Da ne bih kopirao sebe i ponovo pisao hvalospeve o lokaciji na kojoj se održava festival Iluzije slobode slobodno pročačkajte po netu i pronađite izveštaj sa istog mesta od pre dve godine. Ništa se tu nije promenilo, iskreno i nema šta. Oaza mira usred mesta skockana je za dvodnevni festival. Ono što je bilo primetno je neuporedivo veći izbor klope na štandovima u odnosu na prethodne dve godine a jedina stavka koja mi nedostaje i dalje je nemogućnost da se popije obična voda. Siguran sam da nisam jedini posetilac koji žeđ upija običnom vodom, a ne pivom, sodom ili domaćim sokom od zove. I ovaj put propustio sam petak koji je žanrovski bio žešći (Suplexx, All Except One, Neven, Barikade…) i festival posetio samo u subotu. Od šesanest nekih kombinacija ko će mi se pridružiti u automobilu za putovanje do Bečeja, neki odustaše, neki zapališe ranije te smo na kraju otišli Jovana, Kruno i ja.
U popodnevnim satima održana je tribina „Muzika i ideje, umetnost i aktivizam“ na kojoj je Peđa Novković razgovarao sa Raduletom (Atheist Rap) i Ficom (Noviot Pochetok). Dok smo stigli, govorancija je bila završena. Tačnije, stižemo na odredište pola sata pre početka prvog benda koji nam je svima bio bitan za videti. Radi se o novom imenu na sceni, bendu Milovan sa adresom prebivališta u Novom Sadu a čiji su članovi originalno iz Zrenjanina, Bečeja, Petrovaradina i Amerike. Draga lica – Ivana (ex OPO), Bojan (ex JKMAMKK), Vuk (član brdo bendova) i Endi (ex Polywhy) – koja viđamo dugi niz godina na sceni oformila su bend koji na prvo slušanje zvuči sveže. Zanimljiv, ne klasičan pank, sa ženskim vokalom, koji je na uvodnom setu pesama bio malčice stegnut, pretpostavljam usled blage treme, što je i normalno, ali se kako je svirka odmicala opustio te je poslednjih nekoliko stvari uključujući i bis na koji ih je vratila brojna publika zvučao baš kako treba. Sve u svemu, sasvim dobar polusatni odloženi debitantski nastup benda nazvanom po drugaru. Ako se ne varam, trebalo je da debituju u CK13 pre nekih mesec, ili jače, ali je taj koncert tada otkazan zbog protesta. Nadam se da će Milovan što pre nešto snimiti, poželjno i objaviti bar na promo kaseti te i da će potrajati, jer potencijal je tu.
Naredni bend nakon kraće pauze bio je Popik iz Sarajeva. Možeš da ih voliš ili ne, ali će ti Šaran i ekipa tokom svirke u kojoj ima svega od panka preko hardkora i metala do Motorheda, više puta svojim komentarima izmamiti kez na licu. Saša 21 je bend koji ne razumem. KUD Idijoti su mi najbitniji naš „nenovosadski“ sastav svih vremena, te sam očekivao mnogo kada je Sale Veruda krenuo u ovu priču. Možda sam stvarno, samo previše očekivao a dobio sam klasičan pank rok u Ramones maniru, predvidiv, poznat, nebrojeno puta odsviran. Gledao sam ih nekoliko puta i nikako da mi čučnu, iako ih je masa fino ispratila. Uz to, njihov set trajao je koliko su zajedno trajali Milovan i Popik. Ima još jedna stvar koju sam primetio a koju želim da iznesem. Ne mogu sebe da zamislim da napravim bend, nazovem ga svojim nadimkom i onda izađem na binu sa dvojicom kolega i svi obučemo majice sa slikom benda. Kada sam bio klinac upijao sam kakve majice na sebi imaju članovi bendova koje volim i na taj način otkrivao nova imena. Mnogo bi efektnije bilo da je recimo Sale na sebi imao majicu nekog novog, mladog istarskog benda.
Noviot Pochetok mi je zato legao kao ozbiljno osveženje. Bend iz Skoplja koji postoji jače od dve decenije, jedno je od najkvalitetnijih imena iz Makedonije. Iskreno, odande šta god da sam čuo, ludo je, ima neku uvrnutu crtu, nije klasika. Fic i ekipa su ga pošteno odvalili, svaka čast za nastup, gde mi je nekako više čučnuo uvodni set pesama, koji ima neku emo DC/HC crtu, od drugog dela u kojem su pesme bile pitkije i više u tipičnom melodičnom pank HC maniru koje je opet većinski masa progutala. Ovogodišnje izdanje festivala zatvorio je Atheist Rap koji je definitivno odgovoran i za primetno veći broj mase nego prethodne dve godine. Svi oni ljudi u publici koje nismo poznavali, istina nije ih bilo previše, došli su isključivo zbog Ateista koji su odsvirali standardan repertoar od čuku i kusur vremena, tokom kojeg se pevalo, skakalo, u jednom momentu čak je došlo i do sitne tuče neka nepoznata dva pijana lika u prvim redovima, što samo govori u prilog tome da festival raste, jer ne pamtim kada sam na nekom pank koncertu video da se neko zakačio. Ali sve se brzo primirilo te je u veselju i pesmi završen još jedan festival Iluzije slobode. Dok smo išli ka kolima, svo troje smo konstatovali jedno: „Bravo za organizatore, bendove i publiku!“
Zgro hcXns
