Bend Chain Cult mi se svideo od kako sam ga prvi put čuo. U iščekivanju prvog dugosvirajućeg izdanja, konstantno sam vrteo prva dva EP izdanja. Nekako u vreme besmislenog zatvaranja ove godine stiže mi ploča „Shallow Grave“. Idealan soundtrack za pandemijsku histeriju. Kako sam imao vremena poželeo sam da ih kontaktirm i nakon par izmenjenih poruka, učinili su mi se skroz OK i kao ljudi. Rado su se odazvali na moj predlog da im postavim neka pitanja, i nakon malo dužeg čekanja jer su bili na nekom kampovanju, stiže mejl sa odgovorima tačno na dan kada su mi i obećali. Sjajni momci koji prave odličnu mjuzu izneli su svoje stavove, čini mi se bez uvijanja. Nadam se da će vam ovaj razgovor još više približiti bend, a meni ostaje samo da žalim što nisam imao predstavu da su svirali u Srbiji pa sam ostao uskraćen, verujem, za jedan sjajan nastup.
Interview by Djole
foto by Carlos Canales
Za početak, uobičajeno pitanje, kako je sve krenulo?
Dino: Sve je počelo 2017. godine. Znali smo se od ranije jer smo bili aktivni na grčkoj DIY sceni, pomagali smo jedni drugima u organizaciji nastupa naših ranijih HC bendova, imali zajedničke turneje i vremenom postali jako dobri prijatelji.
Sva trojica smo voleli post-pank i želeli smo da se okušamo u nešto drugačijim vodama od klasičnog hardkora i panka. Kada sam se nakon studija vratio u Atinu rešili smo da oformimo bend. Vangelis je na bubnjevima, Jason svira bas i peva , i ja sam na gitari.
Kako bi okarakterisali vaš zvuk, moj utisak je da je post-punk dominantan?
Dino: Slažem se. Verovatno to možemo nazvati tako, to nam je bila ideja. Ali možda se ispostavilo da je to mnogo pankerskije, verovatno zbog našeg HC/pank bekgraunda. U jednačinu bih takođe dodao kao promenljive mračni i melodični pank i anarho-pank.
La Vida Es Un Mus je trenutno jedna od vodećih DIY etiketa. Da li možeš da kažeš kako je došlo do saradnje sa njima?
Dino: Pratimo već dugo rad etikete, i bendove koje su objavljivali, i koje još uvek volimo. Mi smo prvo objavili kasetu sa demosima koja se veoma brzo prodala. Iz nekog razloga, osećali smo, da bi se naš demo mogao naći na vinilu i tako još više približio ljudima. Rešili smo da isprobamo sreću sa nekom dobrom međunarodnom etiketom, i njih nekoliko smo imali na umu. LVEUM je bila prva adresa na koju smo poslali snimak, i ispostavilo se da smo imali sreće i dobili pozitivan odgovor.
Moj utisak je, naročito kada slušam „Shallow Grave“, da muzika ima post-apokaliptičnu atmosferu, da dopire iz betonskih ruševina kao poslednji krik za spas čovečansta, deluje distopijski?
Jason: Neke pesme su poziv ljudima da se trgnu i postanu svesni realnosti, vremena u kojem živimo. Želeli smo da skrenemo pažnju na klimatske promene, izbeglice i ljude koji se ponašaju prema njima kao da su objekti ili prosto kao da se „ne uklapaju“ u njihov svet, o ugnjetavanju, strahu – društvenom ili ličnom. Zaista je interesantno kada ljudi sve to shvate i stvaraju filmove ili romane u kojima su tema distopijska društva. Ali sve to je već ovde, dešava se upravo sada… vreme je da se nešto preduzme u vezi sa tim.
Vaša izdanja imaju veoma dobra, po mom mišljenju, i prepoznatljiva grafička rešenja. Deluje da Vam je to važno. Ko je zadužen za taj aspekt delovanja benda?
Dino: Od samog početka Jason je imao ideju o nekoj vrsti mračne, okultne, umetnosti koja asocira na srednji vek. Jednostavno takva estetika mu se svidela, i mi smo se složili. Zamolili smo našeg prijatelja Arisa iz A.D. Visions za pomoć.
Po mom mišljenju on je jedan od najboljih grafičkih dizajnera u Grčkoj, ima odličan muzički ukus, sa sjajnim idejama, uključen je u lokalnu DIY scenu, prosto jedan je od nas. Znali smo da će nam isporučiti neko „bolesno“ umetničko rešenje za naš bend!
Moj lični favorit na albumu je „Under The Gun“,mada mislim da na albumu nema loše pesme. Koliko ste sami zadovoljni albumom i koliko ste uspeli da ga promovišete uzevši u obzir situaciju pandemije?
Dino: Prezadovoljni smo. Mislim da je ovaj album nešto najbolje što smo uradili u životu do sada. Bilo je puno planova da ga promovišemo u inostranstvu ali pandemija je sve to upropastila. Bukirana je bila velika turneja po SAD, koja je otkazana bukvalno u poslednjem trenutku. Bili smo jako pogođeni i potrešeni, ali to je život, guramo dalje. Grozno je što se čini da se situacija u skorije vreme neće poboljšati. Dobra stvar je što su ljudi bili dugo u karantinu i bili su prinuđeni da slušaju našu novu ploču i uopšte otkrivaju naš bend (smeh)! To je ono što su statistike pokazale.
Slušajući vaša izdanja rekao bih da baš jako cenite Blitz?
Dino: Čini mi se da je to jedan od najboljih punk bendova koji je ikada postojao i obožavamo obe njihove faze. Svi smo počeli sa prvim albumom, ali kada smo otkrili drugi bili smo šokirani! Kako bend može da napravi tako neverovatnu muziku u različitim stilovima? Naježimo se svaki put kada čujemo Blitz.
Još neki uticaji, i šta trenutno slušate?
Dino: The Wipers, The Cure, The Sound, Camera Silens, potom grčki Γενιά Του Χάους, Χωρίς Περιδέραιο. Naravno tu su i Ramones, Misfits i Joy Division svakako jedni od najvećih uticaja. Takođe volimo New Model Army, Dead Moon i još mnogo starijih bendova. Slušamo dosta i novu muziku, pratimo revival ovog zvuka u 21. veku od samog početka, pri čemu su nam među najdražim The Estranged, Spectres i Belgrado. Super su nam i još noviji bendovi poput: The Guests, Diat, Dame, Deep Tissue, Columna, Marmol, Arrotzak… Volimo i bendove sa savremene synth-wave / dark-wave scene kao što su Boy Harsher, She Past Away, Drab Majesty i slične.
Jason: Potpuno se slažem sa Dinom u pogledu bendova koji su jednim delom uticali na nas. Želeo bih da dodam i neke bendove sa čijim radom sam u potpunosti upoznat a to su Litovsk, Bleakness, Syndrome 81 i Litige iz Francuske, odnosno Education iz Italije.
Tekstovima pokušavate da ukažete na otuđenost u svoj surovosti modernog sveta, na ljude sa društvene margine koji se bore za opstanak u okolnostima nemilosrdnog kapitalizma koji ih guta i tretira kao oruđa za rad. Da li ste često u situaciji da se susrećete sa takvim pojavama i koliko crpite inspiraciju iz svih tih sranja?
Jason: Život u Grčkoj, naročito poslednjih deset godina, je veoma depresivan. Za većinu ljudi svaki dan je borba, a još teža situacija je za one koji su došli napustivši svoje domove i porodice tražeći za sebe bolje mesto za život. Suočavamo se ponovo sa ogromnom nezaposlenošću, svaki segment života je uvredljivo skup (stanarina, hrana, piće), izbeglice zatvaraju samo zato što žele da uđu na teritoriju EU. Granice, rasizam i nacionalizam su u ekspanziji i sve se to odražava na živote naših porodica, prijatelja pa i na živote nas samih. Nemoguće je da te to ne dotiče ili ne primećuješ jer živiš tu, u centru svih tih dešavanja.
Da li mislite da će situacija sa pandemijom dovesti do više empatije između ljudi ili će još više produbiti postojeće klasne razlike i društvenu nepravdu?
Jason: Nisam siguran, ne mogu da predvidim ništa. Jedino, što mogu da kažem sa sigurnošću, je da me ovaj novi „život sa kovidom“ iz dana u dan sve više „spušta“. Mislim da su ljudi umorni, demoralisani, demotivisani. Sve se čini besmislenim. Živeti sam, sa strahom, držati distancu sa voljenima, sa ljudima uopšte, bez ideje o tome šta će se sutra dogoditi za mene je poražavajuće. Možda više nisam toliko optimističan (smeh).
Kako situacija sa imigrantima utiče na vas, kakvo je raspoloženje u grčkom društvu u celini kada se radi o tome? Kakav je uticaj ideja koje zastupa Zlatna zora među ljudima naročito onim mladim? Koliko sam upoznat, na sreću, nemaju više tako veliku podršku.
Jason: Još uvek je veliki talas izbeglica koje pokušavaju da pronađu utočište. Dolaze iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Palestine i Severne Afrike. Većina ostaje zatvorena mesecima u kampovima u jezivim uslovima, lišeni ljudskih prava čekajući da im se vrati pasoš ili dobiju dozvolu za boravak u Grčkoj. Tradicionalno u ogromnom delu grčkog društva se na njih gleda neprijateljski i sa animozitetom, ali postoji i ne mali broj ljudi koji im pomaže i podržava ih. Naravno najveći problem je vlada koja se trenutno sastoji od ekstremno desničarskih političara do pravih fašista, homofoba, verskih frikova i svog drugog smeća koje „moderna“ politička scena može da ponudi. Uključili su sve te ljude koji su glasali za Zlatnu zoru u prošlosti, plus njihovu retoriku samo bez otvorenog naci npr. pozdravljanja ili izgleda. Tako da je ekstremno desno političko krilo u Grčkoj sada postalo noramala. Baš kao i u mnogim zemljama trenutno. Distopija heh?
Kakva je situacija sa DIY scenom, skvotovima, svirkama, koliko su LGBT grupe uključene u aktivnosti na sceni?
Dino: Dešava se dosta DIY koncerata. U Atini se tokom vikenda dešavaju dve-tri svirke u različitim delovima grada. Kada su u pitanju skvotovi, u prošlosti je bilo mnogo deložacija, nedostaje nam velika referentna tačka kao što je bila Vila Amalias. Većina događaja se odvija u sopstvenim podrumima, ili u prostorima koji pripadaju Univerzitetima gde se događaji lako bukiraju, sa ili bez dozvole. Naravno to je vrlo zdravo i inspirativno okruženje. Trenutno je aktivno nekoliko skvotova u predgrađima Atine i drugih grčkih gradova. Ulaz se ne naplaćuje, samo donacija, lokalni bendovi nikada ne sviraju u klubovima jer ima toliko neverovatnih mesta za svirke koje obično organizuju grupe posvećenika koji podržavaju scenu, i kroz te interakcije bendovi razmenjuju dobre vibracije sa publikom. Na taj način ljudima je dostupno da posećuju nastupe i pri tom se sjajno druže i zabavljaju a ne moraju da izdvajaju veliki novac. Scena je duboko povezana sa anarhističkim i revolucionarnim pokretima, i samim prisustvom ljudi podržavaju prave vrednosti. Što se tiče broja ljudi u Atini se na svirkama koje se održavaju u manjim podrumima skupi nekih 200 do 250 ljudi, a kada se održavaju na Univerzitetima taj broj je od 800 do 1000. Na žalost, kada se radi o aktivnom učešću LGBT grupa na sceni toga nema mnogo, jer su izgradili posebnu subscenu od izvorne DIY HC/punk scene, ali u poslednje vreme stvari se poboljšavaju i napravljeni su veliki koraci kako bi se oni involvirali i povezali i postali deo izvorne scene.
Kakva je situacija sa bendovima, koje bendove sa sadašnje grčke scene cenite?
Dino: Scena pre 7 ili 8 godina je bila dosta zanimljivija i akvtivnija, po mom mišljenu. Tada su bendovi celu tu stvar ozbiljnije shvatali, objavljivali su izdanja, radili turneje u inostranstvu, a i više ljudi je generalno bilo zainteresovano za HC i punk. Mladi ljudi su danas najviše zaintereovani za grčki underground Hip-Hop i iz nekog razloga su najviše povezani sa ovim žanrom. Činjenica je da su poruke lokalnih punk bendova vremenom izgubile deo uticaja, pa se može reći da u poslenjoj deceniji jezgro scene čine isti ljudi posvećeni tome što rade. Mada bilo bi fer reći da mladi ljudi i dalje formiraju bendove i ponekada organizuju svirke, ali još uvek nisu dovoljno zreli i treba još mnogo da rade. Aktuelni bendovi koje vredi overiti su: Era Of Fear, Αρχή Του Τέλους, Σκοτοδίνη, Cold I, Στρύχνο, Dramachine, Hekate, Nurse Of War (post-punk/synth punk) Gay Anniversary, Antimob, Χωρίς Οίκτο, Καταχνιά, Blood Trace, Lifewreck, Sonderkommando, Kolonaki SS, Youth Crusher, Dirty Wombs (HC/punk).
Znam da imate sjajan odnos sa publikom kada svirate u inostranstvu. Kakva je situacija u Grčkoj? Mislim pre svega na probleme sa fašistima i na uzrast publike – da li primećujete klince na vašim nastupima?
Dino: Fašisti nikada ne dolaze, a i u slučaju da se pojave odmah bi to rešili jer nas ima više i mnogo smo jači i ujedinjeniji. Scena u svakoj zemlji je drugačija, pa bi nam trebalo dosta prostora i vremena da uporedimo grčku scenu sa drugima. Ono što je sigurno je to da nam je potrebno veće prisustvo žena i LGBT populacije, jer je to zanemarljiv procenat u poređenju sa standardima u severnoevropskim zemljama, na primer. Definitivno scena u Grčkoj je veoma politički svesna poput Španije i Baskije što je dobro, ali nedostaje sveže krvi jer prosek godina je oko 30.
Šta radite kada ne svirate?
Dino: Odlazimo na DIY svirke, čak i ako su sranje, čak i ako se ne radi o panku, druženje sa prijateljima, kafane, besplatno kampovanje leti, neke kompjuterske stvari i kao posao i kao način za relativno izražavanje, mnogo čitanja. Svi volimo pivo i mačke!
Intervju objavljen u Out Of The Darkness #9 , 10/2020
https://chaincult.bandcamp.com/
