STATICØ “Absurdity Of This World” LP (OOTD, REFUSE, OU)
Ovo je moralo da se nađe na listi inače bi mi Dario, Kuzman i ostatak Statica pripremili sačekušu na beogradskom aerodromu kad budem sledeći put sleteo. Šalu na stranu, ovo je dobra ploča. Uspeli su da kreiraju svoj prepoznatljiv zvuk i fazon u kome su pršteći Dariovi vokali i klasični Staticø rifovi uvijeni u tanku ali moćnu produkciju sa sve politički angažovanim tekstovima, postali njihov standardni potpis. Čak i pesme koje odskaču muzički od ostalih i dalje zvuče kao Staticø, jer tu uvek ima nečeg njihovog prepoznatljivog. Ovo je definitivno jedno od vodećih izdanja sa naših prostora.
ROTARY CLUB “Sphere Of Service” LP (IRON LUNG)
Ploča je oficilno izašla krajem decembra prošle godine ali se pojavila u distribucijama tek početkom ove, tako je praktično izdanje iz 2025, a samim tim ima pravo da se nađe na mojoj top listi. Kvalitetni punk bendovi sa ženskim vokalima oduvek su mi bili slaba tačka, pogotovu kad muzički podsećaju na legendarni The Bags, a ovo je baš tu negde. Što se kaže up-beat punk koji ponekad pređe tanku liniju i zađe i u hardcore zonu. Naravno, tu je i taj čitav blesavi koncept gde se teme svih pesama vrte oko telefona i telefonskog servisa
RESTRAINING ORDER “Future Fortune” LP (BLUE GRAPE MUSIC)
Moja omiljena ploča iz ove godine. Bend pratim još od njihovog prvog 7”, a ispostavilo se i da ih sve poznajem jer sam imao prilike da sviram sa njihovim prethodnim bendom na jednoj od Vitamin X američkih turneja pre bog te pita koliko godina. Ono što ovde imamo je perfektini simplicizam, ni jedna pesma ne sadrži više od dva rifa, sve su kratke, ne duže od minut, maksimum minut i po, i sve su pune gotivnih melodija i pevljivih refrena. U principu, sve su kao hitovi. Za razliku od njihovih prethodnih albuma ovde preovlađuju punk pesme mada ima dovoljno i hardcore pesama da svakoga čini srećnim. A i sa vrha brda se provaljje da te punk pesme svira HC bend. Provlače se tu i po neki hard rock rifovi što samoj ploči daje ekstra sjaj. Ovo je album koji sam najviše slušao ove godine od svih novih izdanja, uz Puffer LP.
PUFFER “Street Hassle” LP (STATIC SHOCK)
Nabadački punk sa (hard) rokenrol uticajima koji se ipak dobro drži pank okvira. Iz nekog razloga, da li zbog vokala ili nekih rifova, podsećaju me na prvi album Hank Wood And The Hammerheads i pomalo na neke od bendova sa Headache Records tipa Niblick Henbane, samo što je ovo brže i nabudženije. Naravno, provlači se i taj ceo Motorhead / Inepsy vajb. Njihov prvi 7” mi je još uvek omiljeno izdanje ali i ovaj LP mi je vrlo brzo, posle svega par slušanja, prirastao za srce. Osim toga, uživo su kao tenk koji prolazi kroz Beograd na vodi i lomi one staklene pihtije.
PRIVATE FUNCTION “¯\_(ツ)_/” LP(FOLC)
Iz nekog mističnog razloga ovi likovi iz Melburna (Australija) nisu mi bili na radaru do pre možda neke dve godine i skoro mi je bizarno da sam ih ispromašivao toliko dugo. Tek sam se uključio kod njihovog prethodnog albuma a ovaj im je četvrti po redu. Muzika je brzi i melodični punk, gde se prepliću elementi D.O.A, Ramones, Hard-ones i još trista čuda. Što se kaže od ABBA-e do Napalm Death-a. Čak su i obradili S.O.S od ABBA. Neke pesme zalaze u pop spektar, dok su druge više u hardcore, da ne kazem grind fazonu, a ima i elektronike. Luda ploča, mada priznajem, njihov prethodni LP mi je bio draži ali i ovaj mi je super.
NO TIME “Comply Or Die” 7 (MENDEKU DISKAK/TKO)
Još jedan od onih bendova u kome likovi sa hardcore scene sviraju Oi! i to rade jedno deset puta bolje od većine trenutnih Oi! bendova. Fenomenalna ploča. Bukvano je sve dobro ovde, od pesama i produkcije do omota. Inače, kao i na njihovim prethodnim izdanjima tako se i ovde provalače AC/DC uticaji, uz naravno Blitz i ostale punk klasike. Pittsburgh ekipa opet maršira!
NO IDOLS 7” (IRON LUNG)
E ovako nešto uvek jedva dočekam da čujem i vidim. Primitivan ali jebitačan klasičan američki hardcore punk zvuk, koji bi ladno mogao da uporedim sa drugim singlom Aggression Pact-a. Da, da, ovo kida. Definitivno, jedna od boljih ploča koje sam čuo ove godine. Inače dobar ortak mi je prijavio da neko iz Angel Du$t ovde svira. Nemam pojma da li je to istina jer muzički ta dva benda su par svetlosnih godina udaljena jedan od drugog. Mada, nikad se ne zna, jer oba benda jesu iz Baltimora.
ILLITERATES “Does Not Compute” LP (SORRY STATE)
Njihov već treći LP po redu i opet nisu omanuli. Možda je za nijansu slabiji od prethodnog ali opet dovoljno dobar da bi bio na ovoj listi. Pitsburg mu danas dođe nešto kao Richmond u vreme No Way Records pre nekih 15 godina. Znači na kraju svake radne nedelje novi hardcore punk bend izmili iza šupe. Vi koji ste položili zakletvu, verovatno ste ih gledali na poslednjoj turneji u Beogradu, Zagrebu ili negde drugde a vi ostali… sram vas bilo!
FUGITIVE BUBBLE “What Will Happen If We Stop?” LP (SORRY STATE)
Kao i na prethodnoj ploči, ovaj trio iz Olimpije (SAD) nastavlja da galopira istim stilom u kome kombinuju hardcore punk sa elementima art i post punka obogaćenim fenomenalnim melodijama, visokim oktavama i sirovom energijom. Na ovoj ploči ima vise brzih hardcore pesama nego na prethodnoj a i pevačica Harley Moore mi nekako bolje zvuči ovde. U prevodu manje histerično a vise “in your face”. Veoma originalna ploča i definitvno jedan od bisera ove godine.
FAN CLUB “Stimulation” E.P. 7” (FEEL IT)
Ovo je bend Lysol (iz Sjetla / SAD) ali pod drugim imenom. Inače, vredi spomenuti da je onaj zadnji Lysol LP bio genijana ploča, dok im je 7” posle njega bio pomalo razočaravajući. Kad su promenili ime u Fan Club i u aprili ove godine izdali 7” u garažnom punk fazonu, bilo mi je očigledno što su promenili ime benda jer su otišli u drugi muzički fazon. A onda, odjednom, u septembru iznenađenje. Izlazi ova ploča koja je 100% hardcore punk, i koja guta sve pred sobom. Živo me kopka na šta će da liči sledeće izdanje, valjda neće zvučati kao The Cure. Do tada ovo ima da mi stoji pored gramofona.
plus…..
HOME FRONT “Watch It Die” LP (LA VIDA ES UN MUS)
Ne bih mnogo da drvim o njima jer kapiram da ih do sada i Brnabićka zna. Post punk, sa primesama Blitz-a, iza čega stoji bivši pevač kanadskog hardcore benda No Problem koji, koliko znam, ne samo što peva ovde nego i piše većinu muzike. Za razliku od prethodne ploče ovde ima više izleta u samu punk teritoriju te je ovaj, treći po redu, LP nešto muzički bliži njihovoj prvoj nego prethodnoj ploči. U svakom slučaju, nekada mi se baš ovako nešto sluša, i sviđa mi se kako su ukombinovali agresivnije momente u taj uspavljivi zvuk koji se provlači kroz čitav album.
