Uvod o sjajnom kanadskom oi punk bendu Bishops Green nije neophodan, ali svakako zahteva par redova da se kaže kako se uopšte došlo do intervjua. Par meseci čekao se odgovor od Džerija, frontmena Poison Idea. Djordjije iz Mulj.net stupio je u kontakt s njim i prosledio mu set dobro skockanih pitanja oko kojih su se potrudili Nemanja i Florijan. Posle odugovlačenja i ćutologije, odgovori su konačno stigli, u minut do dvanaest. A bolje da nisu! Od 18 pitanja, odgovorio je na pola i ni jedan odgovor bio duži od pola minuta. Baš zbrzano, tačnije skarabudženo. otaljano! Trebalo je reagovati brzo jer je ostatak materijala bio prelomljen a nedostajao je jedan, taj jači, strani intervju. Pozvao sam Acu, objasnio mu urgentnost situaciju, i zamolio ga da me spoji sa nekim bendom s kojim je u kontaktu. Od par predloga odlučili smo se za Boshops Green. I nismo pogrešili jer su se Greg i Evan, pevač i bubnjar, dali domaći svima iz profesionalnog pristupa. NJih dvojica su preko zooma čitali poslata pitanja (Greg je bio u bio studiju, Evan kod kuće) i potrudili su se da nam kroz smeh i razgovor odgvore na njih. Sve je bilo gotovo za tri dana. Svaka čast! I onda neko kaže “nemam vremena”. Naravno, ako nećeš. Ako hoćeš. neće ti sigurno biti problem da izdvojiš pola sata za jednu ovakvu priču. Pustio sam potom, prvo onaj legendarni prvi EP pa dva sjajna albuma “Pressure” i “A Chance To Change” i vrteo u krug dva dana, i iako ih znam na pamet, uživao sam kao da sam ih tek oktrio i da ih slušam prvi put, a onda sam prešao na Gregov stati bend Alternate Action a zatim i The Lancasters u kojem je bio upravo sa Evanom.
Bishop’s Green je za vrlo kratko vreme postigao veliki uspeh. Vaš prvi EP izašao je 2013. a svega tri godine kasnije gledao sam vas u prepunom Ballroomu u Blekpulu. Koja je tajna uspeha, šta to vi imate drugačije, posebno u odnosu na mnoge druge dobre bendove?
Evan: Uh, taj Rebellion je bio lud, sećaš se Greg?
Greg: Kako da ne. Bio sam poprilično nervozan. Kada sam video svu tu masu pred naš nastup, odnosno kada sam shvatio pred koliko ljudi treba da nastupimo, da svi oni čekaju nas da se pojavimo na bini, usrao sam se. Bilo je neverovatno.
Evan: Dobro je pitanje, nikada nisam razmišljao o tome, jer da budem iskren, nismo imali pojma na kakvu reakciju publike će naići Bishop’s Green. Pre toga smo imali The Lancasters koji je bio aktivan pet godina, između 2000. i 2005, nismo mogli ni da pretpostavimo da će Bishop’s Green podići toliku prašinu svojim pojavljivanjem.
Greg: Bili smo oduševljeni reakcijom publike. Konkretno taj Rebellion je bio nestvaran. Kada sam video koliko ljudi peva refrene sa nama to me je bukvalno oduvalo.
Evan: Hm, jesmo li svirali dvaput na tom festivalu!? Da, da, oba puta u Ballroomu i oba puta je bilo jednako dobro, prosto da se upiškiš u gaće. Ne znam šta bih odgovorio na drugi deo pitanja, šta je to što Bishop’s Green ima posebno što je privuklo toliku publiku. Mi smo u godinama, prerasli smo dečije bolesti, ne patimo od ega, više se ne fokusiramo da moramo po svaku cenu da napravimo nešto veliko nego radimo rasterećeno i stvari se jednostavno same dese.
Greg: Uživamo u muzici koju sviramo, sve radimo iz srca i zato su i reakcije pozitivne.
Evan: Sve radimo sami, posvećeni smo celoj priči i sami sebi smo najveći kritičari. Nemamo problem da, ako nešto ne valja, jedan drugom to i kažemo.
Šta se potom desilo da ste odlučili da u zenitu popularnosti stanete sa radom?
Greg: U jednom momentu smo se umorili jer smo non stop svirali, snimali, išli na turneje.
Evan: Nemamo više dvadeset godina pa da nam bend može biti jedina preokupacija. Imamo porodice, decu, bilo je i nekih selidbi iz grada, a dosta smo provodili vremena na turnejama i jednostavno nismo mogli sve da postignemo. Trebala nam je mala pauza, da dođemo do daha. U kratkom periodu smo uradili nekoliko evropskih turneja, takođe i turneje po Americi… više smo vremena provodili putujući po koncertima nego što je bila pauza između turneja.
Dve nove pesme objavljene su na kompilacijama u izdanju “Pirate Press Records”. Da li ste snimili još nešto novo i kakvi su vam planovi za neko naredno samostalno izdanje?
Evan: Prva pesma je izašla na kompilaciji “For Family And Flag” a druga na onoj koju je “Pirate Press” uradio zajedno sa Gerijem Bušelom krajem prošle godine, “Oi!40 Years Untamed”. Uh, kakva jebena godina je iza nas. Snimili smo još pesama tom prilikom koje bi trebalo da se pojave uskoro za “Pirate Press Records”. Osim toga, imamo još dosta novih stvari koje planiramo da snimimo.
Greg: Dok razgovaramo, sedim u studiju gde radim neke gitarske deonice i vokale. Na taj način pokušavam da sačuvam glavu, da iz ovog ludila izađem normalan.
Kako cela ova situacija utiče na vas i generalno koliko se odrazila na bend Bishops Green?
Greg: Ovo je pogodilo svaki bend, ne samo nas, ali moramo biti optimisti. Fokusirani smo na pisanje pesama, trudimo se da iz ove specifične situacije izvučemo maksimum.
Evan: Strašno je sve ovo što se događa, ali se nadam da se bliži kraj, jer stvarno se sve odužilo. Ne znam da li bih upotrebio izraz “povratak u normalu” jer se svet promenio. Stvari u mestu gde mi živimo, u Vankuveru, su okej. Nema putovanja, ali, moramo biti optimisti. U septembru je Punk Rock Bowling na kojem bi trebalo da sviramo, trebaće nam radne dozvole, potom, spremni smo i na boravak u karantinu ako se do tada ne ukinu sve mere. Bili smo primorani da otkažemo turneju, prolongirali smo snimanje i novo izdanje, ali s jedne strane izvukli smo i nešto pozitivno iz ove situacije, povezali smo se s ljudima, radili smo na novim pesmama i video materijalu, bitno je iz cele situacije izaći zdrave glave.
Tokom kovid perioda održali ste nastup u maju u Rickshaw Theatre ako se ne varam. Kakvo je bilo iskustvo svirati bez publike i šta mislite o live stream nastupima?
Greg: Taj koncert je išao uživo preko youtubea, ali bi Evan verovatno imao više da kaže jer ga je on organizovao.
Evan: Da bi se organizovao bilo kakav događaj neophodne su razne dozvole, prilično je zeznuta situacija, dozvoljene su svirke za maksimum 50 ljudi koji će sedeti za stolovima na propisnom rastojanju jedni od drugih. Povezao sam se s ljudima iz Rickshaw Theatre, dobili smo salu da uradimo taj lajv kao podršku festivalu u Blekpulu. Odlično smo odsvirali, ali nije to to, svakom bendu su neophodni fanovi, bitan je taj fidbek, kad ljudi sa tobom pevaju i skaču. Nadam se da ćemo se što pre vratiti pravim svirkama ali sam siguran da će sve ovo ostaviti na mnoge trajne posledice, postraumatski stresni poremećaj. Generalno, ne znam šta bih rekao, neka svako radi ono što misli da je najbolje za njega da iz ove situacije izađe normalan. Definitivno ne može svirka sa akustičnom gitarom da mi zameni pravi gig s publikom.
Greg, ti si pevač a tvorac si većine sjajnih, melanholičnih gitarskih melodija po kojim je Bishop’s Green poznat, dok si ti Evane, kao bubnjar, pisac brojnih tekstova. Kako uopšte nastaju vaše pesme?
Greg: Uspostavili smo dobar sistem za pravljenje pesama koji funkcioniše. Tačno je da ja pravim melodije. Sviram gitaru, takođe i bas ali sam i dosta tekstova napisao. Imamo naš mali studio u kojem vežbamo. Često dođem inspirisan ujutru, uključim ritam mašinu čisto da mi drži tempo i snimim demo verziju. Onda dođe Evan koji odsvira bubanj, ubaci neke svoje delove i ideje i tek onda zovemo ostatak benda. Tada definišemo refrene, ubacujemo solaže i razne druge aranžmane. Nas dvojica dakle udarimo temelj jedne pesme a ostali je nadograde. Za nove pesme napisao sam dosta tekstova, oni su refleksija mojih osećanja.
Evan: Tako smo uradili album “Pressure”, našli smo sistem koji funkcioniše i od tada ga se držimo.
Greg: Imamo dosta novog materijala urađenog na taj način. Drago mi je kad čujem da ljudi vole naše pesme, melodije, jer i ja volim da čujem dobru melodiju. Sećam se turneje sa 7 Seconds, svirali smo negde u Americi, nakon koncerta prišao nam je neki lik koji nije bio iz publike, već neko od tehničara, tonaca, ne sećam se tačno, bio je oduševljen: “nikada nisam video bend na bini u kojem bubnjar i basista čine okosnicu, da su toliko sinhronizovani”. Ja bih samo dodao, dobra pesma je dobra pesma bez obzira na način kako je nastala.
Vankuver je iznedrio brojna dobra imena, DOA na prvom mestu, potom Real McKenzies, ja bih spomenuo i Brand New Unit, meni izuzetno drag bend iz 90ih… Koga bi ste vi istakli?
Evan: Hej, Troj Zak koji je svirao dugo sa Real McKenzies sada svira bas sa nama u Bishop’s Green. Poznajem njihovog pevača Pola baš dugo, sreo sam ga nedavno, hoće da popizdi zbog ove situacije. Mnoge ljude možeš sresti danas, muvaju se tu i tamo, niko ništa ne radi, svi čekaju da prođe ovo. DOA je kultno ime za sva vremena. Poznajemo dosta ljudi sa scene. Drago mi je što si pomenuo i Brand New Unit, svirali smo s njima pre dve godine na njihovom povratničkom koncertu. Comeback Kid takođe, dobro oni nisu iz Vankuvera ali su dobar bend. Greg je bio blizak prijatelj sa Chi Pigom koji nas je napustio nedavno…
Greg: Bio sam klinac iz Edmontona, tek ušao u tinejdžerske godine kada sam postao panker, rane koncerte SNFU ću uvek pamtiti.
Evan: Uvek gledam globalno. Ima dosta sjajnih bendova svuda, kako u Kanadi, tako i u Americi, Evropi… Čuo sam par sjajnih španskih bendova, ne znam španski jezik, ali su baš onako da ti odmah uđu u uho, na prvo slušanje.
Greg: Čekirajte kanadski bend iz Edmontona, zove se The Cleats. Ne znam jesu li još uvek aktivni, gledao sam ih pre par godina. Imaju sjajan album s početka 2000ih.
Evan: Nezgodno je u današnje vreme pričati o novim bendovima, non stop se nešto pojavljuje na internetu, svi izbacuju nekakve singlove, retko ko snima ceo album, uz to, nema svirki… a ja volim da vidim i čujem bend uživo.
Postoji li, odnosno, da li je ikada postojao rivalitet između gradova i scene u Kanadi, na primer Toronto – Vankuver ili bilo koje drugo?
Greg: Nikada nije bilo rivaliteta, možda u 80im, ono kao: “ej naša je scena bolja, e ne nego je ona u Edmontonu bolja”… Scena nije velika, ljudi su međusobno povezani.
Evan: Imamo prijatelje u svim krajevima Kanade. Ja sam sa istočne obale dok je Greg iz Edmontona, treba ti šest dana da voziš s jednog kraja na drugi, kakav tu može biti rivalitet (haha). Zamisli da putuješ toliko da bi s nekim nešto raspravio (haha).
Kanada je velika zemlja, razdaljina s kraja na kraj je otprilike kao između Španije i Rusije. Da li je jednom bendu uopšte moguće da uradi klasičnu kanadsku turneju, ima li svirki i scene u manjim mestima?
Greg: Slično je kao i u Evropi, recimo u Nemačkoj, jedne godine svirali smo u selu u kojem je bila sjajna atmosfera, sledeći naš dolazak u isto to mesto i scene više nije bilo dok je ipak u velikim gradovima sve to konstantnije. Kanada je ogromna, u malim mestima imaš samo rednekse (haha). Šalim se, ima i u malim mestima sjajnih ljudi. Recimo Kemlups, koji je na nekih 450 kilometara od Vankuvera, svirali smo tamo nekoliko puta.
Evan: Isto nas košta da odletimo u Toronto kao u Frankfurt. Kad sletimo u Nemačku, koja ima skoro 90 miliona ljudi, spram Kanade koja ima 35 miliona, mnogo je veća šansa da ćemo tamo odsvirati više koncerata na manjoj razdaljini. U Kanadi je bilo koja vožnja predugačka… Vankuver, Edmonton, Kalgari, Toronto, Montreal, to su uglavnom mesta u kojima sviramo a to je nemoguće izvesti kombijem, jednostavno ne isplati se, ode previše vremena i novca za gorivo. Uglavnom iz Vankuvera odletimo u Toronto odsviramo koncert i onda odatle produžimo u Evropu, pa u povratku sa evropske turneje uradimo slično. Bilo je turneja kada smo vezali Vankuver, Sijetl, Vindzor, Detroit, ali je tu onda obavezna zajebancija na granici između Amerike i Kanade. Mnogo lakše nam je da stignemo u Sijetl ili Portland nego u Toronto ili Kalgari.
Greg: Pa da, Portland je na pet sati vožnje od nas, Sijetl na samo tri, dok bi nam do Kalgarija trebalo 12 sati, odnosno 13 do Edmontona.
Evan: Jedina opcija da se uradi kanadska turneja je da se leti, nikako drugačije. Ili voziti, pa spavati usput kod prijatelja po kućama ukoliko imaš vremena na pretek. Svirke u malim mestima znaju da budu zanimljive, recimo gradić Abotsford, koji se nalazi na sat vremena vožnje istočno od Vankuvera, ima malu, ali dobru scenu.
Početkom 80ih, u Vankuveru je postojao ska bend Villans u kojem je bilo nekoliko članova, Engleza, skinhead. Koliko su oni bili popularni i da li su imali uticaja na skinhed scenu?
Evan: Hej, gde si se setio njih!? Imam njihovu ploču. Nisam čuo da ih je neko pomenuo dugo vremena. Gledao sam ih u Railway Clubu, hmm… ili je to ipak bio Ska-Boom. Ekipa iz benda Villans je iz Nort Vankouvera koji se nalazi nedaleko odavde, s druge strane zaliva, tačno preko puta Vankuvera. Njihov pevač je krajem 70ih otišao u London gde je proveo neko vreme i preko oglasa u NME okupio je ekipu s kojom je vežbao i pravio pesme.
Greg: I ja sam gledao Ska-boom u Edmontonu u jednom baru. Bio je dobar ska kolektiv u Kanadi u to vreme i svi ti skinhedi definitivno su ostavili snažan pečat na sceni i itekako imali uticaja. Villans je bio popularan bend u prvoj polovini 80ih, svirali su baš 2 Tone ska poput The Specials ili The Selecter.
Pre par meseci bio je neki dokumentarac na TV-u o kanadskim starosedeocima. Ima tu dosta nerazjašnjenih pitanja ako se ne varam. Koliko su ti ljudi uopšte uključeni u nezavisnu kulturnu, odnosno muzičku scenu?
Greg: Odrastao sam sa Stivom koji je sjajan lik, on je poreklom starosedelac.
Evan: Prilično je tmurna cela pozadina te priče i kako su se kanadska i britanska vlada odnosile prema tim ljudima, mada je situacija slična bila i u drugim delovima sveta. To je mračni deo kanadske istorije. Dosta se radi na uspostavljanju normalnih odnosa, ima tu i ustupaka sa obe strane, raznih nagodbi, to je veoma ozbiljno državno pitanje. Kada je u pitanju punk rock scena, svi su dobrodošli. Bishop’s Green je takav bend koji ne pravi nikakve razlike među ljudima. Ako bi se neko negde i osetio prozvanim ili izopštenim, na našim koncertima je uvek dobrodošao.
Za kraj, kakvi su vam planovi kad izađemo iz ove, trenutne, situacije i možemo li vas očekivati ponovo u Srbiji?
Greg: Osećamo se kao u kavezu iz kojeg jedva čekamo da izađemo, uostalom kao i mnogi drugi. Uželeli smo se svirki i turneja, tako da, nadam se da ćemo se sresti negde čim pre. Osim toga, spremamo novi materijal.
Evan: Biće zanimljivo videti kako će izgledati putovanje između gradova i država kada ponovo sve krene. Mnogo toga zavisi i od vakcine. Nadam se da ćemo u Evropu doći početkom iduće godine, mislim da nije realno da se to desi ranije.
Greg: Voleli bi da dođemo ponovo u Srbiju gde smo stekli prijatelje.
Evan: Novi Sad, Beograd… Hvala vam što ste nas se setili, što neko s drugog kraja sveta misli na nas i voli Bishop’s Green.
Greg: Zagrli mi Aleksa kad ga vidiš, ne, ne, udari ga jednom umesto mene (ha-ha).
Evan: Obavezno nam pozdravi Aleksa. Hvala još jednom i nadam se da se vidimo uskoro. Čuvajte se!
Intervju objavljen u Out of the darkness #10, 03/2021
