Novembar – bend koji je bio jedan od najdugovečnijih na ovim prostorima a nekako uvek potcenjen i definitvno bend koji je zasluživao više pažnje. Oni koji su bili njihovi fanovi zaista su ih voleli, čak i mnogo više od toga. Svaki put kada sam ih gledao zračili su neverovatnom energijom, uvežabnošću i baražnom vatrom punka i garažnog rock’n’rolla. Sa sigurnošću mogu da tvrdim da niko nikad nije rekao za njihov live nastup da je bio loš. Novembar bi još uvek svirao ali nas je 2018. godine idejni vođa benda i veliki čovek Goran Kostić Kosta napustio. Izgubio je bitku sa ovim svetom koji ga je žvakao od najranije mladosti, kada je morao da ode iz Zagreba a bend tek objavio dobro prihvaćen singl “Čist kao suza”… Obreo se u Nišu, gde je okupio drugu postavu, promeno ime iz Studeni Studeni u Novembar i živeo punk/rock do samog kraja. Čak je preživeo i srčani udar na bini, što dovoljno govori o tome kakav je bio zaljubljenik u muziku.
Pre nekog vremena našao sam se sa Milanom (bubanjar) i Bojanom (gitarista), dugogodišnjim članovima Novembra. Razgovarali smo o svemu, šta se dešavalo nakon Kostine smrti i kako su izgurali završetak i objavljivanje albuma koji je izašao na ploči u drugoj polovini 2019. Razgovori su vođeni iste večeri nakon oproštajnog koncerta i promocije albuma u Nišu. Nekoliko meseci kasnije spojili smo sve u jedan kraći intervju u kojem je mnogo toga rečeno.
(Miša)
Novembra nema više kao benda?
Milan: Bila je nedavno priča o tome u Feedbacku… Znaš šta, mi to možemo da gledamo kao tužnu priču, ali ja ne želim da je tako gledam jer ekipa postoji i dalje. Taj bend, ta muzika… možda ćemo tu nešto malo promeniti, jer volimo da ekperimentišemo… Ali ja sam pozitivan, idemo dalje. Kosta je prvi koji bi rekao da nastavimo da sviramo.
Misliš da bi bilo pametno nastaviti priču pod imenom Novembar?
Milan: Ne. Tu ima dosta pesama koje smo pravili zajedno ali i onih koje sam ja pravio, za koje je on često govorio: „Džoni, to je baš dobro ali kad budete imali svoj bend onda ih svirajte“. Osim toga, dosta ljudi je prošlo kroz Novembar, svi imamo dosta iskustva. Logično je da idemo s novim imenom. Imamo bend i dugo nam je falio frontmen, onda se Vlajko iz Protetktora vratio iz Kine i na jednoj probi smo shvatili da je on odličan za novi bend jer je odavno deo nas. Ipak je bio frontmen Protetkora koji je bio Kostin i Raduletov projekat. Mi ćemo svirati i pesme Novembra, ali svakako da bez Koste to nije taj bend. Bilo je raznih faza, priča, dogovora, emocija. Zreli smo ljudi, trebalo je da prođe vreme da shvatimo da njega više nema. Ja sam sve te ideje gurao, Nenad je u jednom moment rekao da ne može više, ispoštovao nas je, odradio ove svirke da se zaokruži priča Novembra kroz poslednji album. Bojan je sa druge strane uvek bio spreman da nastavi dalje i sada kada je neko vreme prošlo podvukli smo crtu, zaokružena je priča sa Novembrom i novim bendom.
Bojan: Imamo problema sa imenom, ako se neko seti nečega neka nas nađe online i pusti poruku, najozbiljnije. Neki su predlagali da se zovemo Decembar ali ne bih o tome.
Kakve su bile reakcije na prvim nastupima bez Koste?
Milan: Bio je taj koncert u Sloveniji, u Ljubljani, 30. septembra, dva meseca posle Kostine smrti. Tamo je sve drugačije, skvot u kojem ima gomila ljudi koji nisu svi fanovi, od kojih velika većina nikad nije čula za Novembar, nego znaju da se nešto dešava pa su došli. Mnogi su se oduševili našom svirkom a da nisu imali pojma koji je povod koncerta niti da je nama preminuo frontmen. To je samo pokazalo da dobro sviramo kao bend, da se poznajemo u dušu, da smo kompaktni. U toj turi smo odsvirali Ajdovščinu, Osijek i Srebrenicu. Koncerte koje smo poslednje svirali sa njim, bukvalno smo ih ponovili. Bilo nam je malo frka, kako će to sve ispasti, ali je bilo odlično. Tada se i pokrenulo pitanje šta ćemo s albumom, bio je pred kraj kada je on preminuo, hoćemo li ga završiti, hoćemo li ga svirati…
I kakva je situacija s albumom, izašao je vinil pa CD, kakve su reakcije ljudi?
Milan: Uglavnom su dobre. Mada, malo je vremena prošlo od kako je album izašao, nije ga još uvek čuo dovoljno širok krug ljudi. Oni koji nas prate i vole, njima je remek delo, šareno, nije šablonski. Javljaju nam se ljudi koji nisu bili fanovi Novembra sa pozitivnim komentarima. Svako ima neku svoju dragu pesmu.
Kako ste uspeli da izgurate da se štampa vinil i da se sve to odradi kako treba, znam da je skoro sve urađeno po DIY principu?
Milan: Mi smo sve to sami izgurali ali ko zna da li bi bilo nečega da nije bilo SOKOJ-a u koje mnogi ne veruju a mi smo im zahvalni. Priča je takva da smo se javili na njihov konkurs za finansiranje nekog projekta i oni su prepoznali naš projekat kao vredan toga i odlučili su da nam pomognu.
Bojan: Zaista smo im veoma zahvalni zbog toga.
Milan: Što se tiče diska, bili smo maltene na pragu potpisivanja ugovora sa Metropolisom kada se javio Marko Ristić Nocturne i rekao da je on dogovarao za Kostom i Nenadom da objavi taj album. Na kraju smo pristali da on odradi to izdanje jer je sarađivao sa dosta bendova i imao je OK ponudu. Međutim, na kraju smo bili razočarani jer nije odrađeno sve kako je trebalo. Jedan od primera je što su koncert u Beogradu neki mediji najavili, neki su odradili intervju a naš izdavač nije imao ni najavu za taj događaj.
Ljudi koji su pevali na albumu dali su takođe svoj pečat što je interesanto i ovo se može nazvati svojevrsnom kompilacijom. Preko ovog albuma sa ovom muzikom upoznaju se i ljudi koji nisu znali ranije za bend…
Milan: Tako je. Drago mi je kad mi neko ko nije baš tvrdokorni fan Novembra pohvali album. Fanovi i prijatelji benda nisu realni, njima je dobro sve što napravimo, njima je svaki naš koncert, album ili pesma remek delo.
Koliko materijala je bilo gotovo dok je Kosta bio živ, kako ste uspeli da sve privedete kraju bez njega?
Bojan: Bilo je gotovo nekih 60%, zapravo muzika je bila potpuno snimljena i nekoliko pesama je otpevano i završeno. Nakon Kostine smrti trebalo je završiti još tih nekoliko pesama, a da budemo realni trebalo je videti koliko će materijal leći i da li će uopšte leći tim pevačima koji su trebali odraditi još nekih 5 pesama. Kosta je to pravio u jednom momentu života u kojem, kako je sam rekao, nije mogao da razmišlja puno o pozitivnim stvarima, tako da nije imao neku posebnu inspiraciju. Na pesmi koju on peva bukvalno se može skapirati kako je razmišljao u to vreme. Ta pesma je originalno rađena za Protektore ali je na kraju prilagođena Novembru i veoma je emotivna.
Milan: Najveći problem bio je što su neki ljudi na koje smo računali dugo kočili priču, bilo je te hoću, nema problema, pa je bilo odlaganja i na kraju ono tipa: “ej matori, ipak neću moći”. Na pesmi koju je pevao Nemanja Kojot čekali smo Maria iz benda Zoster koji je baš dugo pričao da je sve OK da bi na kraju odustao, pa nas je odbio ST iz Goribora, ali je bar rekao odmah. U jednom momentu smo čak pitali i Galeta Kerbera zato što je iz našeg grada ali on nije želeo da se meša sa našom muzikom. Na kraju, posle Kostine smrti pitali smo Kojota koji je prvobitno svirao trombon na toj jednoj pesmi i čovek je pored svih obaveza odmah rekao kako će mu biti velika čast da to odradi, napisao je tekst i sve usnimio veoma brzo.
Bojan: Bilo je naporno završiti sve jer je svako morao naći studio u kojem će to odraditi, ali je na kraju sve završeno kako treba i mi smo potpuno zadovoljni materijalom koji se našao na ovom albumu.
Nakon Kostine smrti imali ste nekoliko koncerata ali jedan od bitnijih bio je koncert nakon objavljivanja albuma u Nišu, što je, može se slobodno reći, bio oproštajni koncert Novembra. Kako je vama bilo na toj svirci?
Milan: Bilo je odlično. Jeste da je Niš naš grad ali to je to. Tu nema šta da se komentariše, posebno je zadovoljstvo svirati u atmosferi pred prijateljima i ljudima s kojima se znaš godinama. Kad smo sišli s bine, grlili su nas i ljubili, imali su potrebu da nam opišu osećanja, doživeli su sve to vrlo emotivno. Jednostavno, sve se poklopilo. Meni je bilo odlično, jedan od bolje odsviranih koncerata, iz srca, ali takvi su nam, manje više, svi koje smo svirali u zadnje vreme kao i poslednji koncerti koje smo odsvirali s Kostom. Takođe i Beograd je bio odličan, manje ljudi ali sjajna atmosfera. Čak je i Slovenija bila super. Tamo smo često svirali, imamo već bazu fanova koji znaju bukvalno sve šta se desilo.
Poslednji koncert je snimljen audio i sa više kamera, planirate li nešto s tim snimcima?
Milan: Za sada nemam pojma. Nisam ni razmišljao šta ćemo i kako ćemo. Bukvalno smo se dva dana pre koncerta odlučili da ga snimimo, Nenad je predložio, i sve je urađeno s tri kamere, Radule je dovukao studio. Ja bih lično voleo, kada bude vreme, da se sve izmiksa i da bude ljudima dostupno da vide snimak koncerta, makar digitalno, ako je već poslednji koncert kojim smo zaokružili jednu priču. Meni sve to znači. Ja čuvam snimke, recimo počeci pesme „Proklet“, pa zadnji album, imam ga u svim verzijama. Kad malo bolje razmislim, ni ne slušam album, već sve te druge, ranije, verzije. Recimo pesma „Magla“, nemaš pojma kako zvuči, koliko je sitnih detalja različito u odnosu na verziju s albuma.
Bojan: Za kraj i ja vam mogu reći da sam od Koste dobio kutiju punu demosa i raznih drugih snimaka i da sve to zvuči veoma interesatno a posebno demo snimak albuma “Deguelo” koji bih voleo negde da objavim da ga čuju ljudi. Videćemo , možda i bude izašlo makar i digitalno.
Intervju štampan u Out Of The Darkness #8, , 5/2020
