Nemamo baš puno domaćih izdanja koje možemo preslušati svake godine ali mi se zalomilo da uradim recenzije albuma koji bi mi svakako privukli pažnju, nebitno da li su iz Srbije ili da li sam te iste bendove nekada gledao uživo.
Za relativno kratak vremenski period, ova četvorka iz prestonice uspela je da izbaci dva EP-a i prošalta Srbijom uzduž i popreko, pa malo i da zagazi u strane vode na jednoj mini turneji te kad se uzme to u obzir plus već dobrano iskustvo ekipe po ranijim projektima, teško da je moglo nešto loše da ispadne.
Kao i prethodno izdanje, Bronze igra na kartu konkretne beton nabadačine koju doduše ne karakteriše prekomerna upotreba brejkova niti nagruvane produkcije već je dovoljno ujednačeno sve spakovano. Vokal poprilično razbija barijeru nekog growl-a na koji smo navikli u muzici ovakvog kalibra, i to zajedno sa gitarom koja vrlo raznovrsno diže i spušta, napumpava i polusolažno vozi kroz pesme, kad god je potrebno izmenjati brzine. Ako volite 100 Demons, verujem da će vam i Bronze privući pažnju, pogotovo uzevši u obzir da tekstovi imaju manje “hrišćanskih” referenci (odnosno nemaju ih uopšte) a više se bave aktuelnim socijalno-društvenim pitanjima i odnosima ove male zajednice u kojoj živimo, koja se doduše, i veoma lako oslikava i na društvo u globalu.
Da igrom slučaja nisam iz Srbije, siguran sam da bih se prijatno iznenadio da u nekom slučajnom preslušavanju novih izdanja sa YouTube kanala “xBrutalYouth666x” naiđem na ovo novo, desetominutno izdanje benda Bronze… i verovatno ga zavrteo još po koji put, do kraja smene.
Recenzija objavljena u Out Of The Darkness #8, 4/20
