U godini u kojoj obeležavaju četvrt veka postojanja Face To Face su početkom marta izbacili svoj deseti studijski album, kojim su se nakon 1993. vratili na Fat Wreck. BTW u narednih par nedelja najaviše i vinilna reizdanja prva tri albuma. Ko je pratio ovaj kalifornijski punk bend od samog početka, već sa zvucima prve pesme „Bent But Not Broken“ provaliće da se tu nije ništa bitno promenilo. Čak, nakon par slušanja, ovaj album bi se pre mogao spakovati pod mišku sa radovima iz prve polovine 90. Početak je dobar, furiozan, potom malo opadne tempo pa ponovo bljesne u sredini (naslovna pesma je odlična) i onda se završi sa još nekoliko baš prijatnih numera, tu pre svih mislim na „Keep Your Chin Up“ i „Middling Around“. Album traje koji minut preko pola čuke, ima 11 pesama, a standardno prijatan Treverov vokal mami me pa ga puštam već ko zna koji put na repeat. Uglavnom, ovo mi na prvu loptu deluje možda i ubedljivije od njihova prethodna dva izdanja.
Zgro
