Pozdrav HC/Punkeri i ostala šušo. Zgro vam je u sitna crevca referisao o zbivanjima u Beču tako da ću ja ukratko o sinoćnim zbivanjima u Electric Ballroom-u da se ubacim među njegove redove.
Karte za ovaj gig su planule još u oktobru prošle godine. Gorila Biscuits čoveče! Uz još nekoliko bendova koje nisam ranije gledao uživo tako da… baš sam se naložio. Čitam izveštaj iz Beča i tu saznam da su ubačeni i Miles Away i to me je extra diglo. Redovno polivam njihov poslednji “Tide” i jedva sam čekao jučerašnji dan. Drugo, konačno bolji prostor. Electric Ballroom. Zadnje što sam ovde gledao su Propagandhi uz Comeback Kid koji su pokidali i uz Shai Hulud koji su me davili pa sam izabrao da pičim Angry Birds na telefonu dok ne završe.
Anyway, fenomenalno: Electric Ballroom. Kako sam navikao da idem iza ćoška u Underworld (koji ne gotivim), svanulo mi je kad sam pročitao da je ovaj venue u pitanju. Znači, Miles Away plus još nekoliko potencijalno dobrih i apsolutne legende GB… potpuno sam se ozračio.
Prvi bend GWLT izlaze dok sa razglasa grmi Cypress Hill – “Insane In The Brain”. Vrlo korektna i tight svirka. Jes’ da ja baš nisam poginuo za Beatdown Hardcore-om ali ko ovo gotivi, sigurno bi trebalo da obrati pažnju.
Sledeći Miles Away. Yaaaassss!!! Ovaj… šta je sad ovo jebote? Zvuk nekako kilav, baja za mixetom ili namerno minira ili je dobio trudove pa ne može sebi da dođe, uglavnom ono na bini nije ono što ja bar jednom nedeljno slušam! Razočaran u pičku materinu! Nailazi mi ortak i pričam mu kako je bend do jaja ali zvuk… bla bla bla… ne vredi. Kako objasniti nekom ko ih nije slušao da su u stvari opak bend kad se ni meni samom ono na bini ne dopada? Nešto se mislim… ko zna koliko sam support bands diskvalifikovao jer je zvuk (pa samim tim i svirka) bio loš a da su oni u stvari okej? Ihaha… ko zna koliko. Šteta. Uglavnom, ispratim Miles Away ali baš onako žešće razočaran.
Posle kraće pauze izlaze Touche Amore koje sam ranije slušao i ono što sam čuo je bilo kao OK, mada ništa specijalno. Ali kada su počeli… nemam reči da vam opišem koliko sam se smorio. Uz najbolju volju nisam uspeo da pobegnem dosadi koja me sastavila. Uvenuo sam totalno. Možda sam ipak postao čiča kome sve više stvari smeta? Mislim, znam da sam namćor na dedu a i razočarenje sa Miles Away je samo dodatno usralo ionako žešći smor na bini.
Završe i ja se sve self-tešim kako će Modern Life is War da budu dobri pa da se dignem pred Gorilu. Kad ono malo morgen! Ni ovi nisu mogli da mi pomognu onako unamćorisanom.
Al’ zato… u 22h se čuje truba (ne sa Kosova) i izlaze Civ, Walter, Arthur, Alex i Luke i kreće jebanje svega po spisku. Strahota u publici, soma ljudi mi se natovarilo na leđa a ja pokušavam da snimim bar prve dve pesme. Pogledajte uostalom… https://www.youtube.com/watch?v=UI0aUZKtp5M
Definitivno u vrhu najboljih HC gigs u životu ako ne i najbolji. Jos uvek ne dolazim sebi. Odoh sad. Vidimo se i da… Start Today!
Đole
