Priznajem. Pičkica sam u duši, tako da je bilo nekako normalno da ću se zakačiti na High Vis. Kada sam pre par godina odgledao video njihovog nastupa na Outbreak festivalu, znao sam da više nema nazad. Želeo sam da mogu biti deo te atmosfere. Ploče su uskoro bile na polici, pratio sam datume njihovih evropskih nastupa, ali se nekako nikada nismo mogli uskladiti. U međuvremenu su oni postajali sve veći i veći bend. Pre nekoliko meseci osvanula je vest o njihovom nastupu u Beogradu, tako da sam odmah prvog dana pojavljivanja on-line karata istu kupio.
Ostalo je samo sačekati nastup. Ono što je bilo čudno, što neke promocije koncerta uopšte nije ni bilo. Saznao sam da koncert radi Skymusic i to mi je bilo poprilično misteriozno, ipak tako nešto nisam očekivao. Navikao sam da takve bendove dovode lokalni entuzijasti, a ova karta sa logotipom mega-korporacije delovala je skoro nadrealno. Ko zna kakve su to kombinacije bile.
U popodnevnim satima, put Beograda krećemo Toške i ja. Grickao sam grisine dok je onispijao pivo i menjao pesme. Kako se koncert održavao u Dorćol Platzu, nisam ni razmišljao da se uvlačim u taj deo grada i tražim parking. Parkirao sam se u garaži kod Beograđanke, a onda smo trolom otišli do Trga. Više se ni ne sećam kada sam se poslednji put vozio gradskim prevozom po Beogradu. Klackanje u troli, miris starog trolejbusa i Bg asfalta kroz otvorene prozore… sve je to nekako pojačavalo onaj osećaj da se večeras dešava nešto van uobičajene kolotečine.
Sa Trga smo se peške spustili dole ka Dorćolu. U dvorištu kluba bilo je dosta ljudi, različitih profila, od starih scenskih faca do ruske mlađarije. Ubili smo nekih pola sata u priči sa ljudima, kada se začuo bend. Ušli smo unutra, a na bini se nalazila neka predgrupa, koja nigde nije najavljena. Koga god sam pitao, niko nije znao da mi kaže koji je bend u pitanju. Meni je bio poprilično bezveze, svaka pesma u nekom drugačijem fazonu, na svu sreću nisu nešto preterano dugo svirali. Čuo sam trač, da je Statico kao dobio poziv za tu svirku, da li je istina ili ne, pojma nemam (istina je, prim ootd).
Englezi uskoro izlaze na binu, i jedna stvar odmah postaje jasna – ovde nema foliranja. Bend puca iz svog oružja. Pevač dominira i ima dobru komunikaciju sa publikom. Publika đuska, skače, peva – u sali je pakleno, klima ne uspeva da ohladi. Pored mene stoji Njuznet ekipa, ispred neka devojka čiji je parfem uspevao da prkosi znoju i unosi dašak svežine u taj haos. Momci prave savršen miks pesama sa sva tri albuma kao i „A Fist for When You’re
Down“ sa ranog singla. Gledam oko sebe, svi imaju osmeh na licu. Na bini je totalna energija; pevač u nekoliko navrata skače među ljude, jedino mi ostaje misterija zašto je basista ceo koncert odsvirao u dugačkoj šuškavac jakni zakopčanoj do grla.
Nekih 50-ak minuta kasnije, bend nas pozdravlja i odlazi. Povici publike za bis bili su uzaludni, nisu se vratili – i meni je to zapravo bilo super. Svirali su taman koliko treba, bez razvlačenja.High Vis je redefinisao reč pank, što valjda i jeste smisao cele ove priče – stalno pomeranje granica. Odličan koncert.
text:Mačak
fotkao: Nemanja Đoković
