Nakon deset godina, u oktobru 2019, objavljeno je drugo kompilacijsko izdanje u režiji ljudi koji vode etiketu iz Nanta. UNVPR je u mnogome doprinela da francuska, i uopšte frankofona scena, postanu nezaobilazna lektira za svakog ljubitelja bendova koji neguju Oi! i punk zvuk. i sa ovom pločom su se potrudili da prezentuju aktuelnosti sa tamošnje scene. Ovoga puta na teren izlazi jedna dosta zanimljiva selekcija sastavljena od prekaljenih i iskusnih izvođača do bendova koji su željni dokazivanja a potencijala ima, uz tri internacionalna pojačanja iz Kanade, Portugala i Švajcarske. Neki od učesnika ovog kompilacijskog izdanja već odavno su prisutni na mnogim Bookmark barovima, dok će neki sigurno naći vrlo brzo svoje mesto na njima. Zanimljivo je da je za potrebe ovog izdanja svaki bend uradio novu pesmu nikada ranije objavljenu. Ljudi iz izdavačke kuće su se potrudili da i inlay ploče bude bogat informacijama, tako da je svaki bend predstavljen fotografijom, tekstom pesme i nekim osnovnim generalijama, te su tako ostavili linkove za neke dalje pretrage. Kompilaciju otvara dobro poznati Bromure (jedan od dva benda zastupljena na kompilaciji u čijem sastavu je Wattie) i prepoznatljivi francuski Oi! sa neizbežnim saksofonom.Tu su još i preiskusni Kanađani Ultra Razzia, sve popularniji Squelette, i još gomila Oi! bendova. Zatim su tu i Coupe Gorge i Années Zero koji više vuku na hardcore. Malo drugačiji po stilu su bendovi The Gift – neki power pop sa pankerskom energijom, meni deluje da su se naslušali prva dva albuma The Jam i to mi je leglo baš, i Bogan –mešavina glama i punka. Inače ova dva benda jedina na albumu imaju tekstove na engleskom jeziku. Bend Kronstadt je odličan sa svojom melanholijom, što smo imali prilike i da se uverimo u Novom Sadu. Meni lično najprijatnije iznenađenje je pariska Oi banda Cran – sa sjajnim ženskim vokalom dok bas svira gitarista Lion’s Law. Sve u svemu odličan presek stanja, od saksofona do režućih rifova – Francuzi se ne zajebavaju ni malo.
