Ovaj koncert mi je bio poslednji na spisku događaja na koje bih otišao. Iskreno, sem Nevena i Peripetije ovi ostali bendovi bili su mi totalna nepoznanica. Ipak da krenemo sa kratkim uvodom… U petak sam predložio supruzi da odemo sa ćerkicom u Novi Sad na jedno noćenje. Nisam bio u NS-u od prvog aprila prošle godine kad je Kpax! nastupao solo bez onih Nemaca što ne pređoše granicu. Uželeo sam se grada i nadao se nekom koncertu u subotu da bih taj dan skontao da se održava Edge Day. Jupi! (rekoh u sebi), bilo je samo potrebno dogovoriti se sa suprugom da pobegnem iz smeštaja posle uspavljivanja deteta. Taj dan oko 16h čuo sam se sa Dekijem (ex Destroy Babylon Booking) koji mi saopštava da dolazi i da je već na stanici u Bataji gde čeka voz.
Imao sam veliku želju da prvi put uživo vidim Peripetiju. Preiskusna ekipa i dobri ljudi: za bubnjem Sloba (nekada bubnjar Kraha, Disznotor-a, Svlaka…), gitara: Leni (Disznotor), bas: Duška (ex Svlak) i vokal – Miloš. Njihov album prvenac „Zar nisi besan?“ mi je fantastičan – sjajna kombinacija youth crew-a i thrash core-a sa veštim prelazima između brzine i đuska delova. Milošev vokal zvuči poprilično besno i razumljivo za razliku od demo snimka (ako se nešto ne razume, moja preporuka je da se obrati pažnja na zaista dobre tekstove: zataškavanje ratnih zločina, aktuelna politička situacija, zagađenje okoline i zavisnost(i)). Odlična ritam sekcija i Lenijeva gitara koja, po meni, možda ima najbolji zvuk na domaćoj hardcore sceni. Na žalost propustih njihov nastup i stigoh tek na sam kraj nastupa benda Poison Ivy koji je drugi nastupao. Baš smor ali idemo dalje… Treći bend bio je Influence iz Austrije. Kada je započeo nastup pomislih opa biće i nekog old skula ali prevarih se, jer i oni nastaviše kao i prethodnici Bugari sa metalčuga delovima. Vačpe je svo vreme bio u publici poprilično aktivan što mi se posebno svidelo, nije se skrivao od zahuktale mase a i povelik je čovek. Njegova spika je bila uglavnom protiv kapitalizma i mnogo je zabavno bilo kad je izgovorio nešto u fazonu „Cocta is hardcore, not Red Bul“. E sad da napravim mali brejk i kažem reč dve o publici. Kada sam ušao u Crnu kuću prostor je bio baš popunjen ali ispostavilo se da se veliki deo ljudi sabio pozadi jer je napred bila mosh pit „makljaža“. Dosta omladinaca je bilo što je jako dobro, za neke bih rekao da su jedva srednja škola ili tu negde na početku. Sad mogu da ispadnem džangrizavi matorac i da se poserem po svemu i kažem eto ne gledaju kad se razmašu nogama i rukama (dobro i jeste bilo par kritičnih) ali opet mislim da je lepše videti i tako pomalo divlju masu nego da svi stoje i paze da nekog ne „nagaze“. Normalno je da treba „raditi“ sa mlađom publikom posebno oko tih stvari da treba paziti na bližnjeg svog (sad zvučim ko neki dobri hrišćanin), ali ne može sve biti po pe-esu u hardcore punk-u. Jebi ga.
Da se ponovo vratim na muzičko – scenska dešavanja, četvrti po redu je bend Frust iz Bukurešta (Sloba iz Peripetije mi reče da dan kasnije nastupaju sa njima u Guvernanti). Frust ima zaista simpatičnu postavu sa basistkinjom koja je onako mirna i povučena na bini u hipsterskom fazonu, dok je ostatak benda poprilično divlji. Bata na vokalu je neumoran i dernja se ko da mu deru kožu sa leđa. Ma ovo je metalčuga na kvadrat i jako mo podseća na američki Boiling Point (biser iz devedesetih). Nakon svake pesme pevač je održao govor: od prevencije suicida, značaja straight edge-a, kao i o seksizmu na sceni i homofobiji. Svaka časta na svemu i mnogo je lepo kada neko ima šta da kaže i publika to podrži + nastup im je bio za desetku. Atmosfera je bila najblaže rečeno euforična: circle pitovi, moš pitovi, samo jako malo stage diving-a. Miloš iz Nevena je to dobro primetio na njihovom nastupu, ali kasnije o tome. Znači Frust je razvalio za otprilike 25 minuta koliko je nastup trajao. Idemo dalje.
Burial Site iz Sofije je bio peti na redu i nekako najdosadniji. Klasičan metalizirani hardcore, ali baš onako nezanimljiv i predvidiv. Pevač je započeo nastup u nekom džemperu posle se skinuo u majicu, klasično loženje publike „show me your style“ (ili nešto u tom fazonu pomlatite se a meni je do jaja), možda i grešim samo eto meni je sve to bilo boring ili su već kao peti bend doveli do nekog zasićenja.
Poslednji bend na festivalu bio je beogradski Neven. Mnogo sam slušao i čitao o samom bendu i moram priznati da sam stalno nešto jeo govna jer imam običaj da budem sumnjičav prema nekome ili nečemu koga dižu u nebesa. Samo neki hvalospevi i došao je taj dan tj veče da ih pogledam prvi put uživo. Ono što sam video i čuo nateralo me je da zaključim da sam se stvarno zajebao jer me je bend oduvao, ali bukvalno. Već na samom intro-u omladinci pa i oni stariji zauzeli su prve borbene redove. Ne pamtim da sam još od Hitman-a video toliko posvećenu (da ne kažem navijačku) publiku gde se zna svaki tekst od početka do kraja. Ljudi se otimaju za mikrofon, kontam da pevač Miloš može da odradi nastup da ne otpeva ni jednu strofu celu. Bend ima neku ludačku harizmu, uvežban je do perfekcije i ima top zvuk. Burial Site je bio preglasan, Neven isto ali to je imalo nekog smisla tokom njihovog nastupa. Svaka pesma je imala odličan uvodni govor, a na mene je ostavila najjači utisak „…pazi da u telu svoje žrtve ne završiš…“ što je i sam početak pesme „Samilost“.
Što se mene tiče prekratak nastup. Koliko sam shvatio i dogovor je bio takav da bendovi ne pređu pola čuke svirke. Miloš je dozivao publiku na stage diving koga je stvarno falilo. Pored pretežno muške publike i pored toga što je bilo baš dosta omladine svidelo mi se što je bilo i devojaka u prvim redovima. Iskreno falilo je malo pažnje za cure u mosh pitovima. Možda postoji velika vremenska rupa između generacija i mislim da stariji moraju da utiču na omladince jer na ovim koncertima ima šta da se vidi i čuje, mislim na one pozitivne stvari (veganstvo, straight edge pa samim tim uz to ide međusobno poštovanje). Drago mi je što sam sreo ljude koje nisam video dugo vremena, sve pohvale Šolji i Rebuild-u na organizaciji (da mi je neko reko da ću piti bezalkoholno pivo na svirci – ne znam šta bih mu rekao ali stvarno je bilo osvežavajuće). Nisam probao klopu, ali fino je sve mirisalo. Mislim da je falilo malo više mech-a (sad ću ja ispasti govno kapitalističko) ili sam nešto u međuvremenu propustio (mislim na bendove koji su gostovali iz drugih gradova, primetio sam samo stvari od Peripetije). Da ne glumim previše dežurnog kritičara i da ne idem u sitna crevca, drago mi je što sam prisustvovao ovom događaju i još jednom hvala svim učesnicima manifestacije na divnoj večeri.
Text: Ungur ; Fotke: Mihajlo Zorić
