The Unicorn na Camden-u je klasičan pub. I to ne neki posebno dojajan ali ono što ga izdvaja od ostalih pabova je to što su underground svirke razne fele svakodnevne. I sve su džabe. Pub se izdržava od cuge tako da u principu što više se šika, to bolje. Nisam ranije dolazio a trebalo je. Uglavnom se radi o bendovima koji počinju ili su već poceli i dešava se da im se pridruži neko vrlo vrlo poznat. Kao sinoć na primer. Znači kako god okreneš, dobro (a može i: Kako god okreneš, bulja ti pozadi). Mufte upad, mnogo muzike, ne ustaješ sutra ujutro u ridiculous o’ clock… Sjajno!
Prvi bend je Transcendence iz Nottingham-a. Omladinci piče neki hc/metal i još uvek se traže. Meni to nije leglo ali poštujem. Trajalo je taman do smora tako da, nije puno bolelo. U pauzi odem do merch štanda i tu su Dan,
Rob i Brian, gitaroši glavnog benda. Krene priča, slikanje itd. Pričaju mi o Outbreak Fest-u prethodne večeri, te kako im je bila namera da se ubace sa Burn i tako dalje. Fini ljudi. Snimaju ovog leta tako da očekujte novi album početkom 2017.
Sledeći su Life Betrays Us iz Londona. Bubnjara sam odmah prepoznao. Nisam ni jednom zakoračio u Underworld a da njega nisam sreo. Redovan je na svim HC svirkama u gradu. Band je neki moderan HC na granici sa metalcore-om i sve je to prilično okej zvučalo. Čak vrlo dobro. Posle nove pauze na binu su izašli Splitknuckle, koji su negde iz Essex-a. Ne sviđaju mi se. Svi ovi bendovi na Bandcamp-u mnogo bolje zvuče, ali šta ja znam… meni se sem drugih po redu nije nešto izdopadalo. No nema veze.
Poslednji support je Higher Power iz Leeds-a. Mnogo ljudi je zbog njih došlo ali meni se to ni najmanje nije svidelo. Opet neki talme/hc. Da se razumemo, nemam ništa protiv metalcore-a, često se kod mene na gajbi vrti Ringworm i njima slični bendovi ali ovo mi je baš bez veze. A sa druge strane, ne bi bilo lepo da se žalim. Besplatna svirka jebiga.
I dođe red na Incendiary. Oni su nova generacija NYHC-a uz recimo Backtrack i slične što ja poprilično gotivim. Krenuše sa “Force Of Neglect” sa “Cost Of Living” i nasta krkljanac. Mala je to prostorija za toliku količinu jebanja mame. Al’ niko ne haje. Ovi sa bine polivaju li polivaju a publika uzvraća. Izređaše pesme uglavnom sa poslednjeg albuma i kroz nekih 45 minuta, fala-doviđenja. Odličan bend, odličan gig. Ko voli podmladak NYHC-a obavezno treba da ubroji i Incendiary u kolekciju.
Mogao bih ja sa vama još o ovome ali ću ovde da stanem. Za par sati krećem na Burn tako da… vidimo se.
Đole
