Kada se pre nekih mesec i po, dva pročulo da će Red Dons na evropsku turneju odmah sam pisao prvo njima pa njihovom agentu u nadi da bi ih možda mogli dovući ovamo, ali sam dobio očekivani odgovor: „ne idemo niže od Beča, osim toga, zbog jednog koncerta ne isplati se provesti pola dana na Horgošu i vaditi ata karnet. Jedina opcija bila bi da doletimo od negde“… Da, na trenutak zaboravim da smo daleko od civilizacije i da mi je osam od deset bendova/menadžera u poslednje vreme poslalo identičan odgovor. Setim se i To Be Punk-a 2019, kada su i Red Dons svirali, a na koji je 98 posto ljudi došlo isključivo zbog Sparera, pa izvedem logičan zaključak: koji kurac da se cimam uopšte u sred srede da maltretiram i mali američki bend i sebe, jer nisam siguran da li bi prodali 36 ili 63 ulaznice. Nego, kako ide ona poslovica sa bregom i Muhamedom… pakuj prnje i kreći ka Beču.
Inače, Red Dons je neposredno pred početak ove dvonedeljne evropske turneje izbacio dva izdanja na ploči za Taken By Surprise, i to kolorni vinil nazvan „East West Collection“, kompilaciju na kojoj se nalazi probranih 14 pesama sa sedam singlova, plus „Generations“ sedaminčicu sa četiri nove stvari. Pevač / gitarista Doug i bubnjar Richie su standardna polovina ekipe. Visoki basista Daniel, takođe originalni član benda, aktivan je na snimanjima kao i evropskim turnejama pošto već duže vreme živi na relaciji London/Minhen, dok je od ne tako davno drugi gitarista Michael Rudolph (zamenio Ruby Sparks), lokalni (na Portland mislim) pisac/muzičar koji je sa ekipom iz Red Donsa već svirao u akustičnom punk bendu The Revisions. On je učestvovao i u snimanju pesama za novi singl.
Nacrtali smo se ispred Venstera otprilike sat vremena pre najavljenog početka koncerta i odmah sebi obezbedili upad… Nisam ranije bio u ovom klubu, koji je ladno manji od CK13. Nikada ne puštaju karte u pretprodaju nego prvih 120 koji se pojave ti ulaze, ostali jok. Iznenadio me je poprilično jevtin upad od 10 evra. Nisam siguran da bi kod nas za takav koncert moglo da bude niže. Kako reče stari poznanik Mišo koji inače radi u Vensteru, bendovi kojima treba do soma evra bez problema se pokrivaju sa 120 ulaznica, 200 evra ostane klubu a piće koje se kupuje na donaciju je plus. Ispred smo naleteli na gomilu poznatih, dragih lica, od članova Ruidose preko Obsessions do Kettenhund. Vrlo brzo uđosmo unutra, odradismo i štand sa merchom i obavismo desetominutno pozdravljanje i kraću priču sa dragim Red Donsima.
Klub se sastoji iz dva dela, u prvom je šank a u drugom se svira. Jebote, stvarno je prostor manji od Crne kuće! Prvo što sam skontao je gomila plakata za buduće događaje koja je polepljena po zidovima, što kaže Mišo: „svaki dan imamo drugi koncert, a samo večeras u gradu na četiri različite lokacije su punk/hc svirke“. Zanimljivo, na većini plakata nalazilo se i neko naše ime, od Statico i Pestartz do Heihaizi i Tožibabe. Vrlo brzo kreće prvi bend. Prostor se očas posla napunio, a lokalna podrška Demenzia Kolektiva krenula je sa svirkom desetak minuta kasnije od najavljene satnice, oko 20 do 10. Ko ne zna, u pitanju je još jedan od Karolininih bendova (uz Suicidas, Ruidosa Inmundicia i Los Flix) u kojem ona osim što peva, i svira gitaru. Cepaju odličan melodični himnični punk sa tekstovima lapo na engleskom lapo na španskom. Malo ga odužiše sa svirkom jer su prebacili 40 minuta a i Red Dons se nameštao gotovo po’ čuke (cimali su se dosta sa toncem dok nisu namestili monitoring) pa je njihova svirka krenula tačno u 11.
Prva stvar i odmah hit „The Good Disciple“, uvodna sa poslednjeg zvaničnog LP-ija, kojom inače redovno otvaraju koncerte. Ma idi bre, ponelo me od starta, te nisam prestao da skakućem i pevam do fajronta iz prvog reda. Mali punk bend jednostavno mora da izgleda i zvuči poput njih. Kad kažem izgleda mislim na scenski nastup, a kad kažem zvuči mislim na utegnutost, navežbanost, čvrstinu i posvećenost samoj svirci sva četiri člana. Dovoljno je bukvalno da pogledaš kako Red Dons izvodi jednu stvar uživo, sa koliko emocija i da skontaš da je to to, odnosno koliko oni uživaju u svakom trenutku i vole to što rade. Odsvirali su u nekih 45-50 minuta manje više sve što je trebalo, uz jedinu nepoznatu „Testify“ sa novog singla. Da sam im pravio set listu dodao bih samo još meni dragu „A Vote For The Unknown“ (sa istoimenog singla iz 2014. na kojoj im je gostovao TV Smith), koju iz nekog razloga ne sviraju uživo. Pred sam kraj poslednje stvari morali smo da izjurimo napolje kako bi uhvatili poslednji prevoz… jebiga, trebalo je promeniti tri voza i stići do gajbe Nemanjine sestre (hvala do neba i njemu a i njoj). To je jedino što mi je falilo, da sam uspeo posle svirke da ostanem samo desetak minuta i pozdravim se sa svima a bendu zahvalim na još jednom sjajnom nastupu. Do Home Fronta u novembru toliko od mene iz Beča.
