Godina 2016, Flag i Negative Approach na istoj bini negde u Evropi? Mislim da nikome takav scenario pre tri i po decenije nije bio ni u jednoj kombinaciji.
Ali eto desilo se. Flag najavili turneju još pre šest meseci. Descendentsi izbacili novi album i eto ih zajedno u Evropi. Sviraju na istim festivalima, uz još par ekstra koncerata Flaga u okruženju na koje putuju Stevenson i Egerton. Negative Approach su uleteli u line up pre dva meseca. Sreći nema kraja.
Nije mi se žurilo sa kupovinom karte obzirom da je najavljena velika sala Arene, u koju staje preko hiljadu ljudi, a bio sam siguran da se toliko ne može prodati. Izgleda da su i očekivanja samog organizatora bila velika. Stižem na lokaciju desetak minuta pre 21h za kada je bio najavljen gig i nalećem na solidnu cifru ljudi ispred, u dvorištu Arene. Majice bendova, tuneli, tetovaže, Vans patike. Sve po pravilima. Krenem ka velikoj sali i tek tada skontam da je zatvorena i da ljudi ulaze u malu. To je značilo da je pretprodaja bila loša, i da je sve prebačeno u mnogo prisniji klub. Obećavajuće, odnosno odlično!
Tačno u 21:20 Negative Approach je na bini. Postava kao i ona u Novom Sadu pre dve godine. Bend preeedobro zvuči, Brennon besniji nego ikad, ali klasika kao i kod nas, preterano urlanje i napala na samom početku prouzrokuju da pola tekstova u drugom delu nastupa ne peva. Basista je zato maksimalno izvadio stvar jer je gotovo uporedo non stop sa njim pevao. Izređali su se hitovi, tj gotovo cela diskografija. Nikakva priča sa publikom, samo pogled hladnokrvnog ubice i dobro kucanje. Ispratila ih je solidna cifra ljudi. Većina statična uz par starijih likova koji su se gubili ispred stejdža. Opet, mnogo bolja priča nego prošle godine kad ih je gledalo svega četrdesetak ljudi. Nakon 35 minuta bend se povlači ali se odmah i vraća nakon što je bukvalno troje ljudi viknulo „we want more”. Sviraju još dve stvari, i sa “I Got Right” od Stoogesa, koju je Brennon super otpevao, završavaju gig.
Usledila je pauza do 22:10 kada konačno izlaze Morris, Stevenson, Dukowski, Egerton i Cadena. Morris sa dredovima do guzice, jedva preko metar i po visine, najavljuje bend, zahvaljuje se svima,
pozive cure u prve redove, a momcima naglašava da pripaze na njih. Sala se puni, unutra je sigruno 300 ljudi. Prostor postaje krcat. „It’s not my imagination I’ve got a gun on my back” i booooom! Jebo te! Gledam te likove, svi u ozbiljnim godinama (zbirno nekih 250-260 godina) a zvuče tako da im 90% današnjih bendova ni do kolena nije. Dukowski sve vreme skače, peva i razvaljuje po basu. Stevenson sa neverovatnom lakoćom cepa bubanj. Dez u majici Descendents uskače sa bekovima sve vreme i plete po džitri samo tako. Egerton na mestu Ginna posao odrađuje fenomenalno. Svirku su podelili u nekih šest setova, sa malim pauzama, sve ukupno 22 pesme. Reakcija ljudi u početku je bila blaga uz standarno mrdanje glavom, da bi sa prvim taktovima „Gimme Gimmie” sve eksplodiralo. Od tog momenta odlepili su bukvalno svi… skaču, pevaju… „Rise Above” je ubedljivo bila najbolje prihvaćena. Usledio je peti set, kada se Morris povlači, Dez skida gitaru i hvata se mikrofona. Čovek je pre samo šest meseci završio sa terapaijama zbog kancera grla i glas mu je dosta oštećen ali se nijednog momenta nije predao. Otpevao je još „American Waste“, „Spray Paint”, „Thristy And Misarble“, „Padded Cell”, „Six Pack“… Potom Morris ponovo uzima mikrofon, zahvaljuje se publici, najvljuje poslednje dve pesme, zahvaljuje se i članovima benda, Areni na pozivu te dobija buran aplauz i doživljava prave ovacije. Na „Fuck Greg Ginn“ očekivao je takođe aplauz, međutim iskuliran je. Koncert se završava sa „Nervous Breakdown“ i „Louie Louie“ i oko 23h rekoše ćao. Masa ih vraća na bis, kada su usledile još dve pesme čime je sjajan koncert priveden kraju.
Nemanja
