Prvu polovinu Rebelliona u subotu preskočio sam zbog odlaska na tekmu Chorley – Brackley i tako omašio Raw Power i The Generators od onih koje nisam gledao ranije te Gimpfist i The Fu’s koje sam overio nekoliko puta, posebno ove prve. Stigao sam nazad u venue taman na pola pesme „Unlawful Execution“ koja je bila prva na repertoaru Chisel-a koji je ove godine nastupio u dobro popunjenom Casbahu. Svirka odlična, oni dobri na bini, uvek nasmejani pevač Kal bio je jako zveknut, mleo je između pesama kao navijen a da ga je malo ko osim lokalaca razumeo ijednu reč, uzbuđen što nastupa pred tolikim brojem ljudi u rodnom gradu. Jako volim sve što su objavili do sada, jedino što me nervira kod njih je to što svesno sjebavaju zvuk da bude krš, kao „Lo-Fi“ fore… manite me toga. Jedini album koji im je producirao Jonah Falco zvuči baš kako treba te stvarno mislim da nema potrebe da uživo namerno skrnave. dragSTER petorka iz Koventrija predvođena pevačicom Faj postoji pune dve decenije i redovan je učesnik festivala, ali je meni tek sada došla na red. Imaju četiri albuma, odličan poslednji od pre pet godina producirao je Rat Scabies i to je još jedan od bendova koji na ostrvu ima ozbiljnu reputaciju i podršku. Mešavina melodičnog punk/rock-a i garaže odzvanjala je Paviljonom koji je tokom njihovog nastupa bio krcat. Nakon njih odlučio sam se pre za Bad Manners nego The Meteors… Ballroom je poskakivao, pevalo se u glas a nakon „Inner London Violence“ zapalio sam u Casbah kako ne bih omašio početak svirke čikaškog sastava Pegboy koji se u mom društvu itekako voleo početkom 90-ih. Debi album „Strong Reaction“ presnimio sam drugarima sa ploče na kasete nebrojeno puta. Bend je sa burazerom osnovao Džon Hagerti koji je tokom 80-ih bio član Naked Raygun. Originalna postava benda isporučila je za 40-tak minuta set sa pregršt lepih melodija kroz koje je protkana blago melanholična crta. Inače da ih svu četvoricu sretneš na ulici ne bi nikada pomislio da imaju veze sa bilo kojom muzikom a ne sa pankom. Klasičan komšiluk koji viđaš među tezgama na pijaci. Ali zato im je nastup bio za desetku. Džon je dve trećine bio bez gitare na ogradi i pevao sa masom. Defintivno mi je nastup Pegboya jedan od hajlajta ovogodišnjeg Rebelliona. Nakon njih sačekao sam u istom prostoru Toxic Reasons respaktabilan matori bend iz Ohaja bogate diskografije ali mi je uživo to nekako zvučalo prilično, hmm… aj’ da ne budem grub, ne loše, nego nekako mlako. Zato je u Paviljonu Icons Of Filth fino odvalio. Velško ime kultno na anarho sceni aktivno je bilo do polovine 80-ih godina da bi se reoformili početkom 21. veka. Smrt pevača Stiga od posledica infarkta na koncertu u Hakniju 2004. označio je kraj ali se ostatak ekipe u par navrata okupljao na benefit gigovima njemu u čast da bi pre nekoliko godina odlučili da nastave. Ko ugrabi priliku negde da ih vidi – preporučujem! Subotu veče završio sam sa Toten Hosenima. Kako rekoh u uvodnom delu izveštaja, masa Nemaca je došla zbog njih. Nebrojeno majica i obeležja Fortune Dizedorf preplavilo je Casbah, a kako je krenula svirka tako je zapevao hor. Kao na Sparrerima, samo što sam imao utisak da sam negde u Švabiji jer je većina pesama bila na nemačkom.
Sa Pizzatramp smo otvorili poslednji festivalski dan. Molim sve koji ne znaju za ovaj bend da ih izvrte bar preko bandcampa jer ova trojka iz nekog velškognikadčuosela jebe keve i širu rodbinu. Stvari od po minut i kusur, ozbiljno kokanje, pravi ’80s HC skate punk uz genijalnu sprdnju i komentae između pesama. Odsviraše kako sami rekoše „najdužih 35 minuta u životu“ i uz ovacije nasmejane publike prepustiše binu sledećem bendu. Prebacio sam se nakon njih u Ballroom na MDC, koji prvi put gledam na ozbiljnoj bini. Prethodnih pet su sve bili mali klubovi ili pre rupe sa prilično lošim zvukom izuzev 2006. kada sam ih zakačio sa Podom za bubnjevima na istom ovom festivalu ali na malom stejdžu u Areni. Ovo je stvarno bilo jako dobro… genijalnih 40-ak minuta proverenih hitova gde je cela ekipa na bini vrhunski odradila posao. Ipak, najjači utisak ostavila je Erica Liss sa bas gitarom koja je svirala sa bendom početkom 90-ih u vreme „Shades of Brown“ albuma. Ženska je po-ki-da-la! Usledio je povratak u Casbah na Murphy’s Law, koje nisam gledao gotovo dve decenije… Gimmy G je jebeni
genije! Jedan od najboljih frontmena koje sam ikada video uživo. Majstor se nije ni penjao na binu, sve vreme je bio s nama dole u masi, nema s kim se iz publike nije zagrlio, rukovao, izljubio, nazdravio. Izvukao je iz mase nekog klinca od 10 godina pa je pevao i s njim na ramenima. Maestralnih 45 minuta za još jedan od jačih utisaka ovogodišnjeg izdanja festivala. Na preporuku ekipe iz Pizzatramp otišao sam u Arenu da ubijem praznih lapo sata gde sam zakačio velški bend Social Experiment. Krupni mlađi gari krestaš je s mikrofonom dok ostatak ekipe čini, po stajlingu i obeležjima, rekao bih anarho trojka, svi desetak godina stariji od njega, koja iza sebe ima EP iz 2018. i album iz 2021. godine. Klasičan HC/punk sa nešto rapavijim i agresivnijim vokalom. Bome, fino opeglaše i oni. Antagonizers i Doug &the Slugz svirali su jedni za drugima u Paviljonu. U pitanju su dva skinhead benda iz Amerike. Prvima u zvaničnom nazivu stoji i „prezime“ ATL čime jasno stavljaju do znanja odakle su. Dva albuma objavio im je Pirate Press tako da su i tu sve dileme otklonjene kada je u pitanju sam žanr.
Sasvim korektan Oi! ili kako sami sebe vole da etiketiraju „working class street punk“. Karirane šulje, tregeri, martine, sve je na svom mestu. Ovi drugi su navodno pioniri Oi!-a sa američkog kontinenta, aktivni bili samo dve godine 1983. i 1984. ali da budem iskren, nikad ranije nisam čuo za njih dok ih Randale nije rehabilitovao pre par godina. Meni je to zvučalo kao da nisu imali probu od onda, a opet napuniše prostor i oni i završiše kilav set sa „Chaos“ od 4 Skins. Vratio sam se nazad u Casbah na pola sata Voodoo Glow Skulls-a, da skratim prazninu. Brat bratu nisam čuo za njih u ovom veku… Prepun klub, divljanje i na bini i u masi… o jebemti lebac. Njih šestorica, od čega dvojica duvača, cepaju HC ska punk. Pevač je sa maskom preko lica i u šarenom ponču. Histerija sve vreme kao da si Bostonse uključio na 45 obrtaja. Posle treće pesme počinje mozak da boli, ali je generalno dobro, ko voli naravno. U 9 sam se premestio u Ballroom u koji obezbeđenje vrlo brzo više nije puštalo publiku zbog popunjenosti kapaciteta. Desetak minuta kasnije krenuo je ludački set Bob Vylana. Njih dvojica su na bini, on sa mikrofonom plus bubnjar, od glave do pete „fredperisani“. Sve ostalo ide preko matrice. „Ko kaže da pank ne može da se svira bez žive gitare“, najavio je svirku i krenulo je kidanje. Sličan fazon kao i Riskee and the Ridicule, čak možda pre poput Kid Kapichi, moderan grime hip hop sa distorzijama, samo što je ovo sirovije. Pogibija u pitu i vrhunski performans na bini. Ovo nema razloga da ne postane ogromno ime vrlo brzo. Ušli smo u fotofiniš jer je do fajronta ostalo da se pogledaju još dva seta, oba u Casbahu i oba genijalna. The Briefs iz Sijetla nisam nikada ranije imao prilike da vidim uživo a izrasli su vrlo brzo u jako ime kako su se pojavili početkom 2000-ih. Onomad kad su na To Be Punk-u svirali Cute Leppers (koji su osnovali upravo dvojica iz Briefsa) žao nam je bilo u tom momentu što su došli ovi a ne oni iako je i CL majstorski bend. Uglavnom, spičkaše 20 hitova jedan za drugim. Svirketina na kvadrat! Odjavili smo se sa Dickies-ima koji otvoriše set sa „Anarchy in the UK“. Legendarni kalfironijski bend na Ostrvu uživa kultni status te je publika i stvorila atmosferu kakva priliči jednom takvom imenu a matorci su joj u sat vremena isporučili isključivo himne. Nisam siguran da će se nakon ove turneje bend upuštati u slične avanture, najpre zbog narušenog zdravlja pevača Leonarda, te je ovo verovatno bila jedna od poslednjih prilika da se i oni vide uživo. Naravno, voleo bih da grešim. U ponoć smo se pozdravili sa obezbeđenjem na vratima i uz „vidimo se sledeće godine“ krenuli punih srca na spavanje. Naredna dva dana, pre povratnog leta, poslužila su za sumiranje utisaka i lagane šetnje po sunčanom Čorliju, Liverpulu DFoi Mančesteru. Do narednog avgusta, toliko.
Fotkao Zgro
