Drugog vikenda juna odigrao se još jedan festival Iluzije slobode na genijalnoj lokaciji u sred Bečeja, na takozvanom Šulcovom salašu. Prošle godine bio sam prvi put tamo i pao na dupe koliko je sve bilo dobro. O svemu tome podrobnije potražite u izveštaju od onda, ako već niste čitali. Netaknuta priroda, pitoma divljina, a na dva minuta pešaka od glavne džade. Ne obazirući se na line up znao sam da mi petak ne odgovara nikako te da je jedina opcija da odem bila subota. Prisutni potvrđuju da je prvog dana Majak sabio a da je očekivano najbolja atmosfera bila tokom nastupa domaćeg Fiskalnog računa i kikindskog metalkor sastava Downstroy. Osim njih svirao je i smederevski stari punk bend Potres kao i Kalikamo, odnosno Čaka svraka iz Kali Fat Duba.
Krenuo sam ka Bečeju u subotu dosta kasno, bilo je skoro lapo 9, nešto sam bio razapet na sto strana tokom čitavog dana a i stigla mi je dojava da program kreće tokom popodneva dečijom predstavom a onda od osmice ide didžejisanje dok se nastup prvog benda očekuje nekih sat vremena kasnije. Dok sam parkirao i probio se kroz mrkli mrak prateći put kroz šipražje i šiblje obasjan svećama, u daljini sam čuo kako De Limanos izvodi obradu Mitesersa i taman dok sam se dokopao lokacije oni su se odjavljivali. Dakle, napredak u odnosu na prošlu godinu beše striktna satnica i poštovanje iste, a mene ko jebe, dobro da nisam u 10 krenuo iz Novog Sada. Kako god, čuh da su zvučali utegnuto, da im je nastup bio kratak i da je ponovo odsvirano nekoliko obrada, između ostalih i “So” od Proleća (valjda beše ta stvar). Ako se pod hitno ne otarase svih obrada – dobro, znam to su sve pesme koje su nekada pravili i svirali članovi De Limanosa sa svojim bivšim bendovima – sve postaje besmisleno. Sledeći put realno je očekivati da odsviraju i bar pesmu, dve od Brickheadsa a može i nešto od Chronic Infectiona ili Lazaratha… Red je zbog Marka i Kare kad se već obrađuje Proleće zbog Matea koji je tek stigao u bend. Jel imate odličan album koji traje skoro lapo čuke? Imate. Dovoljno je! Svirajte njega i to je to. A tu su i nove stvari…
Dok sam se ispozdravljao sa svima, a deluje mi da je gužva bila približna prošlogodišnjoj, dakle tristotinasta, krenuo je sa svirkom i Urlik. Ovo definitivno nije bilo njihovo najreprezentativnije izdanje, a gledao sam ih u relativno kratkom periodu četiri puta. Ređao se peh za pehom, te se sjebala žica a da nisu ni krenuli, pa su se odrapili poprilično da je često sve pištalo od mikrofonije, ali okej. Nisu udavili, bilo je to do kraja korektnih pola sata pesama poznatih sa albuma od strane ekipe koja ima šta da kaže.
Nula iz Šibenika izlazi na binu posle Urlika. Nisam pojma imao da oni nikada nisu svirali u Srbiji pre. Jasno je da je taj bend bio aktivan u vreme dok se još nije išlo tamo-vamo, ali sam bio ubeđen da su bar nekada bili negde u ovim krajevima. Iskren da budem, nisam znao ni da oni uopšte postoje, iznenadio sam se kada sam ih video u najavi. Odlično odsviranih 40-ak minuta sa dva vokala i tekstovima tipičnim za rane 90-te. Malo je sve to ostalo zarobljeno u vremenu i prostoru, ali je i njihov kompletan nastup bio više nego simpatičan. E da, na merch štandu mogla je da se kupi njihova ploča koja ima najbolji omot ikada!
Poslednji bend večeri bio je Kriva istina koji je prosto oduvao. Ljudi znaju posao, imaju odlične stvari, pevaju na “našem” što publika posebno voli, te je atmosfera tokom njihovog seta bila najbolja. Klasičan propagandijevski HC/punk, gomila dobro poznatih stvari plus par novih za veliko bravo! Kada su oni završili zavalih se u kola i paljba nazad za Novi Sad. Poslednji sam stigao i prvi zapalio sa festivala a da nisam ispratio nastup DJ Marineza (sarađivao sa Kojotom) kojim je završen dvodnevni program.
U publici su bili manje više svi koje sam očekivao da vidim. Redovna postavka sa svirki iz CK13 pojačana lokalnom i ekipom sa severa Vojvodine. Ako ću da tražim dlaku u jajetu i upućujem bilo kakve zamerke na račun organizacije, mada bih pre rekao da su to saveti nego zamerke – jer stvarno nema se šta zameriti pošto je sve bilo organizovano perfektno, od obeležavanja i uređenja lokacije do zvuka i svetla – istaći ću par svari. Prilikom plaćanja upada sleduje ti brendirana čaša od tvrde plastike kao i portabl pepeljarica od alufolije. Time je unapred đubre svedeno na minimum, što je genijalan potez. E sad, ono što je meni malo problem sa zaduživanjem čaše je što ne znam šta da radim s njom u rukama celo veče. Popijem piće, dva, i šta posle, a žao mi da je bacim jer je lep suvenir… Takođe, opcija da neko obrne turu gotovo je nerealna jer mora na šanku da se pojavi sa onoliko čaša koliko pića želi da kupi. Jedina ozbiljnija falinka ipak je nemogućnost da se popije obična voda. Na šanku je jednostavno nema. Ko ne pije alkohol birao je između sode i domaćeg soka od zove. Ako već ekipa ne želi da služi vodu u plastičnim flašicama bilo bi okej da se za sledeću godinu izorganizuje bilo kakva pijaća voda sa slavine pa makar stajala na šanku u bokalima for free, kao u Blekpulu.
Pre nego što se odjavim da kažem i reč, dve o lajnapu. Sedam dana kasnije kada su mi se slegli utisci, mišljenja sam da je nedostajao obe večeri po jedan bend koji je veći/jači od Krive istine i Fiskalnog računa. Da li ih kod nas u punk krugovima uopšte i ima, pitanje je… Možda neko malo strano ime ne bi dovelo više publike ali bi svakako bilo dobro za imidž festivala ili jednostavno da je bio neko iz regiona ko ima težinu a ne svira tako često svuda u okolini.
Zgro
