Snuff i All u Londonu i naš drugar Đole koji živi tamo već X godina. Naravno da je overio ovaj gig. Ovo je njegov izveštaj.
O2 Academy Islington je gotivno mesto koje prima negde oko 800 ljudi. To je relativno nov prostor, star desetak godina. Mislim da je originalna ideja bila da upravo ovaj prostor bude Marquee (legendarno mesto iz onih dana) ali je ostalo ovako. Navraćao sam ovde nekoliko puta, gledao Backyard Babies, Fishbone… Sviđa mi se što je bina visoka, gde god da staneš imaš utisak da je tačno ispred tebe što je odlično.
Dođoh kada su se vrata otvorila, nije bilo nešto naroda. Tu sam malo čaprio sa bajom koji valja merch, inače radi za ALL. Dobar lik. Uđem gore i kapiram da nije bilo više od 30-40 ljudi. Oko pola 8 kreće Menshevik, koji su mi bili bezveze (ne znam zašto ali od svirki na kojima sam bio, bar 90% supports su mi baš ono dosadni, jel’ to neko pravilo?).
Sa prvim rifom vačpe skače dole sa bine i kao cima ljude redom da se lože kao što se i on loži. Par njih se ljubazno nasmeje, par ga izignoriše a ja stojim nazad i cringing big time. Kakav ljakse mislim se. Al’ dobro. Valjda on to kapira kao dobru foru pa mu ne uzimam za zlo. Međutim on nastvalja da skače dole i cima ekipu. Nije proveo na bini pet minuta. U redu jednom ali… Da mi je prišao, u mikrofon bi ga na čistom srpskom oterao u pičku materinu. Na svu sreću nije dugo trajalo pa zapalim napolje.
Posle petnaestak minuta se vratim kad ono… kr-ca-to. Nađem dobru poziciju i nedugo zatim krene Snuff. Brate… ubili su. Znači, ubili. Krenuli sa “Whatever Happened To The Likely Lads” pa redom… malo staro, malo novo a između sve ostalo. Takođe, između pesama zajebancija što sa publikom što međusobno. Provaljivanje, prozivke, poskočice, varnice, pošalice i na kraju završiše sa “Arsehole”. Četrdesetpet minuta vrhunske svirke.
Završe oni i ja kontam, neću da se mrdam, našao sam dobar spot i verujem da će za ALL da bude još krcatije pa kao računam, što je sigurno, sigurno je. Većina je ponovo izašla napolje na pauzu međutim, kada su ALL krenuli, dosta ljudi se nije vratilo (?!?!) znači, manja gužva nego tokom Snuff.
Okej nije da mi je to nešto smetalo ali sam imao utisak da su sinoć ALL glavna fora. A kako je svirka odmicala još jedan deo ljudi je napustio prostor. Tako da je od ukupnog broja ostalo 70% ako i toliko.
Kod ALL je situacija sasvim drugačija u poređenju sa Snuff. Samo su izašli, rekli “Hi, we’re ALL” i krenuli sa introm da bi zatim počeli da ređaju pesme bez pauza. Skoro kao Ramones samo bez onog “kec-dva-tri”.
Pazi, ja ALL nikada ranije nisam gledao i po nekoj logici očekivao sam da čujem ono što sam čuo i na CDs, LPs, Tapes itd. Nije da to nije bilo to, ali je tu takođe bilo i beskrajnih solaža, improvizacija, čak malo i jazz-a i taman kada mi se učinilo da sam na Woodstock-u a ne na punk svirci, oni zaprže. Pa onda opet spuste i tako.
Možda su im svirke tako osmišljene, ne znam. Kao što rekoh, nisam ih ranije gledao. Sve u svemu odradili su pošteno, kao muzičari su odlični, napravili su presek kroz diskografiju ali valjda pod utiskom Snuff-a i zajebancije, a u isto vreme opasne svirke, ovi su mi bili kao neka druga šema, mnogo ozbiljnija. U svakom slučaju dobra. Bilo je tu i “Breakin’ Up” i “Dot”, i “She’s My Ex” i “Refrain” i “Until I Say So”… ali one hippy guitar masturbacije su po meni nepotrebne. No, dobro. Rezime bi recimo bio: Gledao sam ALL a Snuff su ubili! Da me neko ne shvati pogrešno, Snuff jebu sve po spisku ali sam nekako mislio… ALL jebiga! Ma da, svirka je generalno visoko ocenjena in my books, mada sada imam neki utisak da su se ljudi najviše skupili zbog Snuff što je mene iznenadilo.
Đole Matić
