Kad se pre nepunih godinu dana pokrenula priča oko objavljivanja kompilacije „Novo poglavlje bgXhc“ koja je pratila prethodni broj fanzina Out of the Darkness, osnovna ideja mi je bila da se na taj način pomogne mladim beogradskim bendovima koji su se pojavili nekako odjednom. U međuvremenu, za Majak, Nabod i Neven pročulo se i van granica Srbije. Prva dva benda nisam imao prilike ranije da gledam dok sam Neven do sada overavao samo na gostovanju, tačnije u Novom Sadu. Gledao sam neke snimke koji su kačeni po netu sa njihovih nastupa na domaćem terenu i skapirao da moram iskoristiti prvu priliku da ih overim kad sviraju pred svojim drugarima.
Ta prilika je došla brže nego što sam očekivao zahvaljujući Hardcorner Shopu odnosno Rajku (Bronze, Nagon, Reckoning, ex sto čuda) koji je za polovinu septembra najavio prvi Hardcorner Fest a tokom par nedelja od prve objave obelodanio je imena svih šest bendova koji će imati tu čast da nastupe na njemu. Citizen X može, Reflection takođe, Nagon uvek, Adult Crush ne znam šta je ali okej, Neven i Majak – bravo! Ne razmišljam nego idem. Išao bih svakako da podržim i da je kompletno šest drugih bendova sviralo, ali ovo se taman namestilo. Inače, potpisujem, Beograd od, ajd da kažem, kovida na ovamo, jebe keve s bendovima. Prešišao je Novi Sad debelo, a dugo je situacija bila obrnuta. U Novom Sadu da se pogasi tih pet, šest imena koji sviraju već 20+ godina i da nema Delimanosa i Vršnjačkog nasilja koje opet čine starosedeoci na sceni, mogao bi komotno da se stavlja ključ u bravu. Ali, vratimo se festivalu koji je održan na Zappa Barci koja je smeštena sa NBG strane uz sam Brankov most. Bio sam tamo jednom, i to pre nekih šest, sedam godina, na promociji knjige koja je održana u prizemlju barke. Mesto za svirke je gore, na spratu u prostoru u koji može da stane dobrih 300-400 ljudi.
Sjajan potez napravljen je od strane organizatora što uopšte nije objavljen redosled i satnica nastupa bendova i što se ona nije znala do pola sata pred početak prvog benda. Znalo se samo da sve kreće u 18h kada se otvaraju vrata, da prvi bend počinje u pola 7, svako ima fore lapo čuke i sve mora biti gotovo do 23h. Time se izbegla ona ružna praksa da masa stoji ispred i čeka nekog headlinera ili određeni bend. Uostalom, tako je i glasio slogan festivala: „No headliners, no support bands“! Na licu mesta obavljeno je „žrebanje“ kojim je određeno da će prvi svirati Adult Crash a poslednji Majak. Sličan fazon doživeo sam samo još jednom, na svirci u Londonu pre 15-ak godina, kada su frontmeni tri benda pred publikom izvlačili šibice pa je Biznisima zapalo da izađu na binu prvi.
Utrčao sam sa deset minuta zakašnjenja dok su dobro poznate face koje smo tokom prethodne dve decenije gledali u raznim drugim bugarskim bendovima uveliko voštile. Adult Crush iz Sofije postoji nekih dve, tri godine i pre par meseci izašao im je debi album na kojem se prepoznaju razni uticaji. U osnovi je melodični hardcore srednjeg tempa, malo zametaliziran, a zbog boje vokala i samog načina pevanja polivaju mi na Leeway. Sasvim dobar nastup završili su Cromagsima. U 7.15 na bini je već bio Neven koje je na samoj sceni, na krišna uvodu podržao Milomir (First Flame, Still Bleeding) sa perkusijama. Dva minuta kasnije kreće lavina! Kao da zvekneš molotovljev koktel pa se vatra širi, tako je eksplozija sa bine zahvatila masu koja se nagurala u prve redove. U nepunih lapo sata pola broda je skaklo a pola imalo oklembešenu vilicu do poda ne verujući u „sibidžijevski“ prizor koji su priredili omladinci. Svaka čast i bendu i fanovima. E to se tako radi. Pevač Miloš ima sve odlike pravog frontmena, i ponašanje na bini i dobar vokal i samu spiku, odnosno komunikaciju s publikom.
Reflection iz Gornjeg Milanovca je sledeći. Zategnuti kao praćka, malo su spustili „loptu na zemlju“ jer je njihov sam tempo svirke sporiji. Sa ovim momcima nema promašaja, izađu na binu, poklone se i pometu patos. Odavno su zreli za novo studijsko izdanje. Nagon (da ne guglam dve tačke na O) je ovom prilikom najavio promociju debi albuma „Generations of the Wasteland“ koji je zvanično izašao u Evropi na kolornom vinilu za švapski „Contra Records“. Pošto živimo u pripizdini opasanoj bodljikavom žicom više od tri decenije, šverc ekipa nije stigla da prebaci preko grane kutije s pločama do početka festivala već one stižu u sledeći utorak (potražite ih u Hardcorneru), te je bilo nemoguće dokopati se primerka na samoj svirci. Zbog „nepovoljnog“ žreba (Reflection koji jedini ima levorukog bubnjara svirao je pre Nagona) nameštanje benda, odnosno premeštanje bubnjeva sa leve na desnu stranu, potrajalo je malo duže od predviđenih 15 minuta pa je Nagon krenuo sa malim zakažnjenjem ali je uspeo da stigne satnicu i spička ceo set od nekih 10-12 stvari za ispod pola sata. Bio je tu i starih pesama kao i onih koje se nalaze na albumu plus je za sam kraj odsvirana i Nabat obrada „Skin & Punk“ i to je bilo to. Odličan žestoki, fino upakovani, prljavi punk/rock ispraćen je ovacijama i aplauzima prepune barke.
Citizen X svi dobro znate, ko su i šta su. Nastali još tamo neke 2000 i šeste, sedme recimo, u tom ranom periodu sami su izbacili debi album i… nestali. Pre otprilike pet godina pevač Boža (ex Doghouse) okupio je novu ekipu (koja je između svirala i u No Comply, Posno prase, Young Husbands…) i krenulo se dosta ozbiljnije. Prošle godine izbačen je EP, potom i spot za spotom za pesme „Stuck in the Middle“ i „Still Running“. Lepe melodije i klasičan skate punk/rock sa zapadne američke obale što je veoma prijalo publici te je bend odsvirao svoj set u sjajnoj atmosferi. Majak je nastupio poslednji. Nisam ih gledao do sada i nekako sam se najviše radovao što su i oni deo line upa. Sve što sam od njih čuo je ono „izuvanje“ koje se nalazi na gore pominjanoj kompilaciji. Kako se trojka namestila na bini tako se masa omladine nabila ispred njih. Kreću taktovi prve pesme a prizor kao kad opali startni pištolj na trkama na sto metara. Bam i udri! Kida bend ali kida i masa. Sunce ti poljubim kakvo mlevenje. Najfuriozniji mogući hardcore! Bez obzira što je odmah na prvoj pesmi Relji pukla gitarska žica, munjevito je zamenjena gitara Nevenom strelom i nastavljeno je sa paljbom. Dvadeset koji minut pogibije i kraj. Svaka čast!
Pogledam na sat, tek 20 do 11, a ono fajront, odsviralo svih šest bendova. O falim te! Pa ko hoće neka cepa dalje… a idealan tajming i da se dođe kući u normalne sate. Sve kako treba, odnosno kako se radi preko. Uspeo sam da se ispozdravljam sa gomilom dragih, poznatih lica i da stignem u Novi Sad a još uvek je bilo danas, ako me kontate. Probudio se, srce mi puno. Kaže Rajko, 300 karata otišlo. Bravo! Pod jedan bravo za njega i celokupnu organizaciju, pod dva za bendove koji su stvarno dali sve od sebe da ovaj događaj učine posebnim i pod tri za publiku koja je zadala ozbiljan domaći brojem, šarenolikošću i aktivnim učešćem na festivalu. Uzdravlje!
Sve fotkala Lea Bodor
