa više. Prosto je fascinantno da su imali turneje sa Motorheadom i izrasli u bend o kome su magazini pisali, u vreme kada je štampana reč imala uticaja, a da su opet u pauzama živeli kao beskućnici. Nakon evropske turneje, John odlazi samovoljno iz benda, što su svi dočekali sa oduševljenjem jer je pravac u kojem je krenula muzika benda na „Best Wishes“-u bila takva da on nije umeo da ga isprati zbog čega su svi u bendu ludeli.
„Best Wishes“ je opisan u detalje, pesma po pesma. Takođe, vrlo opširno govori se o odlasku Doug-a zbog problema sa drogom. Ta priča ne zaobilazi ni pisca ove knjige, koji se nakon trećeg albuma vraća drogi i Krišni. Knjiga ima gomile pikanterija, od toga da je John redovno izvodio ne baš prijatne rituale, ostavljajući klonje usrane nakon velike nužde, do momenta kada je Harley polupao autobus Earth Crisis-u zbog njihovog incidenta sa Parrisom. Jednom prilikom u svom tom ludilu vraćajući se metroom kući razvaljen uspeo je da prebije brdo ljudi. Bobby Hambel je na jednoj turneji White Devil-a krenuo da pegla likove iz Sheltera. Kraj knjige ostavljen je za priču oko CBGB Webster Hall Festa. Ova knjiga donosi hrpu stranica totalne napetosti i neizvesnosti, kroz priču o jednom sjajnom bendu i nažalost svemu onome što se danas prodaje kao Cro Mags.
(Nemanja)
Reaction Fanzine #8 i #9
Nakon objavljenih prvih sedam brojeva i specijala posvećenog bendu Bane, ekipa koja radi fanzin Reaction napravila je malu pauzu a sada se vratila na velika vrata i u kratkom vremenskom intervalu od recimo tri meseca izbacila dva odlična broja. U osmici su dobri intervjui sa By The Grace Of God i Take Offence i totalno ludački intervju sa Bane koji su Zaviša i Šolja uradili sa bendom prilikom njihovog giga u CK13. Tu je i par razgovora sa mađarskim bendovima kao i recenzije fanzina, opširan izveštaj sa poslednjeg koncerta Mindset-a u Šefildu kao i sa Groezrock festivala 2016. Devetku, koja se pojavila u januaru, otvara sjajan, dugačak intervju sa bendom Burn potom idu Blistered, The Movielife pa ponovo akteri njihove aktuelne scene, recenzije fanzina, tekst o vinilima, te dobri raporti sa Cobra Festa u Ukrajini odnosno vikend tura nemačkog benda United And Strong po Maroku. Dobra štampa, tvrđa korica, A4 format, 56 strana u crno-beloj tehnici na engleskom jeziku, tematika – isključivo hardcore. Fanzin je nabavljiv preko Rebuild distroa ili direktno.
facebook.com/reactionfanzine // reactionfanzine@gmail.com
(Zgro)
