Jedino gore od pisanja izveštaja nedelju dana nakon događaja, je pisanje njegovog nastavka dve nedelje kasnije. Da, toliko je prošlo od ovogodišnjeg To Be Punk festivala i vreme je da celu priču sa pisanjem o ovom festivalu privedem kraju.
Drugi dan, subota, 14. 11. Nakon kasnijeg buđenja, odlazimo do grada gde se nalazimo sa preostalom ekipom iz Beča i Beograda. Žare se i ovog puta pokazao kao laf, i pravi turistički vodič, prezentujući svoj grad na najbolji mogući način. Gosti iz Austrije prvi put su u Novom Sadu, a on se stvarno potrudio da im pokaže one najbitnije znamenitosti. Odlazimo potom do smeštaja na kratak predah, pa put Fabrike. Uz tu i tamo poneko sitno kašnjenje, i drugog dana festivala satnica je ispoštovana skoro u potpunosti.
Prvi na binu izlazi Lopoč, u nešto okrnjenoj postavi. Ako sam dobro razumeo, pevač benda je dva dana pred festival postao pape, pa je iz objektivnih razloga bio sprečen da dođe. No, to nije sprečilo bend da nastupi kao trojka, s tim što je maleni Luka od 100 kg i jedno 2 metra visine (inače basista i u Crustalno jasno) preuzeo ulogu vokala. Da budem iskren, iako smo imali Lopoč kao jedan od bendova na onoj CD kompilaciji, a osim toga pisali su i report sa turneje po Finskoj za fanzin, ja sam ih tek sada prvi put poslušao kako valja. Utisak je da je ovo nekako upečatljivo „naše“. Bukvalno, nema promašaja, da ne znam odakle su, bio bih sto posto siguran da su sa ovih prostora. Jednostavno, zvuče tako, vrlo upečatljivo. “Omaleni” pevač je pauze između pesama iskoristio da prozbori po koju reč, i moram priznati da ima nešto u tim ljudima iz BiH, da jednostavno znaju da uspostave bliski odnos sa publikom. Setimo se Šarana iz Popika prošle godine, koji je jedini održao politički govor ukazujući ljudima da žive u paklu Vučića i da ni kod njih nije ništa bolje, te da binu treba koristiti na pravi način, da se javno iznese stav.
Odpadki civilizacije… Znam da se ovaj bend ponovo okupio pre par godina, ali nisam do par dana pred koncert znao da imaju i album. Bend je prvi put svirao u Novom Sadu, odsviravši sve one pesme sa “Ljubljana HC” kompilacije plus nove, sa tek objavljenog albuma, na kojem ako se ne varam, sigurno polovina stvari je iz 80-ih. Nisam ništa očekivao, ali sam se iznenadio prijatno. OK zvuči, nema greške, navežbano, uz vidnu podršku veterana ispred bine.
Nakon njih publici se predstavio mađarski sastav Messer. Zajedno sa The Norms oni su nešto najbolje što dolazi i što me zanima iz susedne države. Doduše, nije da pratim nešto dubiozno njihov rad niti scenu u Mađarskoj, ali otprilike to što oni sviraju je stil muzike koji slušam. One druge sam gledao letos prvi put, a evo sada je došao red i na Messer. Zajedničko im je to što su u pitanju petorke i što i jedni i drugi imaju cure u bendu. Messer je odsvirao svojih 20+ minuta pokazavši sasvim solidno svoje umeće. Definitivno bi sve to zategnutije zvučalo na manjoj bini, ali i ovo je bilo dobro. Imaju taj 80’s duh koji volim. Pohvala ide i na račun dve obrade koje su odsvirali pored svojih pesama. Jedna je bila od benda The Trouble za koji sam te večeri prvi put čuo, a druga od Rival Mob, pesma „Boot Party“, sa albuma koji je verovatno dosta vas slušalo.
Iako je planirano bilo da nastupe Suicidas, kod njih se desilo štošta samo dve nedelje pred To Be Punk, pa je morala da se nađe zamena. Kako je pevačica Karolina uporedo članica četiri benda, tako je pala odluka da dođe sa svojim trećim, jer je sa dva već nastupila na festu. Los Flixs je oforimila sa prijateljem iz Južne Amerike ne bi li svirala Latino punk rock iz 90-ih. I ako izuzmemo činjenicu da je nekako taj bend zapostavljen, u poređenju sa njena ostala tri sastava, ovo nije zvučalo uopšte loše. Možda se nisu u potpunosti uklopili u priču festivala ove godine, ali to je fest na kom nema uniformnosti. Otprašili su fino svoju verziju panka na španskom čime je ona još jedan svoj dolazak u Novi Sad odradila uspešno.
Nakon njih ide paket Francuza zbog kojih je i te kako vredelo doći.
Prvi izlaze Coupe George, koji su mesec dana pre ovog festa najavili da “pakuju kofere” i krajem novembra završavaju sa sviranjem te je ovo bila jedinstvena prilika da se vide uživo. Kapiram, svi iz benda sviraju u makar još dva benda (Cuir, Prisonnier du Temps, Syndrome 81), pa da se odreknu jednog neće im teško pasti. Meni je LP Coupe George od pre godinu dana odličan. Jeste da ima sličnosti sa Syndrome 81, ali ovde ima više hardcore punka, s tim da je ta izražena linija melanholije kojom svi ovi bendovi plene i te kako prisutna. Tek kada se pojavila petorka na bini skontao sam da je pevač zapravo i pevač Cuira, dok je na gitari i basu dvojac iz Syndrome 81, te mi je i jasna ta sličnost sa ovim sjajnim bendom iz Bresta, koji je prošle godine, barem meni, bio hedlajner To Be Punka. Iako je Fabrika bila praznija nego dan ranije, to ovu ekipu nije sprečilo da dobro ispegla svoj set, svirajući većinu materijala sa „Silence De Mort“ albuma iz 2023. I koliko se dalo primetiti, ljudima se svidelo. Osim toga, ispred bine okupila se grupa fanova koja je znala njihov repertoar.
Par članova se potom izmenilo da bi za kraj nastupili Prisonnier du Temps, bend koji je više koncerata odsvirao na američkom kontinentu nego u Evropi. Predvođeni basistom Sindroma, Džekijem, ovaj bend ima postavu u kojoj su članovi bendova Cran, Cuir i Coupe George. E sad, znam mnogo ljudi kojima je njihov LP odličan i koji su ih očekivali željno. Oni dobro zvuče, malo mi ima tu previše loženja na bini, ali nakon nastupa Coupe Georgea moram reći da su mi bili samo OK. Ne, nisu bili loši, naprotiv, nego mi je CG definitivno odneo pobedu. Sa distance od dve nedelje, čini mi se da su neke pesme i ponovili, a odsvirali su i jednu novu. Podrška ekipe nije izostala, iako je vidno bilo da je Fabrika to veče ipak bila prevelika. Ako je prvo veče bilo oko 500 ljudi, onda je u subotu bilo recimo 350. Nakon standardnog seta, koji su završili podužom verzijom obrade pesme „Spirit Walker“ od The Cult, bend izlazi na bis i još jednom pesmom privodi nastup kraju. Po završetku svirke, ostali smo još malo u Fabrici, vrzmali se, ispozdravljali sa brojnim prijateljima i pravac na spavanje.
Sledeći dan, pre nego što smo krenuli za Beč, uspeli smo da skočimo do tvrđave i, sa zaključkom da ovaj fest definitivno stavljamo na listu dešavanja koja se moraju posetiti, najavljujemo dolazak i sledeće godine, i to u proširenom sastavu.
To Be Punk je dakle već izbacio datume za narednu godinu tako da i vi možete pribeležiti u kalendar 13 i 14. 11. 2026!
