Bishops Green mi je legao iz prve. Ne sećam se da me je neki novi Oi bend toliko pogodio. Onaj prvi EP sa šest pesama teško će uspeti neko da zajebe, a njihov munjeviti uspon verovatno ih je primorao da za kratko vreme izbace dva albuma. Bend već dve godine samo raste i krupnim koracima grabi napred te su vrlo brzo od predgrupe sa repertoarom do pola sata izbili u prvi plan i postali ozbiljan headliner čiji koncert više ne može da traje ispod čuku vremena. Još nisam pošteno izgustirao ni „Pressure“ a uoči prolećne evropske turneje 2015. pojavio se i „Chance To Change“. Moram da priznam da nisam odlepio, iako je u pitanju dobra ploča. Da mogu da pravim set listu za njihov naredni gig na njoj bi se našao ceo prvi EP, 80 posto prvog albuma i recimo polovina ovog novog. Produkcijski i svirački nikada ne bih rekao da Bishops Green ima veze sa novim vekom. Ili, možda je bolje reći da bi, da postoji, Blitz danas ovako zvučao. Hitično, himnično, ko voli taj zvuk nema promašaja. Na albumu koji traje 35 minuta smešteno je 12 pesama a meni najdraža je druga „Specter“.
Zgro
