Prvog aprila ove godine u Fabrici, održana je koncertna promocija četiri nova CD izdanja koje potpisuje SKCNS. Bio je to jedan od boljih događaja u Novom Sadu koji je okupio nekoliko generacija hardcore/punk fanova. Kultni lokalni sastav Proleće izbacio je svoj treći (ili četvrti ako se „Uvo“ broji) studijski album „Bezobrazluk“. Pred sam kraj 2015. jedan od najaktivnijih mladih novosadskih bendova Against The Odds objavio je svoj debi album „Let Friends Be Friends“, a par meseci kasnije svoja prva zvanična izdanja dobili su i First Flame odnosno Fast As We Go Far. Članovi pomenutih bendova izneli su svoje utiske i dalje planove.
Nedavno ste objavili album za SKCNS, predstavite ga, kako bi ste ga sami opisali, da li ste zadovoljni kako je sve ispalo i kakve su reakcije ljudi sa strane koji su ga slušali?
Feki Proleće: Album „Bezobrazluk“ je nastavak priče koju Proleće već 26 godina stvara. Produkcijski je do sada sigurno najkvalitetniji naš album, a stvaralački – neka ljudi procene. Sve je prošlo u najboljem redu, za snimanje ovog albuma imali smo najbolje tehničke uslove do sada. Reakcije ljudi su pozitivne.
Marko Proleće: Naš novi album je zreliji i pažljiviji, a ipak pravi Proljetni… ima više neki noise/garažni/hc iskorak u odnosu na prethodne, rasne punk/hc teme, a ima i malo “mekših” numera, što nam do sada nije bilo na meniju.To jasno pokazuje na koji način se bend razvija u ovoj (nadamo se konačnoj :)) postavi i kako se stilski oblikovao u ovoj fazi.
Saradnja sa SKC-om je, kao i uvek, besprekorna, a mnogo dugujemo i Zokiju “Zorange”-u (u čijem smo studiju snimali materijal i uradili konačni master), kao i Filipu Vlatkoviću Fipi koji je radio mix i master albuma. Bez obzira na stilske razlike i afinitete, fantastično smo se sklopili i zapravo, prilično “bezbolno” prošli kroz ceo proces studija. Takođe, Zoki je dosta uticao arnžmanski na konačan ishod albuma, dok je Fipa delovao zvučno. Moja večita zamerka prilikom snimanja albuma zapravo se svodi na nas same: uvek imamo pesmu ili dve koje nismo dovoljno aranžmanski/textualno ispeglali, pa to radimo u toku samog snimanja. Onda mi one deluju nekako nedorečeno i nezavršeno u odnosu na ostale pesme, koje elaboriramo po nekoliko meseci. Ali to smo mi, i rokovi koji uvek postoje da se nešto završi… Što se tiče reakcija, citiraću dva prijatelja (izvod iz SMS-a):
Zgro: “Batko, ne znam da li si svestan kakav ste masterpis napravili! Bezobrazluk tuto kompleto jebe keve.”
Radule: “Album vam je izvanredan u svakom pogledu i jako mi je drago što će se i ovaj u našoj kući slušati do kraja sveta.”
Meni dovoljno!
Milomir First Flame: Ovaj album “Awakening” je jedno jako iskreno delo koje sam napisao, u periodu poslednje dve godine, i za mene predstavlja rezime dvogodišnjeg rada, kreiranja, i pisanja i mog ličnog buđenja… Album je totalno rađen DIY stilom, sve smo sami snimili, izdizajnirali, nacrtali, i sve ostalo. Baš pravi punk-hardcore stil bez šminke i ostalog doterivanja. Kada ga slušam oseća se ta iskrenost i sirova energija koja je prisutna sve vreme i drži mi pažnju svih 11 pesama. Za mene lično album je baš zanimljiv, a na slično mišljenje nailazio sam i kod drugara koji su ga slušali.
Marko Against The Odds: Zadovoljni smo kako je album prihvaćen. Ljudi ga slušaju, sviđa im se. Nađe se poneka zamerka za produkciju, ali one uglavnom dolaze od onih koji ne shvataju žanr
u potpunosti, ili im ne leži taj ’’prljaviji’’ zvuk. Bila je i jedna kako je Jovanu ’’loš izgovor engleskog’’, siti smo se ismejali. Osim toga, reakcije su zaista onakve kakve smo očekivali, i gde god da smo otišli posle izlaska albuma, dobro smo prošli.
Nina Against The Odds: „Let Friends Be Friends“ je naš prvi album i imajući to na umu, prezadovoljni smo. Mislim da smo svi dali svoj maksimum koji trenutno možemo da ponudimo i uneli deo sebe. Zadovoljni smo pesmama i produkcijom. Naravno, uvek može bolje i ka tome težimo. Što se tiče komentara na album, čini mi se da je dobro prihvaćen, dobili smo dosta pozitivnih komentara. Uvek će se naći i kritike, ali se iskreno i ne obaziremo previše na njih. Saveti su dobrodošli, naravno, ali na kraju svega mislim da se ipak sve svodi na to da pravimo muziku koja nam prirodno dolazi i da se trudimo da budemo što bolji u tome.
Vanja Fast As We Go Far: Album je o jednoj devojci i jednom momku i njih još 30 za koje originalni momak nije znao, o još jednoj ribi i nekim metalcima, jednoj majci, nogama i manjku rolka kožure na jednom od nas. Što se izvedbe tiče, nijedna zamerka ne postoji, štampa za cover je divno ispala, kada se disk stavi u player i pritisne play on radi, promocija je prošla prelepo i ako još jednom kažemo hvala to će biti konačno taj 10000000 thx za Zgroa i SKC ekipu!
Što se reakcija tiče, pa kada na našem Bandcamp profilu pogledamo Stats as we go far, od promocije do danas imamo preko 6000 preslušavanja, 400 downloadova digitalne verzije albuma, 2 plaćena downloada (whooohoooo), album je feature-ovan na SkatePunkers blogu kao i na DyingScene-ovom sajtu, tu su naravno i svi naši predivni fanovi koji su u ogromnim količinama bili na poslednjih nekoliko svirki, to su sve naši godišnjaci, “najbolje punk smeće devedesetreće!!!”, malo će nam biti čupavo sada kada upišemo fax ali daćemo sve od sebe da ne izneverimo ekipu, tako da što se nas tiče reakcije su blagi užas, ni blizu onome čemu smo se nadali…
Zoki Fast As We Go Far: “Nice Guys Cum Last” je naš Skadar na Bojani. Snimali smo ga bar četri godine ali mogu da kažem sa smo u načelu zadovoljni kako je album ispao, Srđan je dobro finalizirao naše ideje a SKCNS se usudio da nam da šansu i zalepi sve te naše gluposti na disk. Reakcija ljudi koji se udube u tekst je interesantna. Mislim da se kreće od “te pesme su tako pasé” do gomile smeha kad ljudi shvate probleme i tematike koje pokrivamo u našim pesmama.
Kakvi su planovi benda u narednom periodu, recimo do kraja godine?
Feki Proleće: Planovi do kraja godine su da nastupamo na lepim mestima i snimimo nekoliko spotova.
Marko Proleće: Da sviramo u Rumi i Kuli!
Milomir First Flame: Bend sada promoviše svirkama album, Beograd, Kula, Ruma, Exit Festival… Biće još toga do kraja godine. Želimo što pre da snimimo dodatni EP na kome bi se pojavio i naš novi bubnjar Deda.
Marko Against The Odds: Plan je da ispromovišemo izdanje što više. Nažalost, zbog obaveza smo punu evropsku turneju ostavili za proleće, ali ćemo do kraja godine probati da uguramo što više onih vikend turnejica (petak-subota) po regionu. S obzirom da neke od pesama s albuma sviramo skoro dve godine, rešili smo da i probe malo učinimo zanimljivijim kroz pravljenje novih pesama, ali to ove godine nećemo snimati. Možda odsviramo neke u jednom trenutku, ali mislim da u studio nećemo pre završetka te prolećne turneje.
Nina Against The Odds: U narednom periodu pokušaćemo da sviramo što više možemo da bismo predstavili sebe i album što većem broju ljudi. Takođe smo krenuli da radimo na novim pesmama i pominjali smo između sebe snimanje EP-a u, recimo skorijoj, budućnosti.
Vanja Fast As We Go Far: Svirke, svirke, što više svirki, možda uspemo za leto da organizujemo neku turneju po Makedoniji i Grčkoj (ŠOLJO SREDI NAAAAAM!), isto to ćemo pokušati da uradimo i u Septembru i Oktobru (ŠOLJO SREDI NAAAAAM!). To je to za ovu godinu, za sledeću moramo da skontamo neke nove pesme da nas ekipa ne bi oterala u kurac što sluša isti repertoar već milenijum unazad.
Zoki Fast As We Go Far: Uf, daćemo sve od sebe da posetimo Grčku i Makedoniju ovog leta a za jesen planiramo neku turneju ka severu i severozapadu. Nakon pauze sa svirkom od dve godine mislim da govorim u ime svih kad kažem da želimo da sviramo što više i da odemo da se družimo i diskutujemo o bivšim devojkama, bivšim drugarima i herpesu gde god budemo uspeli.
Gde vidite vaš bend za tri godine?
Feki Proleće: Za tri godine ćemo završavati sledeći album.
Marko Proleće: Imamo neke ponude za severnoameričku turneju – zapadna obala, kao i mogućnost da odradimo Čile – uglavnom Patagoniju. Onda ćemo, verovatno, tamo i ostati. Mislim, u Patagoniji… Pretpostavljam da će do tada biti i materijala za sledeći album, ali ne znam da li tamo ima neki SKC.
Milomir First Flame: Bend ozbiljno razmišlja napraviti svoj vlastiti studio za vežbanje i snimanje, tako da želimo mnogo novih pesama i naravno što više svirati van naše zemlje.
Marko Against The Odds: Vidim nas kao bend koji iza sebe ima par turneja i izdanja. Od samog benda očekujem da budemo barem za klasu bolji nego što smo sada. Imam tu sreću da sve ovo delim sa najdivnijim drugarima u istraženom delu univerzuma, koji raspolažu ogromnim potencijalom, i ne sumnjam da ćemo ostvariti svaki cilj koji postavimo pred sebe. Što se domaće scene tiče, ne očekujem neki ogroman pomak zbog muzike koju sviramo, ali mislim da će bend uspeti da dostigne taj neki nivo koji se može dostići u okvirima underground-a.
Nina Against The Odds: To je teško pitanje, iskreno ne mogu da pretpostavim gde ćemo se naći za tri godine. Nadam se da ćemo nastaviti sa radom i pravljenjem novih pesama i da ćemo moći da se dokopamo neke turneje, koja nam je svima neki san, kao i svakom drugom bendu. Sviranje, nova izdanja, putovanja, nova prijateljstva… To su neke stvari kojima se nadam. Tri godine je dug period, ali znam za sebe da sam u ovome do kraja.
Vanja Fast As We Go Far: Mislimo da je ovo pitanje više adekvatno za mlađane drugare,
a što se nas tiče, ako nas bude super, u suprotnom gledaćemo da ostavimo što veću količinu FAWGF mudrosti iza sebe, tako da ćete imati šta da lopatate i kesom skupljate sa poda jedan duži vremenski period kada nas više ne bude bilo.
Zoki Fast As We Go Far: Hmm, za tri godine ne znam, ali dogodine na Ritmu Evrope! Mislim da nas za tri godine i dalje vidim na probi ili svirci sa osmehom dok se družimo i sviramo.
Šta slušate u poslednje vreme?
Feki Proleće: Slušam kao i uvek – od svake vrste muzike ono najlepše, najkreativnije i najkvalitetnije.
Marko Proleće: Uvek teško izdvojiti… na primer: Fucked Up “Glass Boys” skoro svakodnevno, Dag Nasty “Can I Say” ili “Dag with Shawn” isto tako, Quicksand “Slip”, Rival Schools “United by Fate” oba veoma često, Block Party “Silent Alarm” često, Sonic Youth “Diamond Sea” i “Daydream Nation” često, a evo sad upravo dok ovo kucam slušam Token Entry “Jaybird” – koji carevi!
Milomir First Flame: Propagandhy, Atlas losing grip, Sense Field (Forever), Furdes Seams Forever, novi Burn…
Marko Against The Odds: Trenutno mi se izlizalo repeat dugme na novoj pesmi Blinka. Prvi album od odlaska Tom DeLonga izlazi u julu, i mislim da se Matt Skiba u potpunosti uklopio kao Tomova zamena, kao i to da su članovi benda prvi put kliknuli još od raspada 2005. godine. U poslednje vreme sam se vratio i albumu ’’Promises Kept’’ benda Champion, uz neizostavne Bane i Against Me. Tu su još bendovi Real Friends i State Champs, ali i metal bendovi poput Eluveitie, Solstafir, Heidevolk, kao i side projekat Einara Selvika (Wardruna) – Skuggsja. Istoričar u meni voli taj folk metal zvuk sa paganskom tematikom.
Nina Against The Odds: Svakodnevno slušam zaista dosta toga, i ovo je jedno od onih pitanja od kojih uspešno bežim. Mogu reći da mi „The Dawn Chorus“ od Despite Everything nije napustio CD plejer u kolima već nekoliko meseci, tek povremeno ih smene Anti Flag ili Gaslight Anthem, ipak neizbežan bend na dugim vožnjama. Ostalo vreme, kao što sam rekla, može biti svašta, od klasičnih Beatlesa, Chuck Berryja, Ramonesa, hardcorea, do skate punka koji mi je uvek u ušima kada idem negde. Pored već pomenutih, Alkaline Trio je uvek tu, Broadway Calls, Bane, Title Fight, Turnstile, Jake Bugg, Millencolin…
Vanja Fast As We Go Far: “Na ovo odvratno vreme samo sunčanog rozog panka, mrzimo Proleće, odvratno je, Proleće može da ga sisa, jedva čekamo Leto, sunce, plažu i sike” (Zokijeve majke, i lepo i kulturno da stanete u red i da se ne gurate, biće dosta za sve … dugačke su one).
Zoki Fast As We Go Far: U poslednje vreme slušamo novi The Wonder Years, Trash Boat, Youth Decay, Knuckle Puck, Real Friends, Neck Deep i još tonu nekih novih pop punk bendova koji opako vuku na Kaliforniju s kraja devedesetih. Sa druge strane, uvekprisutna Taylor Swift, novi Bieber realno pere priču a vrti se i “ekipa stigla” od VIP na mom plejeru već neko vreme. The Story So Far, realno, isto kida.
