Dve svirke dogodile su se u Fabrici dan za danom polovinom marta, pankeri u malom, a metalci u velikom prostoru. Prve večeri, odnosno u petak, svirao je mađarski bend Have No Clue, pre njih lokalni Against The Odds a posle Fast As We Go Far. Dakle, tri benda idealna za publiku koja je odrasla na melodičnom kalifronijskom skejt panku. Bilo je lepo, počelo na vreme, prostor male Fabrike fino popunjen, stotinak ljudi, dobar zvuk, tri dobro uigrana benda… Against The Odds – sve sjajno samo što mi ne leži način pevanja određenih delova, odnosno tamo gde se Jovan dere, s druge strane sve što peva normalnim glasom je odlično, ali OK, to je njihov fazon. Fast As We Go Far – šteta što je 2017, a ne recimo 1997. kada su se bukvalno svi sekli na Epitaph/FWC zvuk. Mislim da sam time sve rekao… Odlični svirački ali s veoma „glupavim“ internim, po sto puta ispričanim, šalama. Mađarski Have No Clue delovao je najozbiljnije i u nekih malo jače od lapo sata isporučio finu dozu melodije… Odsviraše i obradu NoFx koja je jedina uspela da malo ustalasa pospanu, tradicionalno stidljivu publiku. Narednog dana bend War Engine pravio je svoj godišnji concert, s gostima nazvan Zlo Fest. Svirka je održana u velikom delu istog prostora, koji je pregrađen zavesama pogodan za recimo tristotinak ljudi. Prvi bend, Riverroth, prema rasporedu trebalo je da počne u 9 sati. Petnaest minuta pre zvaničnog početka ispred biletarnice formiran je red mladih metalaca. Gotovo svi su imali spremljen sitan novac tako da je u pet minuta sto ljudi uspelo da pazari svoju ulaznicu, bukvalno se zaleti u prve redove i zauzme pozicije na ogradi..
Neverovatno. Dakle, prvi bend je imao ozbiljnu brojku ljudi ispred sebe koji su se makljali sve vreme. Ground Zero koji je svirao sledeći odvalio je samo tako. Kombinacija sa Spasketom i Anđelićem na vokalima definitivno je dobitna. Domaćin celog događaja War Engine, bukvalno je satro, baš kao i šidski Putrid Blood. Ta tri benda meni, nenaviklom na toliko metala na gomili, zvučali su najslušljivije. Na kraju je nastupio trash metal sastav iz Novog Sada Deathonation… Uglavnom, svi bendovi pokidaše, nema razlike između njih i bilo kog stranog imena. Ipak, pobedu je ubedljivo odnela publika koja je sva četiri sata koliko je Zlo Fest trajao bukvalno ginula. Mislim da Fabrika nikad za ovih sedam godina nije imala toliko dugih kosa u vazduhu. Brdo majica sa nečitljivim logosima, gornjaka bez rukava sa gomilom prišivača, uskih farki, dubokih patika, nitni, bodlja… Headbanging, mosh dancing, pogo dancing, circle pit… konstantno! Ne pamtim da sam skoro video bolju atmosferu na nekom malom koncertu. Prodato je bezmalo dvesto ulaznica, a u prostoru je bilo preko 250 ljudi. Svaka čast! Kada sam stigao kući sumirao sam utiske… pa sam se setio koliko je samo punk koncerata iza nas na kojima su odlični bendovi koji su svirali prvi pa čak i drugi, nastupali pred praznim prostorom, bukvalno za konobare, tonce i obezbeđenje, da je masa bezvoljno ulazila neposredno pred glavni bend i onda ispratila i taj nastup kao na sahrani. Suma sumarum – metalci kapa dole!
Zgro
